Narodno blagostanje

Страна 824

'Главна карактеристика светске' привредне ситуације под крај 1938 је застој светске размене добара и готово нервозни покушаји свих земаља да одрже и повећају извоз. По податцима Друштва Народа вредност светске трговине у злату смањила се (1929 = 100) за 2099 од трећег тромесечја 1937 до истог периода 1988, односно са 48,2 на 38,6. У процентима то је исти пад "као од 1929 до 1930. Као што је тада светска трговина брже падала по вредности него по обиму, тако и овог пута, _ јер се у истом периоду овај смањио за 13,59 (са 109,4 на 86,7) што значи да је опет жртвовано више у количини да _би се одржао што већи извоз по вредности.

Доња таблица показује пад извоза и увоза по кон_ тинентима y милионима. златних долара и по поједином _ месецу: | _

__Све земље спремају извозну офанзиву

Увоз · пок ~ 1988. | 1937 МЕ VIL ~ Африка 63,02 55 55 — С. Америка 188,07 120,17 „134,62 135,99 142,44 Лат. Америка 76,65 66 65 — „Азија · 1184. 149. . 147 135 Европа 75112. 64487 652,79 650. 677 _ Оцеанија , 3580. 3570 „3036, 3319. 3267 Извоз 1: | . Африка 7739 67 57 — = С. Америка 217,23 179,03 185,68 207,59 223,61 Лат. Америка 14,04 84 93 — · Азија - „19621. 152. 157 152 _Европа 58178 495. 502 526 561 Оцеанија -- 41,53 _ 28,12. 26,59. 2761. 3052

__За читаву 1938 карактеристично је да се увоз неких европских земаља одржао. боље од извоза. То је био знак унутрашње коњунктуре, али она се није ове године одржавала циклички као претходних година, него на појачаном наоружању. Гране привреде које не учествују у њему „долазиле су из дана у дан у тежи положај, и пошто нису могле да реше питање пласмана на унутрашњем тржишту, „расла је код њих потреба да повећају извоз. Мако горња табела није специфицирана по земљама, та ситуација се у њој огледа. Од релативно бољег европског увоза имале су користи земље које производе сировине, углавном прекоморске, али уз несравњено ниже цене него прошле године.

Сједињене Америчке Државе нису се бациле на наоружање као европске и зато је и њихов увоз јаче опао. Извоз се боље држи, зато што су и оне виделе користи од „европске тражње. Код њих се због тога појавила актива трговинског биланса која за првих десет месеци износи 931 мил. долара, на укупан извоз од 2,5 милијарде. Код тако Малог волумена оволика актива неповољна је по саме севе-

роамеричке државе, јер је већ допринела колебању других .

валута и поскупљењу долара.

Још је гора ситуација земаља које су у супротном положају од С. А. Д. Енглески извоз пао је за првих !! месеци за 88 мил. или за 9,300, а извоз за 45,9 или 9,6%/. Последњих месеци увоз се брже смањује од извоза, и то најјаче увоз сировина које прерађује индустрија потрошње. Од 19 милиона, за колико је увоз у новембру о. г. мањи него прошле отпада на брашно 3 милиона фунти, памук 3 милиона, дрво 2,5 мил. Трговински биланс пасиван је за 358, "нешто мање него прошле године, за 11 месеци (387 мил), али то је већ трећа година како (је пасива врло велика и отуд неповољно деловање сна валуту. Француска спољна трговина тешко се може упоредити са прошлогодишњом, јер је због честих девалвација ниво цена далеко виши, тако да је сума извоза 38-11 месеци већа. Немачки

поље аи

_ НАРОДЕ БЛАЛОСТАЊЕ 7

2 О АЕ ЕСОН

___Bp, 52.

извоз Јако је "пао, са 48 млд. на 4,3 млд, марака за првих једанаест месеци, док је увоз, захваљујући великом извозу прошле године остао на истом нивоу 4,49 према 4,45 млд. прошле године. Јак пад увоза показује Италија, са око

"једне милијарде почетком године на 750 мил. у новембру, "док је извоз остао на истом нивоу (око 900 мил. лира). Јак

пад спољне трговине имају такође и земље северне Европе.

