Narodno blagostanje

Страна 24

ишта Ба скупштини Удружења

Највећи број студената до- правника брига за запосле-

лази са села ње дипломираних правника, којих је све већи број, истакнута је као главни задатак њихове организације. О сличном стању извештавају и друге професионалне организације у чијим је редовима све већи број оних који траже запослење. Судећи по томе код нас постоји хиперпродукција интелектуалаца, не у апсолутном смислу речи, већ релативно тј. према садањем стању могућности упослења.

Како изгледа ово питање у светлости статистичких података види се из података који су објављени у најновијем Статистичком годишњаку. Према тим подацима број студената у нашој земљи стално се повећава. У периоду 1927/28—1981 /82 на свима универзитетима у земљи било је просечно 13.682 студента, а у периоду 1932/33—1936/37 Њихов број попео се на 15.454. Повећање, према томе, износи 18,29. Врло су интересантни подаци о социјалној структури студентства. Из њих видимо да се у наведеним перио“ дима нарочито повећао број студената чији се родитељи баве земљорадњом. Тако је у периоду 1927/28—1931/32 из земљорадње било 2.020 или 14,7%/• студената, а у периоду 1932/33—1936/37 год. 9.963 или 17,4%/0. Апсолутно прираштај студената из сектора земљорадње био је у том периоду 50% већи. Објашњење ове појаве налази се у стању пољопривреде, нарочито у времену њене кризе. Тешко стање у пољопривреди, поред осталога, имало је за последицу да су имућнији сељаци све више школовали своју децу рачунајући да ће им на тај начин боље обезбедити егзистенцију. Та појава није се изгубила ни доцније када се стање у пољопривреди поправило, јер су изгледи за будућност и даље неповољни пошто на исти простор притискује све већи број живља. Не студирају само синови 6огатијих, него и најсиромашнијих сељака, разуме се уз најтеже услове. Супротно овоме, остале професије имају знатно мање могућности за школовање деце. Тако се у наведеном периоду број студената, чији су родитељи државни чиновници и пензионери, смањио са 18 на 17,80, док је број оних чији су родитељи трговци, занатлије, индустријалци апсолутно остао непромењен, а релативно нешто јаче опао.

Паралелно са повећавањем броја студената растао је и број оних који су свршавали студије. На правном, философском, медицинском, техничком, агрономском и ветеринарском факултету дипломирало је: 1932/38 год. 1.447, 1933/34 год. 1.440, 1934/35 год. 1.891, 1985/36 год. 2.050, 1936/37 год. 9.326. Највише је свршених правника; за последњих 5 година њихов број се скоро удвостручио. са 640 у 1982/33 на 1.176 у 1986/37 год. Затим долази прираштај философа са 450—9550 годишње. На трећем месту су лекари са 200—9285, затим агрономи са 175 и техничари такође са око 175 и најзад, ветеринари са око 50.

Већина (најмање 90%о) свршених студената рефлектира на државну службу. То би значило да држава треба годишње да повећава чиновнички кадар за око 9.500 лица. Међутим, она то није у стању да учини а неће бити у стању ни доцније, макар се привредне прилике још више побољшале, јер је и садањи број релативно велики и апсорбује далеко више од социјалног продукта но што би то било нормално. Према томе, хиперпродукција интелектуалаца при одржавању садашњег прираштаја може се сматрати трајном појавом, нарочито код оних професија које су упућене искључиво на државну службу.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 2

