Narodno blagostanje

Страна 716

znatan i rezultat je dobre žetve i visoke konjunkture koju je 1937 proživela naša privreda. Glavne plovne reke i kanali nalaze se na severu države i prolaze kroz žitorodne krajeve, zbog toga sa dobrom letinom i promet na njima raste i obratno. Za poslednje tri godine redovno je na prevoz žita i kukuruza otpadala 1/5—1/4 celokupnog volumena rečnog saobraćaja. Prošle godine je izvezeno rekama 737.899 t žita i kukuruza, uvezeno 22 t, unutrašnji saobraćaj iznosio je 58.125 t, tranzit 732.803 t tako da je celokupni saobraćaj žita bio 1,5 mil. t prema 1,2 mil t u 1936 i 846.000 u 1935 godini. Na drugo mesto po težini dolaze mineralna ulja sa 807.095 t a па treće pesak i šljunak sa 794.085 t.Prevoz ostalih proizvoda po važnosti ide ovim redom: poljoprivredni produkti osim žita i kukuruza 356.000 t, drvo za gorivo 349.000 t, ugali i koks 356.000 t, rude i kopovi 308.000 t, mašine, metali i izrade od metala 124.000 t, građevni materijal 259.000 t i industrijski proizvodi (šećer, hartija, tekstilna roba i td.) 74.000 t. Prema 1936 i 1935 godini ni kod jednog od ovih artikala ne роkazuje se neka značainija promena. To znači da Je struktura rečnog saobraćaja ostala ista. Ukupno je uvezeno rekama i jezerima 385.000 t, izvezeno 1 mil. t. Unutrašnji saobraćaj je bio 2 mil. t i tranzit nešto više od 2 mil, t.

Kao i dosada najjači saobraćaj je bio i prošle godine 1 Веогтади, (1 ти. +) 1 Вегдапи (1,9 ти). Ма оуа Фдуа pristaništa otpada skoro 3/5 celokupnog rečnog saobraćaja, Zatim dolazi Vel. Gradište (319.000 t), Smederevo (304.000 t), Novi Sad (279.000), Petrovgrad (232.000), Senta (218.000) i dr.

U saobraćaju po zastavi prevozioca jugoslovenska brodarska društva drže prvo mesto sa 9,90 mil. t prema 2,5 mil. u 1936 godini. Učešće naših brodova povećalo se ne samo apsolutno za 400.000 t nego i relativno od 52,6%o па 55,50%. Od stranih društava drugo mesto zauzimale su rumunska (500.000 t), zatim dolaze austrijska sa 487.000, nemačka sa 407.000, mađarska (331.00 t), čehoslovačka (328.000). Kada se sabere tonaža austrijskih i nemačkih društava vidi se da drugo mesto pripada njima. Posle pripojenja Austrije i Sudetskih krajeva Nemačkoj, vrlo je verovatno da će se učešće Nemačke u rečnoj plovidbi povećati na račun Čehoslovačke.

Interesantno je pogledati kako se kreće naš uvoz i izVoz po zemljama. Kao i ranijih godina Rumunija je bila na prvom mestu sa 177.000 t (mineralna ulja 133.000 t i kuhinjska so 26.000 t), zatim Čehoslovačka sa 109.444 t (ugali i koks 85.000 t). Dakle, samo iz ove dve zemlje uvezli smo više od 2J3 celokupnog našeg uvoza po rekama. Kod izvoza red je bio sledeći: Čehoslovačka 304.000, Nemačka 999.000 i Austrija 228.000 t. U sve tri najveći deo izvezene količine sačinjavalo је žito i drugi poljoprivredni proizvodi, zatim drvo i rude.

Saobraćaj na pojedinim putevima promenio se ne samo Do količini prevoznih proizvoda, nego se izmenio i odnos između njih. Prošle godine saobraćaj na međunarodnim rekama je iznosio 36 mil. t odnosno 60,6%" od celokupnog saobraćaja rekama, kanalima i jezerima prema 3,4. mil. t odnosno 71,8%/o u 1936 godini. Dakle, on je apsolutno porastao ali relativno prema onom na teritorijalnim rekama i kanalima opao za 11.2%o.. Dunavom je bilo prevezeno 3,2 mil. t, Dravom 116.000 i Tisom 335.000 t. Kod teritorijalnih na Savu je otpadalo 1,2 mil. t, Tamiš 160.000, Begej 239.000 t i Bačke kanale 152.000 t. Saobraćaj jezerima je još uvek malen, a 1937 је bio znatno manji nego u 1936 godini. Na Skadarskom: jezeru je iznosio 8.200 t prema 192.500.t u 1936 a na Ohridskom svega 43 t prema 179 t,

