Narodno blagostanje

721. јануар. 1939.

- одржати тај споразум барем 6 месеци и према томе се равнати код закључивања послова.

_ __— Rešenje ETEC-a da se izvozna kvota za drvo za 1939 snizi za G%o na 2,9 mil. standarda usvojile su sve zemlje članice. Sniženje nije jednako za sve zemlje. Kod Sov. Rusije ono je veće a kod Finske, Švedske, Poliske i Letonije je manje - -о4 6%, dok je jugoslovenska izvozna kvota nešto malo povećana (od 134.303 standarda na 134.400).

— Kao što smo zabeležili u poslednjem broju, pretsedn:k · vlade g. dr. Stojadinović dao je izjavu „Petit Parisienu” da mi možemo višiti službu duga, ako Francuska bude od nas · više kupovala. Izgleda da će se to i ostvariti, jer je u Parizu osnovano društvo Secofy (Socićte dExpansion Commerc:iale Пеле о POI) u ciju razvilania trgovinskih odnosa.

NOVČARSTVO

= Упис 49/0 зајма енглеског друштва Јужна железница од 7,5 мил. фунти завршен је са успехом. Био је распи"сан по курсу 98/2 а рађен је на берзи најпре по 987 а доцније по 993 10. То је утицало и на скок курсева старих железничких зајмова који су били пали, кад је био 0објављен упис.

—- Чехословачка влада је решила да сваки држав"љанин ЧСР у случају да жели да се исели може понети са собом девиза у вредности од 15.000 кч без икаквих одбитака, до 25.000 по одбитку 20%• и до 80.000 кч по одбитку 30%. За породичне чланове одређене су мање суме, али цела породица не може. понети више од 80.000 кч. Мсељеници са страним пасошима могу пошсти девиза У вредности од 7.500 кч без одбитка, до 15.000 по одбитку 20% и до 30.000 по одбитку. 50%/о. МИ код оних за породечне чланове одређене су мање суме него за старешину фамилије. — У прошлој години 111 доспелих зајмова у Сједињеним америчким државама у износу од 607 мил. долара _није исплаћено о року према 66 у износу од 403 мил. 1987. Нарочито је велик пораст несолвентности забележен код облигација железничких друштава (401 мил. према 140 мил. 1987) као последица слабе коњунктуре железничког саобраћаја 19838.

— У току 1938 извезено је из Енглеске злата у вредности од 3023 мил. фунти према 215,5 мил. 1987. Од тога је 221,06 мил. отишло у Сједињене америчке државе. Уве_ зено је 239,5 мил. (1937: 295,08 мил.).

у _ — Гувернер Грчке банке је изјавио на годишњој скупштини акционара да се банчина девизна ситуација после августа 1936 знатно поправила благодарећи заведеној контроли. Резерве злата и страних девиза порасле су лане за 172.375 фунти а од краја 1936 за 767.000 фунти, иако је на' наоружање 1988 утрошено 50 мил. златних франака према 42 мил. 1937. Оптицај новчаница је порастао за 57 за време септембарске кризе а утицала је на то и добра = жетва: жита: и; пораст производње маслиновог уља. Покри„ће. износи. сада. 49:22%/%, Стање државне благајне је такво „да. Јојнису потребне позајмице код банке.

— Између Енглеске и Чехословачке воде се преговори о зајму од 30 мил. фунти. 5 мил, је ЧСР већ примила. Сада се преговара о остатку од 25 мил. Енглеска влада жели да зна, како ће се употребити тај кредит на реконструкцију чехословачке индустрије с обзиром на све тешње „привредне везе. између ЧСР и Немачке.

______ JI. Правилнику о извршењу Уредбе о образова| њу. „пословних резерви контролу извршења Уредбе врши · Министар финансија и надлежни министар преко својих · органа. Ових дана одељење пореза је наредило да органи #ринансијнсић“ дирекџија обаве ту' контролу приликом ре-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 43

довног прегледа пословања новчаних завода и установа које потпадају под Уредбу.