Koncem decembra održana je u Beogradu zemaliska konferencija voćarskih stručniaka Која se bavila isp:tivanjem uspeha na podizanju voćarstva u našoj zemlj. Na konferenciji konstatovano je da rad privatne inicilative na unapređivanju voćarstva, u pogledu izbora sorata i njihovog raspoređivanja na pojedine krajeve, nije dao zadovoljavajuće rezultate. Na osnovu toga stručnjaci su tražili da se dalje širenje izvesnih sorti, koje su se pokazale rđave, obustavi, a da se kod drugih sačekaju i rezultati naredne godine. Za orah »franket« rečeno je da je dobar, ali da je razmnožavan u krajeve velike zimske hladnoće gde ne može da uspeva. 5 Pitanje unapređivanja voćarstva raspravlja se Već čitavu deceniju. U vreme oštre žitarske i stočarske krize išlo se tako daleko da je predlagana preorijentacija na Voćarstvo. Traženo ie povećavanje proizvodnje, ne vodeći računa ni O stanju svetske pijace voćarskih proizvoda, ni O nedostatku osnovnih uslova za savremeno voćarenje u većini voćarskih krajeva. Seljak je bio pametniji, pa ove savete nije poslušao. Ali je ipak, prihvatio ideju unapređivanja voćarstva. Uprkos tome kvalitativna strana voćarske proizvodnje nije takoreći niukoliko unapređena. Celokupna akcija na unapređivanju iscrpliivala se u deobi sadnica i mestimičnim akcijama za suzZbijanje voćnih štetočina i bolesti. Ona je vođena od države, samouprava i privatne inicijative; u većini slučaleva ne po nekom planu, koji bi bio rezultat prethodnog stručnog proučavanja niza neobično važnih elemenata (zemljišnih, klimatskih, tržišnih i t. d.). Umesto jedinstvene akcije to je bio niz lokalnih eksperimenata. Seljaku su naturivane OVe ili one sadnice; na njegovim voćnjacima vršeno je eksperimentisanje. Pojedine sorte voća uvožene su sa strane i bez prethodne aklimatizacije i stručnog ispitivania dotur:vane proizvođačima, često po skupim parama, isto onako kao što se dugo VrIremena radilo na unapređivanju stočarstva. Seljaci su godinama nabavljali ove ili one vrste preporučenog im voća da bi se, mnogi od nih, razočarali: čim im je prvi put rodilo. Nepovolini rezultati ovakvog rada naročito su se pokazali u kulturno zaostalijim voćarskim krajevima u kojima seljak još uvek ne posmatra уосагепје kao posebnu privrednu granu kojoj isto tako treba posyećivati pažnju i negu. Otuda mi i posle toliko godina nemamo trgovačkog voća, u Dproizvodnji vlada veliko še-:enilo, a nemogućnost da se sastave veće količine određene sorte utiču na cene voćarskih proizvoda, koje se formiraju na osnovu pretežnog dela produkcijc, koja se sastoji iz slabijih i raznovrsnih sorti. Voćarstvo pretstavlja vrlo osetlivu polioprivrednu granu, a naročito u pogledu promena sorti. Kod ostalih b:linih pro:zvoda taj problem mnogo је jednostavniji, jer dok kod njih ono što u jednoj godini ne valja, u drugoj godini zamenjuje se drugim semenom, Za VOĆe treba 6—7 godina dok rodi ti. dok se pokaže da li ie jedna sorta dobra ili rđava, da li može ili ne može da uspeva na našoj zemlji i pod našim podnebljem. Proizvođači, naročito mali i srednji, retko kada vrše cksperimente; oni obično primaju ono Što шт 5е ргероručuje ili, ako je proizvodnja reonirana, nameće. To pogotovo nije slučaj u voćarstvu. Za seljaka bi eksper:mentisanie sa DOjedinim vrstama voća bilo i suviše skupo. Sem toga, kulturni nivo većine proizvođača takav je da se njima ne može poVeriti negovanje novih vrsta za što oni nemaju ni znanja. Najzad, konzervativizam proizvođača činjenica je sa kojom ima da računa svaka akcija uperena na zamenu i promenu kultura, na uvođenje novih metoda i sretstava rada u poljoprivredi it.d. Da se računalo s tim osnovnim stvarima unapređivanje voćarstva nikada ne bi bilo vršeno onako kako je to kod nas

Odakle da počne rad na unapređenju voćarstva kod nas