Narodno blagostanje

24. децембар 1938,

РАЗНО

—- У индијској јавности све више се истиче потреба планске изградње индустрије. За сваку покрајину требало би изградити план према њеној привредној структури. При таме морала би се одржати ситна производња станова за ткање, грнчарије и разних металних производа којим се бави пољопривредно становништво. Производња артикала од памука, јуте и лана коју врше средња предузећа требала би да се прошири и модернизује. Досада још увек претеже кућна индустрија, али предузећа средње величине све више освајају тржиште. Експлоатација руда, водених снага и саобраћај треба да се појачају према потребама

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 829.

земље, Према попису становништва од 1981 9,7%/о становништва живи од индустрије.

= Мађарска је од Чехословачке добила површину од. 19,4 хиљ. км“, а од тога око 800 хиљ. ха је погодно 34 обрађивање, око 200 хиљ. ха је покривено шумом. Пољопривредна површина проширена је према досадашњој производњи код пшенице за 13,59/, ражи 15,6%0, јечма 23,49, зоби 22,49, кромпира 18.9%/о и шећерне репе 54,79. Пољопривредни карактер Мађарске тиме је само појачан, јер је индустрија ових крајева слабо развијена. Индустријских радника има свега 25 хиљ. од 1 мил. становништва. Од тога запослено је у индустрији хране 9.300, у индустрији камена и стакла 4.000; железној и машинској 2.700, папирној 1.200.

КОЊУНКТУРА

Стање с пароле банке (у мил. дин)

15-XJI

31-XII | 31-XII | 31- 8-X АКТИВА ЈЕ EJ 558 | оу 1988 Подлога злато у касама — — ||1,336.9/1.588,3/1.706,211.897 5|1.898,0 „злато на страни — —| 946) 37,7 7,5 9,5 95 девие — — — — — 32,1! — 5 = LL IJ Укупно — ||,464.3|1.626,0|1.713,7|1.907,0|1.907,5|: Девизе које не улазе у __подлођу — — = = == 331,6| 552,3| 453,2| 552,21 571,4 Кован новац; 329,91 334,9: 3600] 325,51] 329,4

у никлун соу — —

а на менице — — — — |1,523,0)1 458 6 1,407,5|1,725,7|1.715,5 на хартије од вредн, — | 258,3 2:88) 2620) 393! 48.5 Укупно — ||| 761.3|1,717,41 602,5|1./66,0|1.. 64 4 Хартије од вредности — || 49,4! 116,8] 198,1! 248,6) 2486 Ранији аванси држави — || ,670.6)1.647,81.638,2)1,643,7|1.643,7 Привремени аванси Глав,

Држ. Благајни — — — || 6000! 600,0| 600,0! 600.0) 600,0 Вредности рез, фонда — || 1190] 1376) 1658! 220,7 2207 Вредности ост. фондова 19,5) 28,3) 29,51] 338! 338 Непокретности, завод за i

израду новч, и HaMemraj|| 1540| 155,1| 160,4| 198,9| 199,7 Разна актива — — — — || 404,4| 819,3|2,037,2/2,350,32,350,1

ПАСИВА ; Капитал — — — — —| 1800) 180,0] 180,0| 180.0| 180,0 Резервни фонд — — — || 133,3) 153,5! 200,0! 221,9 222,2 Остали фондови — — — | 274 29,9 341 36.6) 36,7

Новчавице у оптипају 4.890 0|5,408,5|5.358 7|6.794,1|6.780,5

Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 7,4 59,4) 17,8) 20,0! 26,8 жиро-рачуни — — — || 689,7! 65!,2)1 433,0|!.198,41 209 7: разни рачуни — — — || 6886) 918:6/1,043,9/1.066,0| !,072,5 Укупно — |||.385,7|1,629,2.2,49 1,72 284,4.3.309,0

Обавезе са роком — — || 1934! 500) 50,0) 30,0) 30,0) Разна пасива — — — — || 166,6) 284,6! 3633! 2996) 310,9

