Narodno blagostanje

Страна 710

"НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

Бр: 45

se vrati. I ministar Gentin istakao је да potpun liberalizam odavno ne postoji, jer on isključuje svako mešanje države u pr:vredni život. Mešanje je bilo potrebno poslednjih godina zbog depresije, a zatim u vezi sa posledicama koje su razne socijame · mere ižazvale u privrednim odnosima: Tako jedan važan elemenat dirigovane privrede, kontrola cena, postoji već nekoliko godina. Ona še morala :zavesti zbog toga što su cene toliko skakale da bi se tim samim mogle parirati mere koje su išle za tim da osiguraju položaj radnika. Zavođenje 40-časovne radne nedelje nije još mera kojom se načinje liberalizam, ali njezine Dosledi ce su bile takve da je država morala da zavede niz mera za unapređenje По da to više nije imalo ničeg s liberalizmom.

Iako se praksa udaljavala od liberalizma, službeno on je ostao princip privredne politike, a praktično to je značilo očuvati neke od. osnovnih: njegovih ејетепаја. Када su socijalisti fražili zavođenje kontrole deviznog prometa, da bi se sprečilo bekstvo kapitala, potegnuti su argumenti liberalizma, a tako isto i prilikom eksproprijacije preduzeća ratne industrije i železnica. Ova eksproprijacija izvršena je s namerom da se postignu što veći rezultati u području narodne odbrane, a da pri tom-privatni kapital ne strpa veliku zaradu ~ džep. Isti rezultat u dirigoVanoj privredi postiže se kontrolom proizvodnje. U tom pogledu Francuska је ostala verna liberalizmu. Ta vernost principu ustvari značila je zadržavanje izvesnih. pozicija kapitala, a merama kojima je princip bio okrnjen trebalo та je pomoći. Zato je i bila karakteristična polovičnost u mnogim merama francuske privredne politike, kojom je trebalo balansirati izmedu radnika i kapitalista, a ne, ozlojed:ti ni jedne do kraja. | Uprkos svim merama oko zaštite privrede, situacija se pogoršava trajno. Nijedna vlada nije mogla da zadovolji u isto vreme obe strane. Kad je izbila politička kriza, pokazalo se da je stanje francuske privrede tako očajno da је Егапcuska pored sveg. naoružanja, vrlo slaba za veći napor. Da је privredna situacija loša, to je stara stvar, ali zabrinutost preја је и рашки Кад зе [0 stanje upoređivalo s onim preko Вајпе. Da роге то. па Кепхоу članak u »Timesu« Dre izVvesnog vremena, povodom razvoja produktivnost rada u Engleskoj. lako je napredak ogroman, i engleski polet bio na zavidnoj visini do pre godinu dana, Kenz na kraju pita, šta je to sve pred faktom da ni mašine nisu potpuno iskorišćene, ni zaposleni svi radnici, a u drugim zemljama, s drugim privrednim sistemom iskorišćeno je sve do krajnih granica. To je oblik privredne konkurencije između dve zemlje, u kojoj će zaostati ona koja radi manje intenzivno. Šta se tek, u tom pogledu, može reći za Francusku, kad ie Kenz ovako skeptičan za Englesku. |

: U takvoj situaciji prvi je zaključak da treba тепјан те: tode. U čemu će biti te promene zavisi od privrednog sklopa i prilika u zemlji. Šta će učiniti Francuska, Plan ј05 nije objavljen, ali to nije ni važno toliko, koliko pitanje samog principa. Ministar Gentin kaže da ona neće poći putem dirigovane privrede. »Economie orientće« treba da bude privredni sistem u kome ža kapital i rad važe propisi privatnog prava: privatna svojina, konkurencija, slobodno raspolaganje radnom snagom ostaju neokrnjeni. Privatna inicijativa ostaje, a država dolazi samo onde gde .prva ne pokaže interesa, ili bude odviše anarhična. Država će ubrzati, razvoi novih industrija, proizvodnju sintetičkih sirovina itd. Sve to po njegovim rečima ne pretstavlia ništa novo za Francusku, nego da se prošire i usaviše metode kojim država upliviše na razvoj privrede.

