Narodno blagostanje

26. новембар 1938,

da se sporazume sa Uredom rada ako ovaj prigovori. ili, ako se radi o činovnicima, nameštenicima, radnicima i partijskim funkcionerima treba da traži pristanak dotične nadzorne vlasti..

Za vreme trajanja radne obaveze iz nužde nikome se ne može otkazati dotadašnja služba.

U nemačkoi štampi se ističe, da su utvrđenja na zapadnoj granici mogla da se izgrade tako brzo samo zahvaljujući tome da je na osnovu posebne uredbe dovedena radna snaga iž drugih grana. Nova radna obaveza nije uvedena s obzirom na neke određene velike zadatke, nego se predviđa samo za vanredne slučajeve.

низацију, — ако је могуће мичну дириговану прив- _ „обровољну, ако не, присилреду ну. Мора се донети план и

мора се радити по њему. Како за појединца тако и за нацију важи правило да мора пристати на срдства.за постизање неког циља, ако хоће и сам циљ“. Овим речима бранио је „Тће Есопопи5!' пред-

лог који су у Енглеској ставили либерали да се оснује Ми-

нистарство снабдевања, а који су прихватили леберисти и једна група око Черчила. С друге стране влада се ставила одлучно против њега, и може се рећи да је засада питање скинуто с дневног реда, јер је већина у парламенту стала на страну владе.

Министарство снабдевања требало би да претставља један корак даље у изграђивању ратне привреде у Енглеској. Потреба тог изграђивања објашњава енергију којом је предлог заступан, а последице његовог спровођења, кад би био примењен, могу да образложе држање владе. Идеја о Министарству снабдевања наметнула се када је после

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 161

септембарске кризе оцењена одбранбена снага Енглеске и недостатци. Показало се да се све јаче формирају два света, која не држе корак. Кенз је упозорио на последице потпуне запослености у једној и непотпуне у другој земљи, министар трговине признао је да је тешко одолети конкуренцији извоза из земаља које га врше под контролом и уз потпору државе, политичари су указали на недостатке у организацији одбране, у односу према тоталитарним државама. Да се они одстране требало би основати министарство снабдевања, које би добило више власти над индустријом. Наводе се три његове предности: повећала би се производња, приватна предузећа не би могла да 38рачунавају високу добит, и била би боља контрола материјала и могло би се с више плана разместити индустрију у заштићенија подручја. |

Чемберлен 12 одбио предлог, с једне стране због тога „јер сматра да и Министарство народне одбране исто тако добро испуњава ову задаћу, а с друге зато, јер сматра да ће успети да својом политиком осигура мир. Тек ако избије рат, биће потребно такво министарство.

Разлог овој упорности владе дубљи је, као што се може закључити из аргумената које је употребио министар трговине у једној од ранијих дебата. Министарствс снабдевања, изграђујући ратну привреду, дало би енглеској привреди више карактер затворене, усредсређене само на један циљ: народну одбрану. А њена снага почива на том што је Енглеска највећи трговац у свету, посредник у меЂународним привредним односима. Да би сачувала тај карактер привреде, влада не може да се одлучи на завођење ни овог блажег облика ратне привреде, као штон у спољнотрговинским методама не сузбија конкуренцију копирајући противнике, него изналази оредства која ijoj најбоље одговарају.

ОБАВЕЈ

POLJOPRIVREDA

— Berba grožđa u Dravskoj banovini dala je u kvantitativnom pogledu dosta dobre rezultate. Kvalitet je osrednji. Sadržina šećera je 14—16%5, a kod dobrih položaja i vrsta grožđa ide do 21%. Cena šire kreće se od 2.50 din. na više.

— U zapadnom delu Dunavske banovine pojavila se stočna bolest ovčije boginje.

— Poljoprivredne komore počele su da šalju svoje godišnje izveštaje. Među prvima je poslala novosadska. Rađen savezno i sa poznavanjem problema naše poljoprivrede njen izveštai pokazuje da je ona razvila živu delatnost da prikupi podatke o stanju poljoprivrede na svom području, životu seljaka i njegovim potrebama. Pored ostalih pitana u izveŠtaju se ističe potreba da se prodaja poljoprivrednih proizvoda organizuje na sadašnjoji osnovi, jer samo lako može seljak da dobije pravednu cenu. Rešenje problema pšenice vidi komora jedino u ograničenju površine tako da se proizvodi samo za unutrašnju potrebu, pošto naša poljoprivreda пе može da izdrži konkurenciju mehanizovane američke i ruske. Samo akcija Prizada spasla je našu poljoprivredu od finansijskog sloma.

— Poljoprivredna površina u Sjedinjenim Američkim Državama u 1939 smanjiće se za 5 miliona akra prema stanju 1938. U glavnom ono se odnosi na pšenicu, dok će površina zasejana kukuruzom, pamukom, duvanom i drugim usevima ostati nepromenjena.

— Međunarodni poljoprivredni institut u Rimu ceni izvozni višak pšenice u celom svetu u 1938/39 na 310 mil. me-

ПТАЈНА СЛУЖБА

tarskih centi. Računa se da će Evropa uvesti 113 mil. a vanevropske zemlje 34 mil., tako da će ostati neprodano 133 mil. met. ceti.

— Prošla godina bila ie za proizvođače hmelja nepovolina zbog peronospore, koja je dobrim delom uništila hmeli u Dunavskoj banovini i zbog pada cena. Ove godine zasejano je oko 3000 jutara hmeliom samo u Vojvodini. Zaraza je suzbijena i prinos je bolji od laniskog i po kvalitetu i po kvantitetu. Troškovi borbe protiv peronospore iznosili su prosečno 1.000 din. po jutru. Na konferenciji Ministarstva poljcprivrede, održanoj po pitanju proizvodnje hmelja, delegati proizvođača izneli su zahtev da se ograniči proizvodnja i da se povise cene. Kako je početkom ove godine na međunarodnoj konferenciji o hmelju u Pragu određena izvozna kvota za Jugoslaviju od 25,000 met. centi to, po mišljenju proizVvođača, sadašnja površina ne bi se smela povećavati da ne bi došlo do hiperprodukcije i dalieg pada cena.

INDUSTRIJA

— У Немачкој је у Ерсену крајем октобра пуштена у погон нова фабрика синтетичке нафте из угља по постунку Фишер-Тропш. За неколико недеља почеће са произволњом и продајом бензина и погонског гаса.

— Preduzeće za eksploataciju šuma Giuseppe Feltrinelli i Komp. u Setlini kod Sarajeva ima nameru da obustavi rad u šumama i na pilanama. Time bi bilo pogođeno 2.000 radnika.

— U Mostaru su osnovana akcionarska društva »PanBauxit«, sa nemačkim kapitalom i »Ugrovača« sa švajcarskim