Narodno blagostanje

БЛАГОСТАЊЕ "Страна 95

11, фебруар 1939 НАРОДНО 4459]. 1906 2921/љ 259 " 41/50/0. 1909 — · 259 _ 4 /з9]о 1910 278 4 1911 257 596 1913 820.50 ~ 270 790 | CraGHMH8all. 369.50 340.50 5%/ Фундинг 120 105

И на њујоршкој берзи је расположење било пријатније за наше хартије од вредности. O 79% Блер 89 Блер 22,25—23 25—26

79. Селигман "1 35—39

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Тражња за фунтама је непрестано врло јака. Тој великој и живој тражњи не стоји на супрот одговарајућа понуда. Са приватне стране нуди се просечно свега 203097 тражње. Остатак покрије, као и ранијих недеља, Народна банка. Засада је још курс непромењен 258 (8,400 прим). Увозници, међутим, страхују од тога да ће се курс повисити и тиме се делом и објашњава необично велика и жива тражња. — Посао у клириншким маркама био је сразмерно мален. Приватне робе нема. Тражњу је задовољила Народна банка. Имаоци марака се надају, да ће се претстојећим преговорима обезбедити стабилни курс на вишем нивоу, него што је садашњи и не журе са продајом. Народна банка има марака доста, истина по скупљој цени.

5 Грчких бонова има врло много, док је тражња минимална. Њихов положај је врло лабав. Курс је у попуштању, као што се види из доње таблице.

Грчки

Лондон Берлин Мадрид Милано бонови '8-1 258 1.380 — — 37 Званични 238 — = -— Стаб. са примом _ 207,90 1.776,20 _ — 233 6-II 258 1.380 = — 37 7-1 258 1.380 — — 37

8-1 . 258 1.380 — — 36.85 9-TI 258 1.380 — — =

Обрт је рекордан са 42,7 мил. према 34,8 мил. дин.

Као што смо већ рекли, необично велики је био обрт у исплати Лондон 25,5 мил. дин, према 22,2 мил., Берлин 17

мил. према 11,8 мил, грчки бонови 257.000 према 135.000 итд.

Курсеви на Циришкој девизној берзи били су следећи: | З1-ХИ-36 31-Х0-37 31-Х0-38 | 21 91 Лондон 27.37 21.62 20.63 20.718 20.673/4 Амстердам 238.30 240.60 240.85 238.50 237.90 Њудорк 435.14 432.50 443 — 4497/6 441.Берлин — о 177.60 177.65 177Париз 20.82/. 14.68/: 11.65,25 1171 11.692 Праг 22.222 | 15:19. | 15.172 01516 || 1515 Брисел —_ | 7470 7485 7457 Београд 10: 10.— 10.— 10.— 10.—

Најинтересантнији догађај био је постепени пад долара према фунти, француском франку и швајцарском франку. Холандска форинта и белгијски франак следили су долару. Најчвршћи од свих девиза у протеклој недељи био је швајцарски франак.

· Тржиште злата Цена злата утврђена је према курсу долара, тако да је премија износила 2 пениа. Пошто је цена у паду арбитража се није ангажовала. Обрт је био средњи и кретао се просечно око 500.000 фунти стерлинга.

шилинг пенса Дин. Дин. (по унци) (по кг.) = прим 1933 126 6 40 405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 1937 140 :}1 54.312 1938 149 7 57.652 31-1-1939 148 6 57.235 62.043 7-11-1939 148 4 57.107

61.904

Робно тржиште

Пшеница. — Светско тржиште пшенице, последњих дана, променило је физиономију. Узнемиреност, која је владала у јануару месецу и изражавала се у јачој флуктуацији курсева са тенденцијом на горе, замењена је примирењем и лаким попуштањем курсева. Ова промена тумачи се попуштањем заоштрености међународних политичких односа после чега се на тржишту понова почео да осеBa све више утицај неповољне статистичке позиције пшенице. Иначе, и после ове промене, светски промет пшенице релативно је врло жив. Русија је за своју далекоисточну армију у Владивостоку купила седам товара аустралске пшенице. Поред тога, Аустралија је продала и неколико товара у Индији. Аргентински житни уред такође је почео да форсира продају, јер се извозни вишак таксира са повећаном цифром од 620.000 вагона. Аргентинске продаје вршене су на бази 60 дин. франко лука утоварна на коју цену уред надоплаћује око. 20 дин. по мтц. у циљу одржања минималне цене. Аргентина жури да би до конца кампање могла да прода најмање половину извозног вишка јер, према садашњем стању засејане површине у свету и изгледу за нову жетву на северној хемисфери, очекују да ће у јулу-августу на светској пијаци бити још већи притисак, Румунија стоји пред новом променом житног режима. Садашњи систем, који у циљу форсирања извоза у неклириншке земље, ослобађа 360/, извозничких девиза, које се могу слободно продавати, показао се рђавим, јер земљи није донео жељене девизе, а цене је отерао преко минималних и довео у питање стабилност валуте.“

Светски извоз пшенице од 1 августа до 21 јануара, упоређен са одговарајућим периодом 1937/38 изгледао је овако (у вагонима): ;

1937/38 1938/39

Извоз у Европу 513.064 605.344 Извоз у неевропске земље 118.320 146.608 Пливало за Европу 95.744 83.504 Укупно 727.128 __ 835.456

Извоз се дакле, ове године повећао 3a 118398. Bar: или непуних. 15%/о. Повећање извоза: последица је стварања резервних стокова и веће употребе пшенице као сточне хране услед скупоће кукуруза; ;

Термински курсеви средином недеље нотирални. су:

Ш У УП IX

Ливерпул шил. мтц. 10/2 10/3 |— = Ротердам хфл. мтц. 360. 11 85. 207 4,97 Б. Аирес пез. MTIL 7.— | — Винипег центи буш. = 62:/љ 63 == Чикаго центи буш. -— — 691/s

685/8