Код овакве ситуације природно је што се у свим зе" мљама покренуло питање како да се појача извоз. Писали смо у прошлом броју како је у Енглеској то питање тре-

_тирано као питање метода. МИ док је немачки метод спољ-

не трговине приказан као запрека енглеском извозу, видели смо да је немачки извоз пао за 109, једнако као и енглески. Незадовољни оваквим резултатом и Немпи озбиљно мисле на спремање нове извозне офанзиве. Према последњим упутствима миниистра трговине д-р Функа убудуће биће још тешња сарадња између државе и извозника. На страном тржишту немачке фирме радиће споразумно више

_ него до сада, специјално реклама и освајање тржишта биће

боље организовани. Држава ће предузети извесне присилне мере да би извозиле и оне фирме које до сад нису. Држава ће третирати повољније извозничке фирме које израђују | И њезине поруџбине. Колики се -значај придаје извозу види се и по том, што се сам краљ Карол морао да ангажује, _ обилазећи европске земље. У изјави коју је дао енглеским новинарима он подвлачи да је главни проблем Румуније да нађе купце за своје производе, и да привуче стран капитал за подизање националне привреде.

- I najbolji stručnjaci u Svetskom Koliko je železa potrebno u ratu prevarili su se proračuna-

ratu vajući njegove potrebe za materijalom. Moglo bi se reći .da pobeda zavisi od toga koliko se materijala - može suprotstaviti neprijatelju. O toni opet odlučuje strategija, tako da računi o potrebama u ratu mogu silno da variraju. Pošto se mora računati kod odbrane da bi neprija-

telj mogao da se posluži raznim metodama ofanzive, mora se

ona da priprema za onaj slučaj. koji zahteva najveće ŽICVE. | Nekada ije železo pretstavlialo glavnu sirovinu kod na-

„oružanja. Moderni rat vodi se sa svim sretstvima koja ie teh·nika stavila na raspoloženje, tako da su pored železa dobile -važnost i mnoge druge sirovine, specijalno: nekoliko metala i

nekoliko elemenata koji služe hemijskoj industriji, Novo je još i to da će budući rat da se vodi prvi put s jednakim intenzitetom na. kopnu, vodi i vazduhu. Moglo bi prema tome: :iz-

:gledati da železo nema više onako primaran značaj u pripre-

manju zemaliske odbrane. kao nekad. Međutim, glavne ореracije vodiće se na kopnu, a pripremanje odbrane i napada po-

:većalo je potrebu za železom relativno više nego ostalih .siro-

vina. Za privredu je zato najvažnije koliko: ona mcra da. osigura raznog materijala. Possony u svojoji knjizi »Die Wehr-

·wirtschaft des totalen Kriges«, na osnovu mišljenja stručnjaka

dao је ovakav račun:u potrebama železa.

Na svakih 1000 km fronta on računa da je potrebno za sama utvrdđenia, kolce za bodljikavu žicu i železničke šine 8—

9 miliona tona godišnje, jer će veliki deo biti uništen i moraće "se obnoviti. Prema tome, vodi li se ofanzivni ili đefanzivni rat

potrebno je u prvom slučaju na 100 metara 8—10 mitraljeza, a svaki mitraljez treba dva puta godišnje obnoviti, tako da se potreba penje na 160 do 200 hiljada. Teških topova potrebno

"је 12.500 адб 22.500 вод бије. Pešadijskih topova potrebno je

8—16 hilj. na 1000 km., a istroši se godišnje 80—90%. Ма 1 km potrebng: је 12: го фул онеН topova i to u 2 ili 3 reda, "oko 40.000. godišnje na 1000 km. fronta, ako ih treba ić-

“danput obnoviti. Tankovi se troše najviše.· Kod defanzive pO-

POI po a Ona