Narodno blagostanje

Страна 28 5

lutno odeljenje daje pojedinim min:starstvima mišljenje o kreditnoi sposobnosti pojedinih trgovačkih ili industrijskih firmi, kada ona to zatraže.

— Stanje samoupravn:h štedionica u Dravskoj banov:ni 1937 se popravilo prema onom 1936. Sopstvena sretstva sastoјаја su se u g:avnom od rezervi, koje su 1937 iznosile 118,9 mil. d.n. (1936:109,4 mil.). Ulozi su porasli od 1.923 mil. na 1.996,4 mil. Pod zaštitom je bilo 550,9 mil, din. uloga. Eskont men:ca je porastao za 5,8 mil. din. na 220,4 mil. a lombard та 33 mil. na 20,2 mil. Hipotekarni zajmovi su opali za 19,9 mil. na 290,6 mil. Tekući računi su porasli za 86,4 mil. na 703,7 mil. Prihodi su iznos:li 99,7 mil. a rashodi 66,3 mil. Čista dobit je bila 33,4 mil. din.

— Prva radnička potrošačka zadruga u Ljubljani imala je u poslovnoj god:ni 1937/938 8.795 članova, sa 34 prodavnice. Obrt ic iznoso 1906 mil. din, ха 2 ти. убе пего 1936/37. Štednih uloga je bio polovinom juna 1938 1,9 mil. din. Sopstvena sredstva iznosila su 1,14 m:l. din. Članovima je isplaćeno 43% d:iv:dende. ;

— Obrt na Ljubljanskoj berzi 1938 iznosio je 401,95 mil. din. prema 380,8 mil. 1937. (1929:1 milijarda d:n.). Na obrt devizama otpada 394,8 п!. (1937:376,4 ти.).

— Francuska banka snizila je diskontnu i lombardnu stopu za (бо. Ртуа зада 12108: 2, Фтиса 390, а зрора 7а tridesetdnevne predujmove na kratkoročne i srednjeročne državne papire 2/o. Ovo su najniže stope od kraja 1936.

— Na štokholmskom tržištu kapitala zaključile su zemlje Severne Evrope zaimova oko 100 mil. K. i to Norveška 40 mil., Danska 30 i Finska oko 25 mil. Kamatna stopa se kretala između 31/a i d1/D50, emisioni kurs nešto iznad pari.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Ministar trgovine i industrije je rešio da Zavod za unapređenje spoljne trgovine može da naplaćuje u svoju Korist.specijalnu taksu za uverenja o kakvoći voća i voćnih prerađevina namenjen:h izvozu. Plaćaće se 10 din. po toni kod svežeg voća (osim grožđa), suvih jabuka i krušaka i oraha u ljusci, 15 din. po toni kod svežeg grožđa, suvih šliiva i pekmeza od Šljiva i 3 din. za 100 litara vina. Ako pošilika nije teža od 1 t, taksa iznosi 20 din.

— Muadarska je obavest:la našu vladu da izVOZ i UVOZ koji se t:ču teritoriia ustupljenih od ČSR pada na teret kontingenata predviđenih u ranijim ugovorima Mađarske.

~ Zavod za unapređenje spoljne trgovine isplaćivaće naŠm izvozn:c:ma za žive sv:nje izvezene u Nemačku 11 din. po 1 kg franko Beč, (nemački kontingent), 11,50 din, za A klasu (bečki kontingenat), 11,20 din za B klasu i 10,90 din za C klasu franko Beč, Grac ili Wiener Neustadt.

— Zagrebačka industrijska komora traži od Ministarstva trgovine i :ndustrije i finansija da se osnuje naročiti odbor za kontrolu uvoza pri filijali Narodne banke u Zagrebu u koji treba da uđe i pretstavn:k industrije. Osim toga da iedan pretstavnik industrije sa njenog područja uđe u odbor za kontrolu uvoza pri Narodnoj banci u Beogradu.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Pretf;ednik naše vlade izjavio je saradniku »Petit Parisjen« izmedu ostalog, da će se služha пазћ zajmova, koji se nalaze u francuskom posedu moći održati na sadašnjoj bazi samo u tom slučaju, ako Francuska poveća uvoz iz naše zemlje.

