Narodno blagostanje

14. јануар 1939.

rađeno. Troškovi eksperimentisanja n:su se smeli prebacivati na voćare, naročito ne na One silne i srednje, niti je ovu akc:ju mogla da vodi privatna inicijativa, koja vrio retko može da se digne iznad svojih užih interesa. Eksper:mentisanje u voćarstvu, s obzirom na dužinu vremena do stizanja bilike za rod, zahteva veliki trošak i dugotrajan stručan rad. Takav način rada ujedno je garancija za pridobijanje proizvođača da prihvate ono što im se preporučuje. Obrnut postupak pojačava konzervativizam pro:zvođača, koji postaje branom svake akcije za unapređivanje. Seljak, koji se sam upustio u eksperimente i posle 6—7 godina došao, do uverenja da je to bilo uzalud, teško će se ubuduće odlučiti na slično.

Naš problem voćarstva, slično kao i kod stočarstva, nije

u uvođenju novih, stranih vrsta za čiju aklimatizaciju treba i.

mnogo vremena i dugog prethodnog stručnog rada skopčanog sa znatnim froškovi:ma. Problem je mnogo jednostavniji. Proizvođači u svakom voćarskom reonu, na osnovu iskustva, znaju vrlo dobro koja sorta naibolje uspeva. Treba iskoristiti to iskustvo i kor:govati ga zahtevima unovčavanja VOća, pa SDpTOVesti akciju preka:emlivanja. Na fo је došla i konferencija stručniaka. Na taj način, za dve-tri godine izgubilo bi se sadašnje šarenilo u proizvodnji i mi bismo došli do trgovačkog voća, što treba da bude glavni cili akcije na unapređivanju voćarstva.

Сједињене Америчке Државе 1936 године потрошиле су 584,2 хиљаде тона каучука према 1347 хиљада тона колико је изнела потрошња Енглеске, 73,0 у Немачкој, 62,7 у Јапану, 57,7 У Француској итд. Потрошња каучука С. А. Д. претставља 6090 светске потрошње. Међутим, саме С. А. Д. не производе такорећи ни килограм каучука. У томе артиклу, веома важном за њихову аутомобилску индустрију, оне су 100%/2 зависне од увоза, који долази углавном из Британске империје.

Зависност С. А. Д. од увоза каучука из других земаља пада им врло непријатно и она је, нарочито после Светског рата, била предмет сталних настојања и испитивања планова како би се барем донекле ослободиле те непријатности. Проблем је био веома актуелан када је Енглеска створила картел каучука који је имао за циљ да рестрикцијом производње утиче на одржавање рентабилних цена. Услед тог плана између Енглеске и С. А. Д. дошло је до већих диференција, јер су С. А. Д. у енглеском плану виделе вслику опасност за будући развитак своје индустрије гуме. Оне су употребиле све своје утицаје да У британским колонијама омету извођење плана па је он само делимично успео. Два су разлога неуспеху: први је, што Енглеска није успела да у рестрикциони план увуче и Хопандску Индију, која у светској производњи каучука учеcrpyje ca oKo 40% и други, што су Сједињене Америчке Државе знатно повећале употребу регенерисаног каучука односно смањиле увоз. Употреба регенерисаног каучука била је најјаче оруђе у рукама С. А. Д. за одбрану од енглеских планова за стварање светског монопола овога артикла. Употреба тога каучука расла је и падала са кретањем цена. Кад су цене каучука биле високе, као што је случај био у периоду 1925—1927 године (између 50 и 70 центи за либру) проценат употребе регенерисаног каучука У С. А. Д. пео се на 35, а у годинама ниских цена падао на 15—18%/. У 1932 години цена каучука била је свега 27 од највише цене коју је каучук забележио 1910, и само 47 од цене у 1918 години. Пад цене каучука у периоду кризе био је далеко изнад просечног пада цена осталих сировина. Све до половине 1933 године цена каучука била је

С. А. Д. припремају подизање плантажа каучука у Бразилији

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 25

испод производних трошкова; нерентабилност плантажа каучука била је први пут забележена у историји ове културе. У таквој ситуацији дошло је до закључења новог међународног споразума о рестрикцији у границама светске потрошње, који се споразум примењује од маја 1934. Нови споразум обухватио је 9890 светске производње и, с обзиром на кретање цене каучука после његовог закључења, потпуно је успео. Цене које се одржавају под његовим режимом нису биле претеране и до сада ни из једне земље није се осетила реакција већом употребом регенерисаног каучука. Али то не значи да су С. А. Д. одустале од свога плана за обезбеђење независности у каучуку. Тај план, напротив, у последње време, постао је врло актуелан. Његова актуелност овог пута изазвана је настојањем С. А. Д. да повећају размену добара са државама Јужне Америке што спада у центар програма за остварење идеје Панамерике. Проблем није ни мало једноставан, јер је привредна структура јужноамеричких држава таква да њихове извозне вишкове чине производи (пољопривредни и рударски) којима С. А. Д. изобилују. Према томе, тешкоћа се јавља у повећању увоза из ових земаља што би аутоматски допринело и повећању извоза С. А. Д. у њих. Да би се то постигло, једини је начин да се у овим државама повећа производња оних артикала које С. А. Д. требају нужно. Међу такве артикле спада каучук. А земља у којој треба да се спроведе овај план јесте Бразилија.

До почетка ХХ века Бразилија је имала монополски положај у снабдевању света дивљим каучуком који је сакупљан по бразилијанским прашумама. На каучуку, у то време, почивала је економска снага Бразилије. Међутим, при концу ХХ века, у лондонској ботаничкој башти, путем семена, добијене су прве биљке каучука, које су пренете на Цејлон где су основане прве плантаже. После тога производња каучука на плантажама ширила се невероватном брзином. За двадесет година, у 1920, учешће дивљег каучука у светској производњи пало је на 1, а у 1987 години на 20. Око 1915 године дефинитивно је срушен монопол дивљег каучука чиме је била уништена и основа економског просперитета Бразилије.

Прве покушаје за оснивање плантажа каучука у Бразилији почео је, пре десетак година, да врши Форд. Влада је планове Форда свесрдно помагала, али до њиховог остварења у већим размерама није дошло, јер се у међувремену распао енглески план о ограничењу производње и цена каучука пала је знатно. Сада, међутим, иницијатива за развијање културе каучука у Бразилији долази непосредно од владе па се стога претпоставља да ће план бити и изведен, јер од њега зависи повећање извоза С. А. Д. у Бразилију. Pad funte sterlinga u drugoj polovini 1938 izazvao je jak odliv zlata, tako да se često ponavljalo pitanje koliko Egalizacioni fond ima još zlata na raspolaganiu da interveniše kod kursa funte i prema tome koliko je funta još sigurna. Podatci o stanju zlata objavljuju se samo dva puta godišnje, i to O stanju na tri meseca pre dana objavljivanja, Tim.se htelo smanjiti interes publike za stanje zlatnih zaliha. Poslednji podaci o stanju 30 IX 19939 potvrđuju da su računi o gubitku ziata bili dosta tačni. Od marta do septembra 1938 zalihe zlata smanjile su se za 425 mil: na 21,7 mil. unci, odnosno sa 297,5 mil. funti 151,8. Pošto pril:v i odliv zlata nema nikakvog ut:cala na zlato kod Engleske banke, njezine zalihe ostale su nepromenjene sa 537,6 mil., tako da ukupna

EnglesE.o zlato