Narodno blagostanje

6: новембар 1938,

Posle perioda privredne krize u kome su se cene stropoštavale i perioda privrednog Oporavljienja kada su postepeno rasle, od kraja 19836 do pclovine ove godine imali smo period naiburnijeg kretania cena. S jeseni 1936 otpočeo je proces skakanja cena na celoj liniji; u proleće 1937 cene su dostigle najviši nivo. Porast su izazvala dva razloga: sistematsko povećavanje industrijske aktivnosti u celome svetu i votiranje velikih suma za naoružanje. Nastala je velika tražnja sirovina, koja je, sasvim prirodno, izazvala i špekulaciju. Industrijske i špekulativne Кироvine sirovina i poluprerađevina doprinele su najviše da se na mnogim stranama pojavi strah od oskudice. To je bilo sasvim dovolino da cene odu rapidno u vis. U proleće 1937 cene mnogih sirovina i životnih namirnica bile su iznad nivoa u 1929 g. Taj je slučaj bio sa pšenicom, šećerom, kalaiem, olovom, cinkom, drvom i vunom. Ostali proizvodi bili su se jako približili graničnoj liniji 1929. Jedini izuzetak činili su pamuk i kafa. Oni su i u periodu najveće hose ostali na najnižem nivou i bez ikakvih izgleda da bi se odnos Dponude i tražnje kod ova dva artikla, u bliskoj budućnosti, mogao da dovede u koliku toliku srazmeru.

Pogoršava se položai zemalja proizvođača sirovina

Porast cena sirovina automatski je delovao na porast cena na veliko i na malo. Hosa cena na veliko bila je vrlo živa, naročito u zemljama koje su s jeseni 19936 pristupile devalvaciji valute. Najveći porast cena bio je u Japanu, Čilu, Holandiji i Belgiji, U drugim zemljama bio je nešto manji. Međutim, ni u jednoj zemlji nije zabeleženo da su cene na veliko porasle više od cena sirovina. Ta tendencija u kretanju cena izazvala je radikalnu promenu u odnosu razmene dobara između sirovinskih i industriiskih zemalja. Dok je u periodu 1929—32 kupovna snaga sirovinskih zemalja bila daleko više srozana od kupovne moći industrijskih država, a u narednom periodu vršilo se postepeno popravljanje ovoga odnosa, od septembra 1936 do marta 19937 tai odnos se izmenio toliko da je postao nepovoljan za industrijske zemlje, koje su upućene na uvoz sirovina i predmeta ishrane. Umesto makaza cena na štetu agrarnih sada su se javile makaze cena na štetu industriiskih zemalja.

U proleće 1937 hosa je zaustavljena, da bi uskoro zatim počelo padanje, koje je kod većine artikala išlo istom brzinom kojom i ranija hosa: Tri su razloga doprinela promeni tendencije. Prvi je razlog što se uvidelo da je ponuda stalno. dostizala tražnju i što se pokazalo da je špekulacija imala sasvim pogrešnu računicu eskontujući pojavu oskudice na svetskom tržištu. Zatim је došla izjava pretsednika Ruzvelta da su cene i suviše porasle. Na osnovu takve izjave očekivalo se' da bi S. A. D. mogle ponova da snize zlatnu vrednost dolara da bi na tai način sprečile inflaciju cena. Naizad, Engleska je uvela novu porezu za nacionalnu odbranu koja je nepovoljno delovala na englesku industriju. Usled toga, za relativno kratko vreme, cene najvećeg broja sirovina i životnih namirnica ne samo da su se vratile na nivo sa koga je s jeseni 1936 otpločeo snažni porast, već su kod mnogih artikala pale znatno ispod toga nivoa, upravo srozale se kao u periodu krize. | Ako izuzmemo pamuk i kavu kao dva artikla čiji je položaj na svetskiom tržištu izuzetno težak i bez nade na skoro popravljanje usled hiperprodukcije koja je postala permanentna pojava, najveći pad zabeležili su sledeći artikli: pšenica, kava, kakao, kalai, olovo, cink, bakar, vuna i kaučuk. Relativno vrlo malo pale su cene mesa, butera, pirindža, čaja i šećera. (

