Narodno blagostanje

-14. јануар 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 27

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖЉА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Privredna godina 19837/38 bila ie u Australiji rekordna po prinosu Yune, 8,34 mil. bala, prema 3,25. mil. prethodne godine. Ovaca je bilo 113,6 mil. takođe najveći broj za Australiju. Prodano je 2,79 mil. bala prema 2,92 mil. prethodne godine, a koliko su cene bile slabije vidi se po tome što je za vunu dobijeno 44 mil. prema 60,6 mil. funti. Zbog suše ovogodišnje striženje daće svega 2,87 mil. bala, ali po-

što je od prošie godine ostalo 23.6UO0 bala neprodano, cene su раје. .

— Dejstvo zakona o pšenici i ostalih mera engleske vlade za povećanje poljoprivredne proizvodnje ogleda se u

·povećanju zasejane površine od 3,7 mil. akra 1937 na 4 mil.

1938. Pošto se najveća važnost pridaje pšenici, površina Zasejana njom porasla je od 1,7 mil. 1937 na 1,8 mil., ovsa od 1,2 na 1,3 ml. i ječma od 822.000 na 885.000 akra. Zbog povoljnog vremena i porasta zasejane površine proizvodnja pšenice ie znatno: porasla (1,8 mil. # ргета 1,3 ти. 1987), а 1560 [ако ječma (803.000 t prema 576.000) i ovsa (I mil. prema 938.000 it). Površina zasejana pšenicom bila je lane za 321.000 akra veća od 10-godišnjeg proseka.

— Grčka vlada da bi zaštitila proizvodnju prirodne svile zabranila je upotrebu izraza »svila« i »svilen« za veštačku i za svaki artikal proizveden od nje. Preduzeća koja proizvode veštačku svilu plaćaće taksu od 50 drahmi po 1 kg. Ista taksa plaćaće se i za artikle proizvedene od nje a tako isto i na uvezenu veštačku svilu i njene proizvode. Prihodi od tih taksa upotrebiće se za kreditiranje odgajivača svilenih buba.

— Izvršni odbor Poljoprivredne komore Dunavske banovine rešio je da komora organizuje svoju obaveštajnu službu preko naročitih izvestilaca koji će joj slati podatke o svim pitanjima ovoga kraja. Da se osnuje pri komori »Zavod za priređivanje izložbi«. Komora će ove godine prirediti međunarodnu stočarsku izložbu u Novom Sadu u aprilu. Ona ima u toku o. g. da počne sa izdavanjem svog organa.

ИНДУСТРИЈА

— lndustrija čelika SAD radila je 1938 prosečno sa 39,79%/0 svog kapaciteta prema 72,88 0 u 1937. Automobilska, iako je poslednjih meseci 1938 oživela, imala je lane mnogo slabilu godinu. Celokupna proizvodnja iznosila je 2,64. mil. za 47" manje nego 1937 godine. 19% automobila jie prodano u inostranstvo.

— U Radečama kod Zidanog Mosta g. g. ing. Milan

· Hmelj i Franc Hmelj podigli su fabriku ploča za izolaciju

»iIzolit«.

— Svetska proizvodnja nafte 1938 iznosila je 271,3 mil. t prema 280,9 mil. 1937. Proizvodnja je opala u svima zemljama osim u Sov. Rusiji i Indiji. U prvoj je porasla za 3,2%/0 a u drugoj za 1,5'/o. Najviše je opala u Meksiku (28,9%), Rumuniji (7,7/5) i SAD (5,2%). -— Ovih dana počela je sa radom fabrika za trikotažu »Trikomaja«, komanditno društvo u Daruvaru. — U toku 1938 pronađeno je u Nemačkoj 9 izvora

nafte. Proizvodnja se povećala od 453.000 t 1937 na 550.000 t

1938 sa Austrijom 600.000t. Zbog toga što nema dovoljno rafinerija za preradu nafte sve mogućnosti proizvodnje nisu

· iskorišćene.

