Narodno blagostanje

| 24. лоцембар. 1988.

'- НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Страна 821

лађизације и побољшања квлитета. производа, снижења трошкова производње ит д. Он треба да; изради предлога за-техничку и административну“ рационализацију. при-= вреде које ће влада нутем уредаба "спровести у - живот, -

— Фабрика Врбовско дал запроизводњу -шибина. пренела је своје седиште из Загреба у Врбовско.

— Џкирпа dobit 2337 preduzeća koje analizira u Engleskoj The Economist iznosila ie 1937 god. 298,3 mil. funti sterlinga, prema 266,5 mil. prošle godine. Od ove dobiti otpadalo je na 39 preduzeća, koja pretstavljaju 1,7%/o svih, a imaju dobit preko 1 miliona, 37,3%/6, па 431 preduzeće, odnosno 19% svih, sa dobiti između 100 hil. — 1 mil., 44,4% ukupne dobiti, a na 1801 preduzeće il: 79,3% svih otpada 18,3%/5 ukupne dobiti.

5. Proizvodnja železa u Engleskoj po jednom radniku kretala se od 75 hili. tona 1930 na 65 11. 193}, 64 ИЕ 1982, 77-hilj. 1933, 70 hili. 1934, 85 hilj: 1935, 76: 11; 1936, 83- hilj. 1937. Opadanje produktivnosti posle 1935 došlo ie | usled toga šio su iskorišćene i stare neracionalne topionice. |:

-— Italija svake godine uvozi znatne količine uglja. 1935 državno preduzeće Azienda Carboni Italiana počelo je da istražuje naslage uglja na Sardiniji. Pošto se istraživanjima ustanovilo da područje bogato ugljem iznosi oko 12.000 ha, počelo se lane sa gradnjom radničkih stanova: i drugih potrebnih zgrada. Tako je izgrađena čitava varoš sa 12.000 radnika, koja ie dobila ime MKarbonija. Godišnji kapacitet rudnika uglja u Karboniji iznosi 1,5 mil. t. (1|io godišnje potrošnje Italije).

ТРГОВИНА

— Индекс цена на велико у Грчкој (1914 = 100) у новембру 0. год. је износио 2.183 према 2.185 у октобру. Опале су цене пољопривредних производа, док су индустријских порасле. Индекс првих је био у новембру 2403 према 2432 у октобру, а других 2010 према 1996,

— Новосадско електрично JL д. да би повећало потрошњу струје у домаћинствима снизило је цене. По новој тарифи за вишак струје потрошене изнад одређеног минимума цена је све нижа уколико су већи и креће се између 3 и 1 динара по киловат сату. На истом принципу израђена је и тарифа за трговачке радње. У исто време оно је повело акцију да трговци снизе цене електричних апарата за кућну употребу.

— У Цариграду воде се преговори између Југославије и Турске ради продужења уговора о продаји опиума, коме рок истиче крајем ове године.

— Прво војвођанско а. д. за трговину вином у ВршHy повисило је главницу за 250.000 дин, на 1 мил, Издаће 7500 акција по 100 дин.

— Ових дана отпочео је откуп дувана у Херцеговини. Цена се креће између 14 и 20 дин. по килограму.

— Трговински биланс Немачке у новембру био је пасиван за 69 милиона Рм, док је у истом месецу прошле године био активан за 50 мил. За 11 месеци 1933 трговински биланс је пасиван за 205,5 мил. (увоз 4958,5 мил, испод 4 703 мил. км.). 1987 је био активан за 443 мил.

=— Обрт детаљне трговине у Немачкој у O 06Oy 1938 Go je за 10%" BehH Hero y HCTOM Mecemy 1937. IIopacr потиче у главном од појачане продаје одеће и обуће и намештаја. Продаја средстава за исхрану је опала за 5,3% према септембру, дувана за 3,55/е,:

— Пољска влада намерава да ограничи увоз текстилних сировина и појача употребу сурогата., За 3 године увоз би се имао смањити за 25—980%о. Томе се опиру -произвођачи текстилних артикала. Они тврде да пољска производ“ ња сурогата није још тако развијена да би ови могли заменити сировине. Као пример наводе котонин, сурогат за производњу „памучних артикала, чија. је: употреба засада још увек нерентабилна.

“= После Енглеске, која је купила у Румунији. 400.000 т' пшенице, и Немачка: ових дана: закључила је споразум 9 куповини 400.000. т пшенице и-500.000 т кукуруза. .

пи сте Влада САД одобрила че - Кини: кредит од 25. мил. долара ради::финансирања -извоза америчких · производа Кредит ће Кина исплатити продајом сребра државној благајни САД.

ну шећерне репе за овогодишњу кампању. Већина фабрика

је добровољно пристала на већу цену, него што би морале да плате по Уредби о откупу репе. Фабрике. у Новом Врбасу и Црвенки платиће 21 дин. по. 100 кг. а Осечка фабрика 20 дин: ::: ~ :: : на - — Потрошња. бела. У свету · OBGhal се У октобру на 200 хиљ. тона према 191.000- у - „септембру, а у новембру пала је на 178:000, Цена,- која се -била- попела на 48 фунти за тону пала је-због тога на 43, али изгледа. да се произ» водња није јако повећала за време док је било укинуто ограничење, јер: залихе износе 425.000. тона.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Буџет мариборске. општине за 1939/40 | износи 62,2 мил. за 21 мил. већи од прошлогодишњег. Општински дугови износе 57,5 мил. У току ове године смањили су се за 9,8 милиона. |

— Аустралијски конверзиони зајам од 2,52 мил. фунти слабо је примљен на лондонском тржишту капитала, иако је каматна стопа повишена на 4 при курсу од 100. На берзи курс је у почетку био 98, али доцније пао на 97)». Мисли се да је главни разлог за то несигурност развоја привредне ситуације Аустралије.

— Државни дуг Сједињених америчких држава | износио је након последњих емисија половином децембра о. г. 39,3 милијарде долара према 28,5 милијарди пре 4и 16 милијарди пре 8 година. Служба камата износила је 1981 год. око 300 милиона а сада преко 1 милијарде. Просечна каматна стопа је 2,589 према 2,97 пре 4 и 4,73 пре 15 година.

— Наше миниистарство финансија издало је објашњење да уверење о плаћеној порези треба да садржи све порезе које треба платити на основу Закона о непосредним порезима, таксама и трошаринама. Може се издати само ономе који је све те порезе платио и евентуалне казне, Порески обвезници који дугују порезу из 1932, чије је плаћање регулисано, сматра се да су измирили своју обавезу, ако су платили доспеле оброке. У случају одобреног одлагања плаћања у уверењу се мора навести висина неплаћеног пореза као и број решења.

— Liubljanska opština. dobila je хајат 3 ти.-ат. од Berze rada, koji će upotrebiti za gradnju radničkih stanova.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА.

— Народна банка је за увознике Kac куре фунте

утврдила на 280 дин. и проширила га на увоз филмова, ка-

као-а, чаја, ваниле, катрана и друге колнијалне робе. . — Пошто је са изменом граница Чехословачке на-

стала потреба да се, ревидирају извозне квоте за железо

Немачке, Пољске и: Чехословачке, Уред је одредио комитет који ће то питање решити у споразуму са UI RU HHM произвођачима,

— Грчка влада ублажила је сабран увоза стоке из наше земље, на тај начин што је дозволила увоз из крајева незагађених сточним болестима, морским путем,

ко ЊУНКТУРА

| = Трговинско-индустријска. "комора у Петровграду истиче у свом годишњем извештају да су се привредне прилике у Банату у овој години поправиле. Грађевна де-