Tempo padanja, a kod mnogih artikala, kao što зто videli, i srozavane cene od aprila 1937 pa dalje ne bi se mo-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 111

gli objasniti isključivo navedenim razlozima, koji su doprineli preokretu tendencije. U toku daljeg razvitka ono što je uticalo na forsiranje tendencije i tempa padanja bilo je smanjivanje industrijske aktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama i povećanje proizvodnje kod nekih sirovina i životnih namirnica koje je ponova izazvalo veliku nesrazmeru u odnosu ponude i tražnje. Sjedinjene Američke Države imaju odlučan uticaj na kretanje cena kaučuka, bakra, olova, kalaia i pamuka. One troše od ukupne svetske potrošnje: kaučuka 50%, bakra 35%, olova 40%, kalaja i pamuka 50%. Za prva čefliri meseca 1937 i 1938 godine njihova industrijska aktivnost pala је sa 118 na 79 (baza 1923—95—!100) ili za 33%. Na početku 1938 bila je samo za 23% veća od najniže proizvodnje u periodu krize (prva četiri meseca 1933 god.). Џ 1938 uvoz je prema istoj bazi pao na 52% odnosno prema istom periodu 1937 za 40%. Povećavanje proizvodnje odnosno nesrazmere između ponude i tražnie uticalo je na pad cena naročito pšenice, pamuka i kave. Cena kave naročito se srozala od avgusta meseca kada je na panameričkoj konferenciji konstatovana nemogućnost smanjivanja proizvodnje u granicama svetske potrebe. Njena cena na kraju prvog tromesečja 1938 g. iznosila je svega 33%0 cene na početku 1929 godine. Pamuk је iz istih razloga zadesila ista tragedija i njegova cena početkom 1938 pretstavliala je 47% cene u 1999 godini. U periodu januar 1937—januar 1938 cene su pale najviše i to: vune 60,6%), kalaja 60%, kaučuka 41,9%, pamuka 35,9%, svile 30,7%.

Cene na veliko u periodu mart 1937—mart 19938 pale su daleko manje od cena sirovina. U svima zemljama, izuzev S. A. D., one su suprotno kretanju cena sirovina koncem prvog tromesečja bile iznad nivoa cena s jeseni 1936 kada je započeo porast. U pojedinim zemliama cene na veliko padale su vrlo nejednako, a tri zemlje čine izuzetak od ovakvog kretanja pokazujući i u ovom periodu opšte bese porast. Najveći pad cena zabeležile su S. A. D. U ostalim zemljama padanje je bilo umerenije. U Japanu, Italiji i Francuskoj cene su i u ovome periodu osetno porasle. Od septembra 1936 do marta 19938 cene na veliko porasle su u Japanu za 28 poena, u Italiji za 25, a u Francuskoj za 51,8 (baza mart 1936=100). Na porast cena na veliko u Japanu i Italiji od odlučnog uticaja bilo je smanjenje ponude usled restrikcije uvoza, a u Francuskoj porast cena izazvan je devalvacijom franka, jer je u istom periodu kuns funte sterlinga porastao 2а 3890, а сепе uvoznih proizvoda za 59%.

Ovakav razvitak cena sirovina i cena na veliko od marta 1937 do marta 1938 izazvao je ponova velike promene u odnosima međunarodne razmene dobara i kupovne snage pojedinih zemalja. Uglavnom ponova je nastupilo pogoršanje položaja zemalja koje proizvode sirovine i životne namirnice i na bazi ovih vrše razmenu za industrijske proizvode. Cene sirovina i životnih namirnica padale su mnogo brže od cena industrijskih proizvoda, što znači da su proizvođačke zemlje sve veću količinu proizvoda morale da daju za uvozne Dproizvode. етар an Управа државних монопола

објавила је завршне рачуне за 1937/38 годину. Поред рачунског дела у њима је дат преглед кретања потрошње свих монополских артикала за последње две године, као и за неколико година пре избијања привредне кризе.

Најважнији монополски артикал је дуван.

Најновији подаци државног монопола показују да потрошња дувана у земљи још далеко заостаје иза оне у вре-

Потрошња дувана у земљи скоро преполовљена за десет година!

(ese a ra Kr ie a a E E ERI ra