— Između Paba i Udruženja bankarskih i osiguravajućih preduzeća u Novom Sadu nastao je spor u pogledu isplate dospelog drugog anuiteta potraživanja banki iz zemljoradničkih dugova predat:h Pabu. Udruženje je podnelo pretstavku

· M:nistarstvu trgovine i industr:je tražeći da se isplata izvrši

u aproksimat:vnom iznosu pre konačnog obračuna, pošto se čekanjem isplate otežava položaj banaka. Pab stoji na stanovištu da se isplata ne može izvršiti pre nego što se iZVIŠI obračun potraživanja banaka i dok se one ne saglase sa ni:m.

— Ovlašćenja za rad devizama, koja je u svoje vreme izdala Narodna banka prestaiu da važe 15 februara 1939. Zavodi koji žele da i dalie vrše devizne i valutne poslove moraju ponovo da traže odobrenje za [0 od Narodne banke.

— Kmetska posoji!nica liubljanske· okolice imala je 1937 obrt od 783 m:l. prema 841 mil. 1936. Krajem 1937. je imala članova 6.576. Još uvek stoji pod zašt:tom. Do kraja 1938 је isplat:la skoro sve nezaštićene obaveze i oslobodila jedan deo zaštićen:h.

— Do kraja 1938 u državama Južne Amerike bilo je plasirano 1.149 mil. funti engleskog kapitala. Od toga 655,9 mil. (57%) nije dalo 1938 nikakve dobitke, a ostatak je dao 19,6 mil. ili 7%0. Nain:ža stopa je bila kod državnih obligacija i akcija železničkih društava, a najviša kod akcija banaka i parobrodskih društava. Ovako malena stopa nije bila zabeležena za poslednjih 5 godina.

JAVNE FINANSIJE

— Budžet grada Bitolia za 1939/40 godinu iznosi 7.99 mil. din., za 112.345 više nego prethodne god:ne.

— Четврта транша од 1.500 мил. марака 4:/59/0 немачког државног зајма уписана је ових дана потпуно.

— Између Грчке банке и владе дошло је до споразума о конверзији државних дугова код ње. Сви дугови претворени су у један са роком од 50 година. Код свих су камата и ануитети снижени и прилагођени дуџетским могућностима. — Француски државни дуг почетком августа 1988 износио је 414,04 милијарди франака. Спољни дуг обухвата 7:/љ%, доларски зајам од 1921 од 1,79 милијарди и 7% од 1924 од 1,63 милијарди и неке већином краткорочне у износу од 1,11 милијарди. Унутрашњи дуг састоји се од 268,84 милијарди дугорочних и 140,65 милијарди краткорочних и летећих дугова.

— Ових дана расписан је француски 4% спољни зајам од 175 мил. холандских форинти који пе се употребити за конверзију старог железничког спољног зајма. Курс је 95. 100 мил, форинти одређено је за холандско тржиште, од чега је 30 мил. већ уписано, а 75 мил. форинти (180,98 мил. швајцарских франака) за швајцарско.

— Америчка влада поднела је Конгресу предлог закона о одобрењу кредита за јавне радове у износу од: 875 мил. долара. Конгрес је смањио ту суму на 725 мил.

— Предлог „буџета сарајевске општине за 1939/40

„износи 38,02 мил. дин. и већи је за ! мил. од оног за

1988/39. Општински намети неће бити повишени због тога.

— Bugarski m:nistar finansija je podneo parlamentu predlog zakona o smanjenju kamatnih stopa na državne zajmove od 1914, 1922 i 1923 па 59.

КОХЈОМКТОКА

· — U toku 1938 b:lo je u Nemačkoj otvoreno 1952 stečaja prema 2.186 1997. Poravnanija van stečaja je b:lo zatra-

. ženo 415 (574) a otvoreno 278 (411). Krajem 1938 stanje se | 'nešto “izmenilo: “Broj: stečajeva” le. porastao u” decembru: na