Plovni park se smanjio. Remorkera je bilo 110 prema 111 u 1936 i 113 u 1935 godini, ali se jačina mašina povećala od 35.604 koniskih snaga u 1935 na 49.450 u 1937 godini. Broi putničkih brodova se takođe smanjio od 41 u 1935 na 37 pro-

šle godine, dok se broj konjskih snaga njihovih mašina po-.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр, 49 većao od 9.136 na 9.625. Mešovitih brodova: je: bilo 4 prema 93. u 1936 odnosno 5 u 1935 godini, jačina. njihovih mašina se povećala od 680 k. s. u 1985 na 765 E. s; u 1937 godini. Parnih i motornih šlepova je bilo 20 prema 16 u 1935, gvozdenih 649 prema 643, parnih i motornih skela 3 prema 4, motornih čamaca 321 prema 263, drvarica 315 prema 9298 i dereglija i čamaca 762 prema 818 u 1935 godini. Ukupan broj jedinica svih vrsta je bio lane 2.131 (1935:2201) sa 61.999 (54.376) konjskih snaga, najvećim brojem putnika koje mogu primifi. 13.574 (14.419) i maksimalnom nosivošću 420.998 t (416.097).

Еш Индустријска производња по-

јединих земаља најмање је • била захваћена попуштањем.

полета. у лету 1937. Дуже вре-

мена се она развијала потпуно независно од спољне трговине, тако да се производња У неким земљама повећала, а трговина смањивала. Таквих депресија које су једва захватиле производњу било је доста у 19 веку, али овог пута узрок је био специфичан. Могло је изгледати да ће се депресиони вал пребродити и без смањења производње. Међутим, као што показују индексни бројеви Друштва народа о производњи, све је већи број земаља у којима је унутрашња коњунктура од почетка ове године почела да попушта.

Од великих земаља повећала је производњу само Немачка. Али ни код ње није темпо више као ранијих година. Од фебруара до августа 1937 индекс производње полпег се са 106 на 119, а у истим месецима 1938 са 119 на 1287. У последњем броју обухваћена је и производња Аустрије. Овај успорени темпо објашњава се тим што је старији продукциони апарат потпуно искоришћен, тако да се пронзводња може да повећава само уколико се врше инвестиције. Темпо инвестирања је једнако интензиван као и прошле године, као што се види по индексу производње средстава за производњу, који је од фебруара до августа порастао са 122 на 142, према 106 и 199 у истом периоду 1937. Индекс средстава за потрошњу попео се у истом периоду 1988 са 110 на 114 према 100 и 105,5 прошле године.

Огроман пораст забележен је код Бугарске. Индекс производње на бази 1085 = 100 попео се на 220 у августу 1988, а ни амерички темпо индустријализације није способан да да такве резултате. Велике сезонске промене индексног броја упућују да се ту не ради само 0 индустријској него и пољопривредној производњи. На: нешто вишем нивоу него прошле године држи се Пољска, али готово сав пораст производње отпада на средства производње, (143 у септембру 1988 према 183 у септембру 1937) док је производња средстава потрошње остала непромењена, Извесни пораст показала је према 1937 само Естонија.

О ситуацији у Енглеској, САД. и Француској писали смо у посебним глосама. У Енглеској у новембру наступило је већ извесно опорављање, а у САД. још од јула. У Норвешкој до јула производња је попуштала, а затим почела да се опоравља. У Шведској, Финској, Мађарској, Канади, Белгији, Румунији и Чехословачкој до септембра била је врло снажна тенденција на ниже. Најјачи пад је у Италији. Индекс производње (1929 = 100).1937 био је 99,6, и пењао се у неким: месецима до 108. У току 1938 он је до маја остао. на истој висини као, и у току 1987 а после тога наступа јачи пад, тако да је у августу индекс 81,3. Овај пад утолико је карактеристичнији што је прошле године тенденција била обрнута и што је привреда диригована, тако да не би смело доћи до овако великих промена.

Од свих земаља само у три кретање производње подудара се са оним спољне трговине: Белгија, Чехословачка. и Канада Северне земље одржале су своју унутрашњу

Стање производње у свету (о а ИУ