Narodno blagostanje

24. децембар 1938.

mlje, a pored geografskog momenta doprinela je tome i priroda naših izvoznih artikala. To је kabasta roba, velik obim a mala vrednost Do jedinici, tako da transportni troškovi ne

dozvoljavaju da se ona izvozi. "daleko. Druga je karakteristika .

tabele, a ta govori najviše, da-naš izvoz u klirinške zemlje. opada procentualno još od 1934. Tada su one apsorbirale 85,04%/0 našeg izvoza, 1935 god. 82,66%, 1936. god, 75,96%0 zatim 1937 neznatno se penie na 76,12%0, a za prvih 9 meseci 0. 5: pada na 64,04%0. Upravo onda kad је počelo da se govori o velikoj opasnosti od orijentacije našeg izvoza u klirinške zemilje, bio je procenat njihovog učešća najniži.

= Tražeći uzrok tom našem „uspehu”, da smo veći procenat izvoza postigli u zemljama kojima prodajemo za devize, treba da: se okrenemo: zemliama koje: su kupovale.: Tražnja iz ovih zemalja počela je- naglo da se povećava od 1936. Zbog nje počele su naglo da skaču cene i popele se početkom 1937 do bolesnog nivoa. Nije bilo artikla koji se nije mogao da proda, tako. da su mnogi plaćani zlatom :i od strane 'klirjnških zemalja. Ova Situacija bila je necdrava jer je nastala pod uti-

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Страна. 823

cajem špekulacije, pa je u strahu da neće biti robe ili da se neće moći na vreme transportovati, kupovano više nego što je bilo neposredno potrebno. Transportna sredstva u svetu bila

su toliko angažovana da su troškovi silno porasli, ali to nije

delovalo na tražnju, tako.da je bauksit prevožen železnicom, kad se nije moglo morem. Mi smo imali nekoliko artikala koji su u to vreme išli za zlato i bili mnogo traženi, tako da je po= dražaj za naš izvoz došao izvana. To je bila izvanredna situcija koja se neće ponoviti, bar u dogledno vreme. .

Već pod kraj 1937 situacija se bitno izmenila. U toku 1938: smanjuje se izvoz u sve zemlje, osim u Nemačku koja je nasledila izvoz u Austriju i Sudetske zemlje. Ali kao što pokažuje tabela, jači je pad izvoza u klirinške zemlje, nego u neklirinške. Udeo ovih popeo зе од 1937 за 23,880 па 35,90%/0 za prvih devet meseci o. g. Dakle, relacija je vrlo povoljna, što znači da je opšti nivo cena povoljan, dok se izvoz u neklirinške zemlje bolje afirmirao. Ali nepovoljni su apsolutni brojevi što znači da nema tražnje. U toj depresiji svetske trgovine · e ži i problem našeg izvoza.

ДОГАЂАЈ И И ПРОБЛЕМИ

За путовање у неклириншке земље моћи ће сваки сопственик путне исправе да купим понесе са собом валуте у вредности од 2.000 дин, а У клириншке земље 3.000. До 13 децембра, када је наредба министра финансија изашла путници у иностранство могли су да имају код прелаза границе стране валуте до вредности од 5.000 динара, узевши Аустрију, Бугарску, Албанију, Грчку, Италију, Мађарску и Румунију за које је земље горња граница била 3000 дин,

Пооштрење мера које се односе на туристички промет интересантно је за нас у вези са данашњим чланком, у ком пледирамо за пооштрење девизних стега, да би се лакше одржао курс динара. Али оно има већи општи и практични значај за све оне који путују у иностранство. Максимална граница од 2000 дин. за неклириншке земље, деловаће без сумње прохибитивно на путнички промет у те земље. 2000 дин. су округло 1400 фр. фр., 140 шв, фр. 7 енглеских фунти итд. То је премало и за најскромнији живот и за краће време у једној страној земљи. У будуће моћиће у неклириншке земље путовати само лица у званичној мисији, шверцери, они који имају своју имовину на страни, Од тога ће да трп инаш национални туризам.

