Narodno blagostanje

3, децембар 1938.

коњунктуру на резервама које су стекле у неколико одличних година, а и на унутрашњој енглеској коњунктури онда када је тражња у свету почела да попушта. До краја 1938 вероватно ће се ситуација развијати као и првих девет месеци: производња ће помало попуштати, евентуално задржаваће се на досадашњем нивоу. Ако би се у САД. и Енглеској почела ситуација да поправља брже него досада, тешко да ће то имати јачег одјека на привреду других земаља до краја ове године. Тек почетком 1939 могло би доћи до виднијег преброђавања депресионог вала.

| -=<zz== Фантастично смањење површине под пшеницом у

С. Америци“

Сједињене Америчке Државе објавиле су програм сетве пшенице за 1938-1939 годину, који је утврђен пошто се претходно, · за регулисање производње пшенице, референдумом изјаснила већина произвођача. Засејана површина максимирана је на 55 мил. акра. (22 мил ха). У периоди 1928/32 просек засејане површине био је 76 мил. акра (30,4 мил. ха), а у 1937/38 години 81 мил. акра, односно 32,4 мил. ха. Према прошлој години дакле, засејана површина треба да буде смањена за 10,4 мил. ха или 32,19/'.

Овако велико смањење засејане површине пшеницом у историји С.А.Д. непознато је. Ранијих година, у извесним периодима, било је такође знатног смањивања засејане површине, нарочито када се прелазило на друге култург

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 711

које су имале повољнију коњунктуру и већи рентабилитет. У другом случају до смањивања долазило је када би временске прилике онемогућиле нормално извршење сетве. Али сва та смањења нису ни из далека била садањих размера. Колико је огромно садање смањење засејане површине види се најбоље по томе што нормалан принос са одређене површине не би био довољан да покрије целокупну унутрашњу потребу С.А.Д. у пшеници. То уједно показује и тежину садање кризе пшенице.

Теоријски извозни вишак пшенице САД. у текућој кампањи износи непуних милион вагона. Ако би САД. извезле сав овај вишак, оне. би могле да покрију више од три четвртине светске увозне потребе. Не желећи да се тим путем реше извозног вишка, што би значило потпуну деруту светске пијаце и земаља упућених на извоз пшенице, оне су одлучиле да већи део овога вишка извуку са тржишта ломбардовањем и стокирањем, а да извезу 272.000 вагона у виду пшенице и око 20.000 вагона у виду брашна. За извоз су одређене субвенције ради покрића разлике Has. међу домаће цене и извозног паритета према цени светске пијаце. Пошто ће САД. и после извршења овога извоза преостати нежељена залиха од најмање 500—600.000 вагона, оне сматрају да у идућој години могу имати и мању жетву од унутрашње потребе. Шта више, оне се не одричу извоза ни идуће године, који би алиментирале из стокиране количине. ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Rod pirinča u Južnoj Srbiji bio je o. g. odličan. U Kočanima bilo je zasejano 1000 ha koji su dali 400 vagona prema 300 vagona u prosečnim godinama. Ostali krajevi, u kojima se gaji pirinač (Strumica, Radovište i Veles) dali su 100 vagona prema 80 vagona. Cena na pijaci u Kočanima iznosi 4—5 dinara.

— Ministar trgovine i industrije odobrio ie, iz sredstava Zavoda za unapređenje spoline trgovine, zajam od po 1 mil. din. Udruženiu polioprivrednika u Novom Sadu i Zagrebačkom zboru za podizanje prostorija za izložbe stoke.

— Grčko stočarstvo od 1932 godine postepeno se роvećava. 1936 porast je iznosio prema 1935 3%о, 1 to volova 0,50/о, Ктауа 5,59%, bivola 7,56%, mazgi 1,8%0, ovaca 3,1%, koza 4,9% i magaraca 7,8%. Broj konja se smanjio za 0,6% i svinja га 3,79. Кјапје goveđeg mesa se povećalo za 9,93%, proizvodnja mleka za 7,3%, sira za 13,5%, butera za 5,8%o | jaja za 4,8%. U vezi sa tim porastom broja stoke opao je uvoz stoke za 19,5% ali stočnih proizvoda se povećao za 12,8.

ИНДУСТРИЈА

— Индекс индустријске производње (1930 = 100) У Енглеској у трећем тромесечју 1938 био је 116,5 према 1920.8 У другом и 130,1 у истом тромесечју 1937. Опадање продукције забележено је у индустрији железа и челика (36%/), осталих метала (18%/0), текстилној (16:/29/0) и коже и обуће (159). Порасла је производња гаса и електричне струје 3a 4i/=\ и средстава за исхрану за 20/6,

— Inž. Ranko Despić, generalni direktor »Jugoslovenskog čelika« a. d., izjavio je, da će se uskoro podići SimensMartinova visoka peć u Zenici i da će se proširiti električna centrala. Osim toga će se u toku iduće godine podići pet.visokih peći u Zenici. Pretstoji podizanje kovnice između Sarajeva i Podlugova. O primeni »renferfarena« rešavaće se розје toga.

— Državno preduzeće »Hermann Goring« preuzelo je

'brika. 70% molbi odnosi se na tekstilnu

akcije Prvog dunavskog parobrodarskog društva u Beču, koje su dosada bile u posedu Creditanstalta i pokrajinske vlade u Austriji.

— Čehoslovačka je izgubila znatan deo industrije na teritorijama ustupljenim Nemačkoj, Poliskoj i Mađarskoj. Sada se radi na tome da se izgrade nova preduzeća. Dosada je ministarstvo irgovine rešilo 170 molbi za podizanje novih faindustriju, zatim staklo, specijalne mašine itd,

— Sredinom oktobra ove godine bilo je ukinuto ograničenje proizvodnje bakra. Pošto su od tada cene bakra u SAD pale a isto tako i tražnja za vojne potrebe, proizvođači su odlučili da se u januaru 1989 ponovo produkcija ograniči, i to: na 110% od osnovne kvote. Misli se da će ova mera ostati u važnosti samo dotle dok se američke cene ne podignu iznad 11,25 centi po funti i smatra da proizvodnja tu kvotu do januara neće ni dostići, pošto je ograničenje produkcije nedavno ukinuto. !

— Međunarodni komitet za kaučuk rešio je da povisi izvoznu kvotu za prvo tromesečje 1939 за 5%0 na 50% od osnovne kvote. Ta odluka nije svuda jednako primljena. Dok je jedni odobravaju, drugi smatraju da sadašnje stanje na svetskom tržištu ne daje nade za povećanje tražnje.

— Proizvodnia automobila u Engleskoj opala je za 9 meseci ove godine za 12%. U septembru je proizvedeno 30.221 automobila i kamiona prema 95.136 u istom mesecu 1937. Smatra se da nema izgleda za dalje opadanje proizvodnje, pošto je ono u ranijim mesecima bilo mnogo veće (u julu za 229%/0), a osim toga skorašnji izveštaji o broju nezaposlenih, naročito u čeličnoj industriji, ne pokazuju tendenciju porasta.

— Za izgradnju novih i održavanje postojećih puteva Banska uprava u Novom Sadu otvorila je lane kamenolom u Rakovcu (Fruška Gora), iz kog je izvađeno 173.000 mž ka-

- mena. Sada ie Ministarstvo finansija odobrilo kredit od 10

mil. din. za otvaranje novog khamenoloma u Vršcu.