Narodno blagostanje
17. децембар 1938.
| Вазћод иокфоћт izvrščni stu Za 9156,5 mil. din. ili nea 30%" manje od :sume budžetom predv:đene (1.015,0 mil.
_ din). Od izvršenih: rashoda na lične izdatke utrošeno je 445,8
mil. din.. ili. nešto ispod 50%". Materijalni rashodi. izvršeni. su
u oktobru sa 84,4%0 ti. za: 19,6% manje... | ; | : Oktobar mesec doneo je višak. prihoda od 170,9 mil: din.
24 prvih sedam meseci tekuće budžetske godine (apri}
"oltiobaf). državni prihodi “dali su 7.034,19 mil. din. ili 09% midnjć “od sume Која“ је budžetom bila "ргеду епа. Ртета #0тле, 0 oktobar је znatno popravi о' " дозадапје rezultate državhih pr: hoda, јег си oni žnatno više" podbacivali Da predviđanju. Kretanje prihoda bilo је sledeće:
Predviđeno | И | по — % 1 u mil. du II :Neposredni porezi 1.574,7 1.589,0· --- 04 Posredpni poreži:» --.1.882,5 . : 5037,8 = 56 Mouopoli [2075 12663. i 49 ШЕкирпо Нокани prihod: 4.614,5 4.786,1 По а OZ TDiržavia privreda · - 2:896,1. 2.179 = = 91
Od toga:
železnice 1.393,0 1.457,7 _ = 26 rečna plovidba _ 212. OJ | -- 8354 Šume - 808. 49,8 — 39,9 rudnici — | 2555 163,7 — 85,9 pošte | 8560: . 315,5 Па
_I.u rezultat:ma za sedam meseci vidimo da fiskalni 'prihodi daju uglavnom višak ·prihoda preko predviđanja. Oni za sedam meseci pretstavljaju 66'/o ukupnih prihoda. Kod svih grupa ostvareno je više no što je bilo predviđeno, a najveći višak dali su posredni porezi. Među ovima, pak, najveće ро-
_ убсапје preko predviđanja — 10,3% — pokazuje pr:hod od · trošarine. Prihod. od taksa bio je veći za 4,5%0o, a: od carina
3,07%. Prihod od monopola povećao se za 4,9%/, i to uglavnom usled povećanja izvoza duvana, koji je za prvih deset meseci ove godine izneo 118,5 prema 97,3 mil. din. u istom periodu
prošle godine. Prihod od državne privrede. pokazuje osetno
podbacivanje prema predviđanju. Od važnijin prihoda, sem železnica, svi ostali prihodi znatno su podbacili predviđanje. Prihod od železnica povećao se usled porasta železničkog pro-
meta. Za prvih deset meseci ove godine železnice su prevezle
1.501.000 utovarenih vagona iprema 1.397.000 vagona u istom periodu prošle godine, što pretstavlja povećanje za 7,4%6 Reč-
-ва plovidba imala je mnogo manji promet: za osam meseci - tekuće godine ona je prevezla 448 mil. kilometarskih tona pre-
ma 599 mil. u istom periodu 1937 godine. Ovo pokazuje da je smanjenje izvoza u ovoj godini najviše pogodilo rečnu р1оvidbu, dok železnički promet time nije bio tangiran. Ukoliko
- je i nastupilo izvesno smanjenje železničkog prometa usled . opadanja izvoza, to je nadoknađeno povećanim. tranzitnim prometom, ПР unutrašnji promet prema prošloj godini
porastao. ·Rashodi u istom periodu · bili su..6.266,78. mil. din. ili
i
. 11,8/a.. manje od onoga što je za isto vreme budžetom bilo „predviđeno. Od ukupnih rashoda na lične izdatke utrošeno је ..9.127,8. mil. din. ili nepun:h 50%. Materijalni rashodi izvršeni
su sa 80,6/0 odnosno manie za 194% prema budžetskom DO Viđaniu. -
· Razlik са između ostvarenih prihoda 1 izvršenih rashoda na kraju sedmog meseca povećala se na 764,4 mil.. din. Iz
· ove razlike, kako se kaže u objašnjenju Ministarstva finan. Sila, »podmiruju se obaveze državne. blagajnice za. naredni - mesec.po. prinadležnostima državnih platežnika. koje se ispla„убија -ипаргед, kao i vanbudžetski rashodi po ovlašćenii ma {fi-
nansijskih i drugih. zakona«. Prema: tome, ako od. ·ovoga viška
_HAPOJUHO БЛАГОСТАЊЕ