— Francuska vlada da bi pojačala interes kapitala za industriju donela je tri dekreta o poreskim olakšicama za podizanje nov:h i proširenje starih preduzeća. Prvim je smanjen kroz 20 godina za 50% porez na dohodak kod privatnih obveznica koje će biti emitovane na unutrašnjem tržištu do

1. avgusta 1939. Taj porez u praksi je padao uvek na preduzeća. Ova olakšića ne vredi za konverziju starih obveznica. Taksa koja se plaća prilikom osnivania društva smanjena je od 31/a na Мајо та зуа društva koja se osnuju između 1. decembra 1938 i 1. januara 1940. Ova olakšica važi i za povećanje kapitala. Neće se plaćati porez na dohodak od zaimova koje odobre francuske banke drugim državama u cilju finansiranja njihovih porudžbina kod francuske industrije.

ТРГОВИНА

— Prošle godine tražnja železa u našoj zemlji je iznosila 50,5 vagona prema 80 1937. 82,29% podmirile su domaće valjaonice (49 vagona). Uvezeno je 10,5 vagona. 1937 uvezeno je 10 vagona, dok je domaća proizvodnja podmirila 87,12%/o tražnje. |

— Krajem 1938 istekla je važnost jugoslovensko-turskog sporazuma o opiumu iz 1934. U pregovorima u Carigradu ukazala se potreba da se prouči pitanje suzbijanja konkurencije trećih, zbog toga je starom sporazumu produžena važnost do marta 1939.

— Nemački komesar za cene piše u jednom članku u »Die deutsche Volkswirtschaft« da je politika cena od 1935/36 do kraja 1938 povećala prihod poljoprivrede za 485 mil. RM. Kako su se za isto vreme troškovi proizvodnje smanjili za 222 mil., proizlazi da se on stvarno povećao preko 700 mil.

НОВЧАРСТВО

— Zbir uloga bio je kod Poštanske štedionice krajem decembra 1938 god. 3 milijardi din. prema isto toliko krajem prethodnog meseca. Jak je porast bio štednih uloga sa 1.192,9 mil. krajem oktobra preko 1.221,8 mil. krajem novembra na 1.984,7 mil. krajem decembra. Jedan od glavnih uzroka tom velikom porastu bilo je sigurno pripisivanje dospelih kamata glavnici, krajem godine. Ali je porastao i broj ulagača sa 526.000 na 529997. Veća potreba platnog prometa za novcem bila je najjači uzrok smanjenju uloga po tekućim računima, sa 1.829.8 mil. na 1.736.6. mil. Broj čekovnih računa nešto је pao sa 26.056 na 26.012. Promet na čekovnim računima bio je 8.6 milijardi prema 8.7 milijardi, od čega 4.9 milijardi (56.85% bez gotovine) prema 4.8 milijardi din. (55.2).

— Narodna banka je raspisom obavestila ovlašćene novčane zavode, da domaći dužnici mogu robu uvezenu iz klirinških zemalja da plate samo u sm:slu postojećih sporazuma sa tim zemljama i ako se u međuvremenu promenio domicil prodavca. Narodna bahka će takve uplate u korist lica koja su promenila zemlju stanovanja primiti na vezani račun. Takvi iznosi će moći da se upotrebe samo za plaćanja u zemlji prvobitnog dom:cila inostranog poverioca.

— Zboz nesigurnosti funte, u poslednje vreme u Parizu se govori o mogućnosti da se franak veže za dolar. Vraćanje francuskih kapitala doprinelo je da je kurs franka skočio prema funti na 176,67, dok je prema dolaru pao sa 37,50 na 3804. Napuštanjem funte i vezanjem za čvršći dolar ne samo što bi se prekinula depresijacija franka zbog njegove simpatije s funtom, nego bi se pojačao priliv kapitala. Naime, Чедап део francuskih kapitala, ostavljajući funtu zadržava se u dolaru, zato što je on čvršći od franka. Kad bi se franak vezao za dolar-nestalo bi tog razloga i svi bi ti kapitali mogli da se vrate.

— Po objašnjeniu Narodne banke diplomatski pretstavnici u našoj državi ne moraju prodavati 1/3 šalterskih deviza po kursu 238.—xS din. za funtu.

— Ministar finansija je naredio da bankovno i уа-