Narodno blagostanje

11. фебруар 1939.

Iz uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страва 83

ваја ргукеда |.

како бе ро оуој оке 12912 0211 зћећепа каје рхтукеде

1 КОМАМРОМАМЈЕ ВАрМОМ ЗМАСОМ

Dirigovanje proizvodnjom nije potpuno dok nc zahvati i radnu snagu. Kod toga su osnovna dva тоmenta: pitanje nadnice, i određivanje koji i koliko će radnika ostati u proizvodnji, i koliko će koja od pri-

vrednih grana da ih dobije.

Regulisanje nadnica je jedan od elemenata dirigovahja privredom. Nadnica je elemenat troškova proizvodnje, i prema tome, čim se zavede stabilizacija cena moraju se i one stabilizirati. Bez toga pokušaj stabilizacije cena ne bi uspeo, |er čim bi skočile nadnice nestalo bi dobiti ili bi se smanjila, tako da bi i cene morale da skoče ili bi se prekinula proizvodnja.

U tome je prvi smisao stabilizacije nadnice. Ratna privreda u tom pogledu je planska. Ali kod nje ovo pitanje ima i drugi značaj. Ona mora da najveći deo proizvodnih snaga društva posveti proizvodnji za rat. i kao što smo konstatovali, ona mora zbog toga da izvrši klasifikaciju potreba, da odbaci luksuz, da se Oograniči u podmirenju individualnih potreba na najnužhnije. Stabilizacijom nadnica ona, pošto su i cene fiksirane; ujedno fiksira i količinu dobara koju radnik može da potroši. Tako se postizava za velik deo nacije racioniranje potrošnje, koje se inače mora da vrši policijskim merama. Kad se broj radnika ne bi povećavao, ne 51 bilo potrebno itopšte da se povećava sektor proizvodnje za njihovu individualnu potrošnju. Na taj način stabiliziranje nadnica je faktor dirigovanja u tom smislu, što dopušta da se veći deo proizvodiih snaga društva posveti proizvodnji za rat.

Stabilizacijom cena zadire se u koren liberalističke privrede, a ujedno njome se sprovodi kontrola dobiti i njene raspodele. Stabilizacija nadnica |e drugi momenat planske privrede kojim se potseca liberalizam. Odnos između poslodavca i radnika može da ima iormalno privatno-pravni karakter, baziran na ugovoru. Ustvari, sadržina tog ugovora je unapred određena dirigovanom nadnicom i drugim uslovima rada.

Drugi problem je kako da se, posle ratne mobilizacije, radna snaga nacije takođe mobiliše i raspodeli po preduzećima. Na frontu mora da bude dovoljna količina ratnog materijala, i dovoljno boraca, a koliko, to zavisi od strategije. Possony računa da je na svaki teški top potrebno 25 vojnika, na protivavionski 20, pešadijski 10, na bacače mina 8, na mašinsku pušku 7, na aparat za slušanje i reflektor 5, na bombarder 4, na уеlike lovce po 2, na male po 1. Na svakog vazduhoplovca potrebno je 10 vojnika u vazduhoplovnoj službi. Laki tenk treba 5,5 vojnika prosečno, teški 35, srednji 15. Kod defanzive u ratu na suvom potrebno je pored toga 105 10% vojnika za specijalna oružja, a 20% kod ofanzive. Prema tome za iront od 1.000 km potrebno je 3 mil. u defanzivnom i 6 mil. vojnika u ofanzivnom ratu na zemlji, u prvom slučaju na neborce otpada 1,400.000 a u drugom 2 miliona. Tome treba dodati vazduhoplov-

ne vojnike, koji sarađuju u ofanzivi ili defanzivi koja se vodi na suvu. Broj se penje preko 6 miliona. Kad je poznata količina materijala koji če upo-

trebliavati ovolika vojska, može se proračunati koliko je potrebno radnika za njegovu proizvodnju. Za bate-

rijski top potrebno je, računa francuski general Herr, око 80 radnika; a general Debeney, za proizvodnju malog tenka, računa da je potrebno 46 radnika i za proizvodnju aviona prosečno 80 radnika. Zatim vrlo veliki broj ljudi potreban je za održavanje transporta ralnog materijala. Na osnovu toga, procenjujući različito potrebe za materijalom, različiti. su i računi koliko radnika treba da radi za svakog vojhika na irontu. Мај= manija procena je 1:8, dok je po računu američkog državnog sekretara Devisa već u svetskom ratu za sVakog američkog vojnika radilo 17 radnika. Ako se uzme daleko manji odnos, da je za defanzivni rat potrebno 1:0, aza ofanzivu 1:12 do 12,9, onda bi u slučaju defanzivnog rata bilo potrebno oko 52 mil., a u Oofanzivnom oko 82 mil. radnika, koji bi radili za front od 1.000 km. A gde su potrebe pozadine? Nema ni jedne nacije koja raspolaže s tolikim brojem radnika, a malo ih je čiji je ukupan broj stanovnika toliki.

Svakako da je ovo teoretska potreba, „ртегроstavljajući da se ni jednog momenta ne smanjuje tro+ šenje materijala na frontu. Prekidi akcije na frontu nuŽni su, među ostalim, i zato što su stvarne mogućnosti snabdevanja svake nacije u ratu manje od potreba. A najdelikafnije pitanje budućeg rata biće sam ljudski materijal, ne samo zato što je broj stanovnika malen nego i Što se u ratu nesrazmerno brže troši nego što se može da obnavlja. Strategija mora dakle da razvije maksimalnu pažnju štedeći ljude, a s druge strane da izvrši što bolji raspored snaga.

Raspored radne snage ne može se praviti bez evidencije. Evidenciji koja ie dosada vođena samo O broju vojnih obveznika, mora se pridružiti i evidencija radne snage po kvalifikaciji. U Engleskoj je ona dosada najbolje organizovana. Radničke knjižice, u kojima su opisane kvalitikacije radnika i posao Kojim se

'bavio u raznim preduzećima kroz koja je. prošao, 5за-

biraju se u ministarstvu svake godme u jumu, da se iz njih prenesu podatci u specijalnu kartoteku. Mobilizacija radne snage može na osnovi toga da se izvrši najracionalnije. (Ovaj članak bio je već napisan kad je u

Engleskoj započelo pripremanje nacionalne mobiliza-

cije za rat, što smo prikazali u prošlom broju): . Međutim, to nije dovolino za slučaj rata. Fada се biti mobilisani na rad i oni koji zbog starosti, iznemoglosti, situiranosti ili bilo kog razloga ne rade. Kad bi se ovakvi nekvalifikovani najedanput uvukli u proces proizvodnje, produktivnost rada smanjila bi se načlio.

· Zato nije isključeno da od izvesnog stepena razvoja

ratne privrede, pre nego što izbije rat, dođe i do Vaspitne mobilizacije radne snage. Uostalom, u izvesnim

oblicima ona se vrši kao t. zv. obavezna služba-rada.