Туристички промет, и пасивни, је културна тековина, коју треба фаворизирати, али је императив стабилности валуте пречи од културне потребе пасивног туризма, Према неклириншким земљама то није случај, јер ту девизном стоку не прети опасност. Максимална граница од 3.000 дин. прениска је У односу на клириншке земље, и ничим није оправдана, Она ће само да кочи наш пасивни туристички промет са тим земљама, без одговарајућих повољних последица на наш девизни биланс.

Пооштрење девизних стега и туризам

U izveštaju Narodne banke o privredi u trećem tromesečju našli smo jednu veoma interesantinu cifru. U prikazu stanja poljoprivrede, pored ostaloga, navodi se da je ove godine prinos pšenice u Di zemlji bio. 302. 990 vagona. |

Ova cifra OD VA otkriće. M, ·ne znamo На. опа potiče, · ali. možemo pretpostaviti da: je- podatak zvaničan, budući da Narodna banka druge podatke ne objavljuje. Ostavljajući na stranu opšte pitanje o tačnosti i vrednosti poda-

Jedan neverovatan statistički podatak

taka Žžetvenog prinosa, mi ćemo učiniti samo nekoliko napomena u Vezi sa pomenutom cifrom prinosa pšenice.

Sa ovako visokom cifrom prinosa pšenice u nas se do sada nije računalo. Samo Ministarstvo poljoprivrede, posle žetve, objavilo je cifru od oko 274.000 vagona. Nova cifra, međutim, veća je za nepunih 30.000 vagona. Od dosada rekordne žetve u 1936 god. (292.360 vag.) ona je veća za 10.630 vagcna. Međutim, 1936 imali smo dobru žetvu skoro u celoj zemlji, što ovoga puta nije slučaj. Te godine, u prvoj polovini kampanje, pšenica se kupovala za izvoz u Vojvodini, Slavoniji, Hrvatskoj, Srbiji i Bosni. Ove godine 90% dosadanieg izvoznog viška kupljeno je iskliučivc u Vojvodini. Srbijanski mlinovi, usled male žetve, upućeni su na dovoz pšenice iz drugih krajeva. Zatim; u 1936 god. do početka decembra meseca za izvoz je bilo kupljeno oko 28.000 vagona, a ove godine svega 16.000 vagona. Nc i ova cifra isterana je blagodareći povećanoi ponudi u novembru i početkom decembra meseca, Која je došla iz bojazni da bi Prizad mogao da. obori cene. To su nesumnjive indicije za sumnju u tačnost cifre Žžetvengg prinosa.

Sudeći po ovoj cifri trebalo bi u 1938/39 godini da imamo, u najmanju ruku, isti izvozni višak kao u 1936/37 god., ti. oko 50.000 vagona. U prvoi polovini kampanje Prizad je za izvoz otkupio svega 16.000 vagona. To bi značilo da je duplo tolikc ostalo za drugu polovinu kampanje. A to je malo verovatno. Pre svega, 1936 cene pšenice u svetu bile su u skoku pa su proizvođači imali razloga da drže pšenicu. Ipak, oni su u prvoj polovini kampanje unovčili preko polcvine izvozncg viška. Ovoga puta taj razlog ne postoji.: Po svetskim cenama pre bi se moglo očekivati forsiranje prodaje. Sem toga, toplo jesenje vreme ove godine bilo je vrlo: povolino za razvijanje žiška, a poznatc je da proizvođači, u takvom slučaju, žure sa prodajom. Najzad, sama pomisao da bi Prizad mogao sniziti cene bila bi dovoljna da ih opredeli za unovčenje većeg dela izvoznog viška. Proizvođač, narcčito srednji i krupni, zna vrlo dobro sve ove elemente pa: je nčmoguće pretpostaviti da bi on, pri svem tome, držao dve trećine izvoznog viška.

Postavlja se isto tako pitanje šta bi ovako visoka cifra značila za intervencioni režim. Ona bi, pri sadanjoj svetskoj ceni i preferencijalnom. kontingentu od svega 20.000 vag., bila više nego zabrinjujuća, jer bi izvoz ostalih 30.000 vagona na svetsku pijacu. i po svetskoj ceni, pod pretpostavkom održanja sadašnije intervencione cene, progutao najmanje 300 mil. din. javnih. sredstava.