— Leteći dug Rajha smanjio se od 4889,7 mil. RM u oktobru 1938 na 4713,7 mil. u novembru. Ovo smanjenje potiče u glavnom od opadanja beskamatnih blagajn:čkih zapisa.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 2

САОБРАЋАЈ :

— М шафаг заођгасаја ргор:5зао је Ртауик о џмроггеbi Fonda za građenje i uređenje rečnih pristaništa. U njegovu korist naplaćivaće se pristanišne takse za utovar ili istovar robe osim u saobraćaju između Beograda i Zemuna. Takse su sledeće: za svaki m* drvne građe u splavovima 1 din., 0,50 din. po 1 toni kod šijunka, peska, kamena, cigle, crepa i Ššeсетпе тере, 1 Фп, ро 1 6 Код ruda, kamene soli i drva za gos rivo, 2 din. po 1 t kod žita, brašna i drugih polioprivrednih proizvoda, neobrađenog drva za građu, ugija i koksa, 5 din. po 1 t cementa i ostalog građevnog mater:jala, 10 din. po 1 t kod mineralnog ulja, metala i drugih industr. proizvoda i 1 din. za svakih 100 kg denčane robe. Osim toga naplaćivaće se 90/o od vrednosti putničke karte i vozarine za prtljag a 6 din. za svaku kartu za inostranstvo.

— Po ugovoru :zmeđu Nemačke i Č. S. R., ova se obavezala da će nemačkom preduzeću »Reichsautobahnen« predati besplatno u svojinu zemljište potrebno za gradnju autostrade Breslava—Brno—Beč. Taj put biće eksteritorijalan, za njega će važ:ti naređenja nemačke vlade o saobraćaju, spadaće pod nad:ežnost sudova u Rašjhu i smatraće se kao nemačko carinsko područje. Za putovanje tim putem biće potreban nemački pasoš.

КОЊУНКТУРА

— Broj zaposlenih u Engleskoj počeo je ponovo da raste. Polovinom decembra 1938 bilo je 12.263.000 zapostlen:h, za 5.000 više nego polovinom novembra. Broi zaposlenih se povećao u rudnicima ugija, industriji automobila, aviona, metalnoj, maš:nskoj, pamučnoj, industriji veštačke i prirodne svile, brodograd:lištima, lučkim pristaništima, trgovini 1 Uugostitelistvu. Opao je u poljoprivredi, građevnoj industr:ji, jaVnim radovima i industriji sretstava za ishranu. Nezaposlenih je bilo 1,8 mil., za 3.269 više nego u novembru, a za 165.965 više nego u decembru 1937.

— Po izveštaju Narodne banke za novembar 19938 u stanju naše privrede, ukoliko ne analiz:ramo posebno podatke, dva naročito padaiu u, oči. PrVO, IZVOZ за 928 mil. bio je u novembru veći nego u ma kom ranijem mesecu, a UVOZ sa 375 drži se tri meseca na tom nivou. Dok је u prvim mesec:ma trgovinski bilans bio pas:van, pred kraj godine sve jače se ispoliava tendencija da se obrne u aktivan. Porast izvoza je najveći u Be:giju, sa 17 na 51,5 mil. i Čehoslovačku sa 15 na 50 mil. od oktobra do novembra. Drugo, indeks topioničke industr:je skočio je sa 195 u oktobru na 274 u novembru. Ukoliko raspolažemo s drug:m podatcima izgleda da je ovo povećanje došlo zbog razvoja železne industrije, jer je u novembru proizvedeno 82 hilj tona prema 3,5 ЋИЈ u novembru 1937. Saobraćaj pokazuje sezonsko opadanje, (pad broja utovarenih vagona sa 181 na 160 h:li.) ali kod pomorskog saobraćaja i konjunkturni pad (tonaža prispel:h brodova smanjila se sa 1991 na 1576 hilji. od septembra do oktobra).

— U decembru 1938 otvoreno je u celoj državi 9 stečajeva i to u Dravskoi banovini 1, Drinskoj 2, Dunavskoj 1, Moravskoj 2, Primorskoj 1 i Savskoj 2. Prinudnih poravnanja van stečaja bilo je 8 od toga otpada na Dravsku 2, Dunavsku 9, Zetska 1, Primorsku 1 i Savsku 2.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА — Radnici tekstilne industrije u Dravskoi banovini ot-

kazali su kolektivn: ugovor i postavili zahtev da se sklopi"

drugi. Ugovor je bio skloplien 1936 i obuhvatao је 58% radnika slovenačne tekst:Ine industrije.

— ТаНјап ка štampa piše da su poljoprivredni radn:ci, koji su prošle godine radi u Nemačkoj, doneli sa sobom 68 mil. lira ušteđev:ne. M':sli se da će i ove godine otići oko 80.000 talijansk:h radnika na rad u Nemačku.

| ı i ' | | |