Narodno blagostanje
Страва 828
латност је била већа него лане, нарочито у варошима. mo. мет некретнина се нешто смањио, али су цене биле просечно за 20%љ веће. Жетва пшенице је била изнад просечне. Нарочито је био добар принос кукуруза, нешто слабији шећерне репе. Цене пољпривредних производа почетком и средином ове године биле су релативно високе, После жетве цене пшенице су пале а кукуруза су остале непромењене, Број запослених радника све до јесени био је мањи него 1937, тада је пребацио ниво прошле године. Просечна надница ове године је већа за 109 од лањске. Кредитне прилике у трговини и индустрији су још увек тешке. У резолуцији се тражи да се што пре изврши измена и допуна Закона о радњама, да се коморама омогући већ сарадња при склапању трговинских уговора, да се спроведе пензионо осигурање трговаца и да бановина закључи зајам од 100 мил. дин. за градњу бановинских путева. — Indeks privredne delatnosti u S.A.D. (1923/25 = 100) u novembru ove gođine iznosio je 100 prema 76 u maju. Tempo porasta za poslednja 4 meseca bio je naročito jak, skoro kao u doba Nire. U zadnje vreme zapažaju se znaci zamorenosti, tako da se do februara 1939 ne očekuje porast privredne delatnosti. Pošto se cene nisu znatno izmenile, prodaja je povećana i rezerve robe su opale, a to je dalo industriji mogućnost zaposlenja nekoliko meseci. Izgleda da se ne radi o nekom privremenom zastoju, što se vidi i po neznatnim kreditima koje je privreda u posednje vreme tražila. Prilagođavanje.poftrebama. tržišta izrazilo se naročito kod čelične industrije koja je u oktobru naglo povećala svoju proizvodnju a u novembru već smanjila i sada iznosi 57,9/ njenog kapaciteta. Sledećih meseci industrija očekuje porudžbine od države za. naoružanje i javne radove. :
CAOBPABAT
— Туристички промет ове: године у Јужној. Србији био је рекордан. Број домаћих туриста износио је 105.876 (1937 г. 78.475), страних 9835. (7653). Број проведених ноћи домаћих је порастао од 256.374 на 325.865 и страних од 20.694 на 29.652.
— Генерална дирекција железница решила је да на прузи Београд—Сарајево— Дубровник уведе спаваћа кола. Сарајевска железничка радиона ускоро he израдити 43 кола. LO
“ — Сопственици енглеских бродова слободне пловидбе жале се да због опадања светске трговине добар део њихових бродова лежи незапослен. Према статистици паробродске коморе индекс тарифа слободне пловидбе (1935 =-100) био је у новембру од 122,3 за 4,2 мањи него у окто-
бру од 249 него у новембру 1937. Најјаче су тиме по-
гођени бродови од 3000 т који служе за превоз угља,
— Управа Суецког канала снизила је тарифу просечно за 3 пенса по тони. Од 1934 ово је треће снижење таРрифе. Тада је она смањена за 25 пенса, 1936 за 6 и 1937 за 12 пенса. Паробродарска друштва истичу да ова реформа тарифе не доноси никаквог стварног растерећења, Нека су намеравала да теретне бродове шаљу на Далеки исток не кроз Суец него око Африке. Али би то обилажење износило за бродове од 7000 т 1275 фунти, док такса за вожњу каналом износи 1230 фунти. Једино за вожњу у Аустралију трошкови обилажења су мањи и због тога све мање бродова који иду у том правцу пролазе кроз Суецки канал.
— За последње 3 године у Бугарској је изграђено 300 км нових железничких пруга. Садашња железничка мрежа износи 3.854 км. У градњи се налази 265 км пруга. Возни парк је остао у главном неизмењен и износи 479
НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 52
"локомотива нормалног колосека, 115 узаног, 579 путничких
вагона и 10:046 теретних. Саобраћај путника и робе 1937 је знатно порастао. Путника је превезено 10,2 мил. (1984: 7,2 мил.), вагона је натоварено: 14.277. (1934: 7.901). Већи део локомстива је застарео, пошто су у употреби 20 до 30 година. Речни саобраћај је такође у порасту у вези са по-
бољшањем привредних прилика у земљи. За 10 месеци 1938
превезено је 138.152 путника (1937: 131.955) и 7.643 т робе (7.649 т).
— Na kongresu nemačkih hotelijera u Beču istaknut je zahtev za regulisanjem položaja privatnih stanara koji izdaju sobe turistima, zato što oni sve više konkurišu hotelima. Od 22;07 mil. turista koji su posetili Nemačku ove godine sa 93,7 mil. provedenih noći, 16,9 mil. otpada na ugostiteljske radnje за 70,7 mil. noći na privatne stanove 1,7 mil. turista sa 14,9 mil. noći i na ostala konačišta 3,4 mil. furista sa 8,2 mil. noći. Karakteristično je da je prosečno zadržavanje turista veće u privatnim stanovima 8,8 noći nego u hotelima 4,2 i ostalim, prenoćištima 2,5 noći.
РАТНА ПРВИРЕДА
— План египатске владе за наоружање предвиђа расходе од 40 мил, египатских фунти. 6 мил. утрошиће се на куповину авиона, 12 мил. за појачање војних ефектива и опрему модерним оружјем, 700.000 за изградњу фабрика муниције, ситног оружја и авионских трупова и 1 мил. за морнарицу. План би се имао спровести у року од 5 година.
_ — Ради повећања и убрзања наоружања талијанска влада предвидела је у буџету за 1939/40 за војску 3.406 мил. за морнарицу 2.703 мил. и ваздухопловство 2.165 мил., укупно 8.274 мил. за 2.475 мил. л. више него у садашњем. Пре неколико дана одобрен је нови кредит за војску 05 1.234 мил. лира.
ПОЛОЖАЈ РАДНИКА
— Немачка влада решила је да се 25.000 девојака азпослених у Холандији као служавке врате у Рајх. Као разлог наводи се оскудица у радној снази.
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА
Зборови акционарских друштава
27 децембар — Текстилне индустрије Милан Прпић д: д. у Загребу (ванредан).
29 децембар — Подравина д. д. у Загребу (редован).
· 30 децембар — Прва хрватска обртна банка д. д., Загреб. (редован). — Домовинска индустрија млина д. д., Инђија (редован).
28 јануар — Трговина памуком и текстилијама Аврамовић га. д. из Београда (редован). ;
2 фебруар — Грађанска штедионица а. д., Београд (редован).
5 фебруар — Пожаревачка задруга а. д., Пожаревац
(редован). — Трговачка банка „Лувр“ — Зајечар (редован). _
— Пожаревачка задруга а. д, Пожаревац (редован). Банка Златибор а. д; Београд (редован). 19 март — Зајечарска задруга, Зајечар (редован).
Трговачки регистар
___Бановинско електрично подузеће Савске бановине Б. СП. у Запребу, упис чланова управног одбора г. г.: Петра Бензона, инж. Мутимира Кодлића и Звонимира Богдановића: —— Доњо Међимурска штедиона д. д. у Прелогу, упис промене чл. 3 друштвених правила. ::