наш интерес је na ce EHглеска и Немачка ке сложе. ЈУ повишавању! пена
odbijemo..450. mil. din,, koliko prosečno ıznose lič i rashodi · u iednom. mesecu, izlazi da.ie Za pokriće vanbudžetsh тазћода- moglo. да- bude upotrebljeno oko 317 mil. · din. |
Дискусија "по питању. трговине У енглеској lim | води се у последње време СВЕ више око. нарочитог пробле. · Ур ма: сукоба разних метода спољне. трговине, либералистике. и дириговане привреде. Она. је покренута. због ниских: цена немачких извозних артикала којима. енглеска индустрија не може. да "конкурише. То је уствади питање дампинга, које је одувек доводило до сукоба, али овде он је заоштрен зато што је немачка извозна трговина тако организована да може боље. да из држи. сваку конкуренцију.. Насупрот њој, енглески извозници имали би да воде борбу ослањајући. се на своје con“ crBeHe cHare. C друге стране, плаћајући више. цене, извозних артикала из земаља с којима тргује; У клирингу,. Немачка може да повећа тражњу за своје. изввозне „артикле. Спољна трговина 0 је као систем којим НЕ И
не од поједине гране привреде. 5 | Још пре кратког времена с енглеске стране маглашра-
вало се да се њих метода спољне: трговине, не тиче. дотле
док она не окрњи енглеске интересе. „Нешто; оштрије. ФА
„Тће Есопопизе'-а изјаснио се по том питању министар тр-
говине, сматрајући да индивидуалистичка извозна - трговина не може издржати корак са диригованом. И: „Times” је пре кратког времена проматрао. проблем: ограничен, на Југоисток Европе. Последња дискусија У. парламенту открила је да су у Енглеској. врло, забринути због премоћи немачке трговинске организације, тако да су леберисти у парламенту поднели предлог. да се и енглеска спољна трговина организује на исти начин. Државни секретар: Хадсн одбио је предлог, јер Енглеска није вољна да свој извоз помаже купујући изнад светских цена и тиме поскупи и трошкове живота и трошкове производње у: земљи. Али, пошто се не може остати код досадашњих метода, предложио је индустрији да се организује по групама.. Уствари, то би били картели, који би: сабирали фондове да из њих плаћају премије за накнаду ниских цена, извоза. За толико они би морали да повисе цене у земљи. Ове групе ступиле би у везу с одговарајућим немачким, да се, споразумеју о извозним ценама. Ако се не споразумеју, онда би и енглеске групе обарале цене, без' обзира на цену коштања. Не наводећи пример, рекао :је, да је успех већ био постигнут онде где су енглески интересенти били органи-. зовани. На. ову идеју дошли су изгледа. најпре енглески бродари, али спомиње се и случај да је немачка група, пошто су јој саопштени услови, као одговор, обори СРЕЛЕ цене за даљих 25 %. Ра Му МОРИН | Енглеска организација спољне трговине не би дакле била јединствена за читаву националну привреду, него за сваку грану посебно: Свака би имала да: створи свој: посебан фронт, тако да би конкурентска способност зависила од положаја сваке поједине гране засебно. Супротно на немачкој страни. целокупна национална привреда сноси терете спољне трговине, уколико светске цене за њу нису рента-
: билне. М кад би се. остварила, енглеска орранизација била
би мање ефикасна. ;
"Какав је положај земаља које увозе индустријске артикле из: Енглеске и: Немачке, ако би.енглески предлог успеор Остварио би се картел између целокудлне. индустрије двеју земаља које су без премца у Европи. Цене инду- -
_ стријских артикала скочиле би и то би био најтежи ударац (за земље које их увозе. Све оне, а нарочито земље) са