Narodno blagostanje

"24. децембар 1928,

trebno ih je 2.500. Kod ofanzive oni se daleko više uništavaju, tako da se mora uzeti da tank ostaje u borbi svega pet dana, pa je godišnje potrebno oko 280.000 svih tipova. Motorizacija vojske do{ile se razvila, da jie na 120.000 ljudi kod motorizovanih jedinica, uzevši u obzir uništavanje, godišnje potrebno oko 120.00 bornih kola. Za defanzivu na tolikom frontu treba 4.000 i za ofanzivu 8.000 a verovatno i 16.000 aviona godišnje. Ogromna količina železa potrebna ie u proizvodnji municije. Sveukupne potrebe mogle bi se samo približno odrediti, na 1.000 km. fronta, za jednu godinu

kod defanzivnog kod ofanzivnog rata (u 1000 tona)

za oružje 750 2,800 »„ municiju 7.000 25,500 „ utvrđerija 8.000 9,000

Ukupno · 15.750 31.300 ·

Na koliko će se hiljada kilometara protezati front koje zemlje ne može se odrediti, ali 1.000 km. je sigurno naimania verovatna dužina. Za tu dužinu službeno se u SAD računa da je kod ofanzivnog rata potrebno 60 mil. tona Хејета godišnje.

· lako cifre izgledaju ogromne, ne samo da su verovatne, nego su u izvesnim momenfima svetskog rata već bile postignute, U Nemačkoj je 1918 god. na pojedinog vojnika na frontu bilo potrebno da se proizvede !'s tone.

Kako stoji kapacitet železne industrije? Najveći je u SAD, oko 70 miliona tona godišnje. Od evropskih zemalja Nemačka je podigla svoju prozvodnju na 25 mil., engleski kapacitet je oko 14 mil., francuski oko 10 mil. Po obimu potreba železo je ostalo, dakle, kao i ranije, najvažniji artikal, a samo SAD imaju toliki kapacitet proizvodnje da bi mogle da pokriju predvidive potrebe godišnje na frontu od 1.000 km.

1930 година са 97.688 запослених радника претставља највиши ниво запослености У Дравској бановини пре кризе. До краја 1933 број запослених се смањио на 75.564 и од тада пораст је сталан ч траје још увек. Пошто немамо података за сваку поједину грану, осврнућемо се на најважније.

Најмање је осетила дејство кризе текстилна, пошто је она, још од 1982 из године у годину, запославала све више радника. Крајем 1937 она је имала 10.000 радника а половином 1988 скоро 17.000. За десет година словеначка текстилна индустрија развила се толико да данас запослава 3 пута више радника (1926 око 5.000). |

Шумско-пиланска индустрија пре кризе била је нај"значајнија грана словеначке привреде. 1929 у њој је нашло зараду 12.500 радника. Санкције према Италији у вези са ратом против Абисиније имале су за последицу смањење извоза дрва и због тога опадање броја запослених. 1987 тражња дрва се повећала. Број запослених крајем 1987 износио је око 8000, а у току 1938 достигао је цифру од 9000. Садашње стање на светском тржишту дрва не даје изгледа за повећање извоза дрва а нити за повећање 34послености у овој грани. |

Година 1938 показује мак-

мум просперитета прера-

Ббивачке радиности у Драв_ ској бановини

Метална индустрија до 1935 је била у стагнацији. Од тада број запослених стално расте. До краја 1987 он је износио око 8000 према 6000 крајем 1985. Сличан развој је био и код грађења над земљом, индустрије камена и земље и градње железница и путева. Само што је код последњих зависност о буџету државе и самоуправа јача и због тога разлике између појединих година су знатне. .Прошле

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 825

"године на градњама над земљом било је запослено преко '9500 радника према 7000 1936 и 5000 крајем 1985.

Рударство и топионичарство од 193 стално напредује. Али док се број запослених рудара споро повећава у (1938: -6.827 према 6493: 1933), топионичарских радника је било 1937 5.927 a3a 46% више него 1933 (4071).

Висока коњунктура 1987 наставила се и у 1938, У јануару је било код Оузора у Љубљани осигурано 88.342 радника и намештеника. Половином августа достигнута је рекордна цифра од 104.764 за 7,297, више него 1930 пре кризе, До краја новембра тај број се смањио на 101.824, али је тај пад сезонског карактера, пошто се односи на оне гране које у зимским месецима смањују рад или га сасвим обустављају (градње над земљом). Према томе полет 1938 је знатно надмашио онај 1937.

Кретање надница није се подударало са оним запослености, јер, док је на пр. код текстилне индустрије број запослених почео да се повећава још 1932, наднице су падале све до 1935. Од 26,45%/, дин, колико је износила просечна надница 1930, она је до краја 1935 опала за 10,59/0. Од тада услед тарифских покрета и уредаба о минималним надницама, постепено се диже. Крајем 1937 износила је 23,51 дин. МИ у погледу надница 1938 је надмашила 1937, Све до октобра оне су стално расле. Тада је просечна надница била 25,50 дин. а у новембру се смањила на 25,28 дин.

НЕ

"Рационализација производ-

ње животних намирница у Немачкој

певане ратцетегиеЕа БесетоариенценннивиниЕрисенинаивиивеметеиЕттј

У тежњи да повећају сопствену производњу животних намирница, индустријске 3емље наилазе на тешкоће због недовољног простора. Тада се појављује питање који је артикал важнији од другог, и како се може на тој површини да повећа производња. У старом подручју Рајха домаћом производњом подмиривано је 82% потреба али после присаједињења аустријских и судетских земаља проценат је нешто мањи. Код неких артикала као жито, кромпир за људску храну, махунасто поврће, шећер, воће, проценат се креће између 95—100%, Код животних намирница животињског порекла, као месо, млеко, бутер, сир, јаја, проценат је 85 од потрошње, а од тога јао производи се помоћу увезене сточне хране, тако да се у земљи производи стварно 75%•, Да би се и остатак потреба подмирио властитом производњом требало би да се, уз досадашње методе и интензитет производње, повиси површина за 4,5 до 5 мил. ха. А још је већа зависност од иностранства код производње масти, које се добијају од крава и свиња, а и биљних масти, јер клима није таква да би се могле да гаје специјалне биљке, Покушај да се масти и уља производе индустријским путем из угља, засада не долази у обзир за људску храну, него само за потребе индустрије. Кад нема могућности да се производња повећа проширењем површине, изгледа као да другог средства нема, него да се она интензивира. Међутим то није све. Индустријализација омогућује да се сточна храна производи и изван пољопривреде. Тако, отпатци од дрва употребљавају се за производњу шећера. Он не садржи беланчевина, али може се помоћу специјалних гљивица извести врење којим се мењају храњиви састојци шећера. Код прераде риба огромне количине отпадака суше се, мељу и употребљују као сточна храна.

Рационализацијом исхране стоке могу се постићи б6ољи резултати у производњи појединих артикала. Н. пр. све животиње не искоришћују једнако исту храну, код добијања масти или меса, а" рационализација исхране може да да оптимални резултат. Затим, велике уштеде могу се по-