Privatni kapital imaće i sam. inicijative kod poslova koji obećavaju rentabilitet. Da se. pojača, biće, potrebno da država nađe nove izvore kredita. Ako to nije dovoljno, onda će dr-

Žava osnivati naročita preduzeća. Ako se privatna inicijativa uopšte ne pojavi u jednoj oblasti, važnoi po nacionalnu privredu, onda će država da osnuje čisto državna preduzeća.

· »Economie orjentće« bila bi, prema tome, privredna pgиика Која попипапо росуа na principima liberalizma, a stvarno ide u dirigovanu privredu, zadržavajući i dalie osobinu polovičnosti.. Ta polovičnost pokazuje se i u odricanju liberalizma, i tvrđeniu. da nije učinjeno ništa novo i da se neće poći putem dirigovane privrede. Ali stvarno će se poći. Dirigovana privreda i ne postoji nigde kao definitivan obrazac, nego kao proces. Gentin je definisao dirigovanu privredu kao krajnju tačku razvoja do kojeg ona može da dovede, i rekao да оп to neće. Ali ako se pođe njenim putem, jedna mera izaziva drugu i ide se sve dublje u dirigovanu privredu. On je morao da je se odriče iz političkih razloga ı tradicila Dprivrednoz života, jer Francuz se ne može lako pomiriti sa izVesnim merama, kao što je ograničenje deviznog prometa, a koje se nameće samo od sebe kad se pođe tim pravcem.

»Economie orientće« ustvari je prvi korak u dirigovanu privredu. Njena zadaća je da poveća ukupnu nacionalnu -proizvodniu, a zato će joj biti potrebno da drukčije reguliše radno vreme. Zato se među prvim konkretnim merama navodi ukidanje siobode štrajka. Prema tome, zaoštriće se

sukobi s radnicima. A da ni rastanak s liberalizmom nije tako”

lak, vidi se po tome. što je Maršando, koji je izgleda predlagao nešto od onog što ie u Senatu uskraćeno Blumu, morao da da ostavku.

Пре пар дана састали cy ce y Нишу г. д-р Милан Стојадиновић, претседник наше и г. д-р Георги Кјосеиванов, претседник (бугарске владе. У дневној штампи писало је о том да: 5 „овај састанак претседника влада двеју суседних и братских земаља има пријатељски карактер = одржан је у циљу измене мисли у вези са ПЛО о вечном пријатељству' и да је само „акт куртоазије". (Политика од 1 Х1 1988).

Г. д-р Кјосеиванов после састанка изјавио је новинарима: „Наш састанак и виђење без речи говоре".

Два државника, поготово два претседника влада не састају се никада из куртоззије. Они су сувише заузети важним државним пословима да би могли имати времена за то. Предмет њиховог састанка могло је да буде неко конкретно питање. И нас и јавност интересује којег У званичном саопштењу изданом после састанка каже се поред осталог да је постигнута сагласност:

„да се приступи продубљавању привредних веза између две земље..."

Иако је та формулација неодређена а ни из штампе се не види које је конкретно питање расправљано, ипак нас она упућује на мисао да је предмет разговора било питање привредних односа између Југославије и Бугарске. Ти односи су регулисани трговинским уговором, а колико је нама познато њему не истиче рок. Према томе на састанку је могло бити речи о врло крупној промени у условима под којима се обављају привредни односи између "наше земље и Бугарске.

Недавно је делегација југословенских трговаца изнела претседнику владе жељу да се између Југославије и Бугарске оствари царинска унија: Претседник владе је изјавио да радо прихвата ту сугестију.

Узевши све то у обзир, дедукцијом изводимо закључак да је на састанку у Нишу било говора о царинској унији. Ако је наша дедукција тачна, у добар час, Ми ћемо се доцније још навратити на то питање.

Песма без речи г. Кјосеиванова