Narodno blagostanje

11, фебруар 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Сграна 85

V ZALIHE

Nekada je obrazovanje zaliha pretstavljalo najvažniju tačku u programu pripremanja narodne odbrame. Zbog ogromne količine koju moderni rat troši, Zbog zastarevanja oružja, zbog dugog trajanja rata, zalihe ne mogu da ostanu glavna tačka. Ali one nisu ispale iz programa. Poljoprivredni artikli, zato što se njihova proizvodnja ne može povećati kao industrijskih u rezervnim fabrikama, moraju se sačuvati u magazinima. Kolika će se važnost dati ovim zalihama zavisi od prilika zemlje. Za S. A. D. one nemaju tako veliki značaj, a suprotno u Engleskoj, koja sama ne proizvodi do-

voljno sirovina, a za vreme rata može lako da bude otežan saobraćaj sa njom. ;

Kod zaliha nije samo problem finansiranja, nego još veći stokiranjd. S jedne strane troškovi su ogromni i neproduktivni, tako da po ovom pitanju najmanje se može da privuče privatni kapital da sarađuje s državom. Ona dakle mora da uzme na svoj račun sve troškove podizanja magazina, silosa, tenkova itd. S druge

strane stokirana roba silno se kvari, a kod nekih arti-

kala postoji velika opasnost da se upali, kao kod uglja i nafte.

REZIME

Završavajući organizacioni deo problema ratne privrede treba da istaknemo da opisane mere dirigovanja privredom nisu i konačne. Dirigovanje se upravlja prema uslovima koji su u svakoj zemlji različiti. Može prema tome da bude vrlo blago, tako da jedva zadire u liberalističku privredu ili da je potpuno zameni. Glavna karakteristika ratne privrede, organizovane ma OPpisani način, bila bi u tome da država vodi privredu, tako da sve ono što se zbivalo automatski, funkcioniše dalje kontrolisano (cene, dobit, emisije kapitala, radni odnosi, spolina trgovina itd.). Ostaje privatna inicijativa da neposredno sprovodi u život privredni plan. Njoj je oduzeta sloboda da sama odlučuje o pravcu svoje delatnosti, ali u okviru plana ona je slobodna. To je kompromis između jednog elementa liberalizma i apsolutnog dirigovanja, koje bi se sastojalo u tome, da država propisuje svaki detalj privredne delatnosti. Ako bi pošlo u tom pravcu, dirigovanje ne bi moglo da se vrši bez ogromnog birokratskog aparata. Kompromisnim rešenjem, kojim veliki deo postizavanja zadataka ratne privrede obavlja privatna inicijativa kao svoju stvar, taj aparat može da ostane u najmanjem obimu.

Zamena automatske funkcije privrede kontrolom prva je karakteristika ratne privrede u odnosu prema liberalnoj. To joj je zajedničko sa planskom privredom uopšte. Druga razlika potiče od svrhe za kojom ide. Liberalistička privreda kao automatska nema cilja. Ali opravdanje čitavog njenog funkcionisanja u konačhoj liniji leži u borbi za život, i težnji da se podigne materijalno blagostanje. Za pojedinca ta težnja ispoljava se ili kao težnja za dobiti ili za zaposlenjem pod što boljim uslovima, a konačni rezultat je da se blagostanje popravlja. Taj rezultat, koji se postizava pod liberalizmom automatski, može planska privreda da postavi kao cilj. Međutim, ratna ide za povećanjem ratnog potencijala. Ako zamislimo naciju koja raspolaže datim privrednim bogatstvom i kapacitetom proizvod-

Де ХК.

"Где треба да се

Хиљаде вагона жита годинама иду у иностранства и стварају подлогу за допуну југословенске привредне структуре у правцу индустријске изградње, за коју Југославија има најбоље претпоставке. | Пре кратког времена објављени план о градњи силоса наводи на мисао да они који су га радили нису свесни сјајног положаја и услова за саобраћај који има Југославија. Ово разматрање изгледа тим основаније, кад се

nje, povećanje ratnog potencijala neće se postići a да se ne okrnji blagostanje. Ali blagostanje se ne sme isključiti sasvim. Od njega ostaje uvek nužni minimum koji je prirodno određen za održanje pojedinca i društva. Blagostanju, odnosno osiguranju nužnog ŽivOtnog minimuma, ratna privreda pridružuje drugi zadatak. Tu je privreda kao šljivino stablo kome je na nekoliko grana nakalemljena trešnja.

Kao ni privreda uopšte, tako ni ratna, ne može se zamisliti statički. Večno se menja obim potreba koje ona mora da zadovolji, a tim samim i uslovi pod kojima se mogu da zadovolje. Za razliku od liberalističke i svake druge planske, ona je najmanje elastična u tom pogledu, što ne sme nikad da popusti u postizavanju svog cilja. Dok potrebe, koje ima da zadovolji liberalistička privreda, niču automatski iz samog kretanja privrede, pa prema tome ostaju manje Više u granicama u kojima se mogu zadovoljiti, dok u planskoj privredi, koja bi sebi postavila za cilj samo podizanje blagostanja, potrebe mogu da se ograniče na mogućnost тадоуојјамапја, доЏе ха ratnu privredu obim potreba određuju faktori koji su izvan privrede. Otud mogućnost ogromnog raspona između potreba i privrednog potencijala. Ukoliko je raspon veći, utoliko državna intervencija u privredi mora da bude obimnija i da smanjuje obzir prema ekonomskim principima, koje je eventualno još poštovala u početku intervencije. Ne može se odrediti granica kod koje taj intervencionizam mora da stane, samo ako se nekom novom merom može postići i ono što je izgledalo neostvarljivo. Izgleda da je svaka mera opravdana samo ako povećava ratni potencijal. Međutim, tek kad se uzme u obzir i finansijska strana problema, pokazaće se da postoje granice u окviru kojih treba da se kreće ratno-privredna politika. To će biti predmet sledećih članaka o finansijama ratne privrede. |

изграде силоси

послужимо статистиком да га поткрепимо и када следимо тенденцу развоја спољне трговине узевши специјално у обзир промет жита.

Због тога, пре него што уђемо у детаљније излагање где треба да се изграде силоси, треба указати на особености тог промета.

Ако најпре испитамо целокупни промет жита у ју“

"гословенској спољној трговини која, што често није до-