Оптицај и обав, по виђ,

Укупна подлога: U 28,50, орим, — — —

6.275,177.037,8|8.291,3|9.078,5/9.089,4

1.881 6/2.089,5 2 202,1|2,450,4)2.451,1

зл. у кас. 28.50/, прим. 1,717,9)2,041,0|2,192,5|2,438,3|2.438,9 укусно локриће — — 2998 , [2968 " |26559 22699 У |2696% покриће у злату — — 2737 У 2729 |26440 92655%/2683%

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 DECEMBRA 1938

Sudeći po promenama u stanju Narodne banke, izveštaj-– na nedelja bila je jedna od naimirnijih na novčanom tržištu.

Obaveze po viđenju porasle su za svega 24,5 mil. na 2,309 mil.,

od čega najviše, 11.3 mil., otpada na žiro račune, koji iznose 1.209.7 mil., zatim na potraživanja države 6,8 mil. (26,8 mil.). i na razne račune 6,4 mil. din, (1072.5 mil). Razna pasiva po-. rasla je za 11.3 mil. na 310.9 mil. din. –

Devize koje ne ulaze u podlogu pokazuju porast za 19.2 mil. na 571,4 mil. Razna. aktiva morala bi. da raste istovremeno,.. istina u mnogo manjoj meri, za kursnu razliku koja је и пје~. nom. sastavu. Međutim, razna aktiva se smanjila, za mali iz-' nos 163.936 na 2.350.1 mil. din., što pokazuje da su pali ostali sastavni delovi.

Zlatna podloga: se povećala za 504.294 na 1.907.440, sa 281/59%/. prima za 600.000 na: 2.451 mil. din. Zajmovi po. eskontu: su: pali za 10,8 mil. na. 1.715,9 mil. din., a oni na zaloge porasli su za 9,2 mil. din. na 48,5 mil., tako da je zbir zajmova: opao za l.6 mil. na 1.764,4 mil. din. Kao saldo svih promena novčanični opticaj se smanjio za 13,6 mil. na 6.780,5. mil. din. l opticaj kovanog novca se smanjio, što se vidi iz porasta njezinog stoka: za 3,9 mil. na 329,4 mil. din. — Zbir opticaia i obaveza po. viđenju porastao je za 10,9 mil. din. Kvota pokrića . ostala je: nepromenjena.

Београдска берза

Извештајна недеља од 16 до 22-Х1-1938.

EFEKTNO TRŽIŠTE

Na pragu je nova godina! Ove će godine „Narodno Blagostanje” imati 53 broja. U idućem, poslednjem, broju bacićemo retrogradni pogled na najvažnije podatke s efektnog tr-. žišta u ovoj godini. Danas ćemo da se zadržimo na jednom detalju, koji je veoma interesantan i važan za prosuđivanje situacije na našem efektnom tržištu. Čitaoci se sećaju da je u prošloj nedelji obrt na efektnom tržištu dostigao ogromnu visinu od 25 mil. dinara. Ove nedelje je mnogo manji, kao što će se videti malo docnije. Pred nama je statistika obrta na beogradskoj efektnoj berzi za novembar tekuće godine. On iznosi 26,2 miliona dinara: — gotovo toliko isto koliko za nedelju dana u prethodnoj nedelji. Što se fiče strukture obrta, ona je stalno ista: Dalmatinci stalno vode (8,88 miliona); zatim dolazi Ratna šteta za okruglo 8 miliona (odnosno 9,5 miliona zajedno sa terminima). Na treće mesto dolaze Begluci . sa 9,5 miliona. Ta tri papira drže dakle rekord i zajedno čine u novembru. 86%/t ukupnog obrta. l ovoga puta se pokazuje da je centralni problem na efektnom tržištu problem ova tri papira: Ali to ne bi bilo sasvim tačno. Problem je u sfvari Dal- . mafinaća i Begluka, jer oni su ti koji stvaraju atmosferu u