Narodno blagostanje

11. март 1939

tinu 65. U ostale prekomorske zemlje svega nekoliko lica a u evropske zemlje oko 100.

_— Hrvatski radiša je najstarija nacionalna privredna organ:zacija u Hrvatskoi, koji je poput Privrednika kod Srba nastojao da podigne kadar domaćih trgovaca, zanatlija i ugostitelja od dece siromašnih slojeva. Stvoren je pre rata, dosada je pomogao da izuče zanat ili trgovinu 20.099 dečaka. Кгајет 1938 је imao 587 organ:zacija за 13.462 člana. Ima svoje organizacije i u inostranstvu, a naročito u Sjedinjenim Američkim Državama.

— Za generalnog direktora Uprave državnih monopola

HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

Страна 1517

postavljen je g. dr Josip Marković, dosadašnii pomoćnik, a za pomoćnika njegovog 2. Milan Ostojić, načelnik Ministarstva finansija u pensiji. G. д-т Marković je rodom iz Čorića, srez Otočac, prava sa doktoratom svršio je u Zagrebu. U monopolskoj službi je od 1904, u kojoj se istakao spremnim i savesnim radom. Zauzimao. je razne položaje: direktor fabrike duvana, oblasni inspektor u Zagrebu, a 1999 postavljen je za pomoćnika generalnog direktora Uprave monopola.

— Zagrebačka opština odredila ie u novom budžetu kredit od 72.000 din. za sastav kartoteke svih radnja na njenom teritoriju.

& S

КОЊУНКТУРА

До закључка броја нисмо добили податке о стању Народне банке ове недеље.

Beogradska berza

Izveštajna nedelja od 3—9-1II 1959

EFEKTNO TRŽIŠTE

Istoriski značaj februara 1939 god. za državni kređit

Još do pre dve godine bilo je na našem tržištu regularnih državnih obligacija koje su nosile ukamaćenje od 15%. А za vreme velike krize i više od 20%. To je bilo u doba kad је bilo malo grana privredne delatnosti, koje su uopšte гепtirale, a gotovo ni malo takvih koje su davale dobit od 20% od uloženog kapitala. Ta okolnost, na koiu smo mi nebrojeno puta ukazivali, bila je jedna od glavnih pionira i propagatora za državne hartije od vrednosti; niima (a da budemo пезктотni, i našem pisanju) ima да se zahvali što je za poslednjih nekoliko godina tržište državn:h hartija od vrednosti kod nas prošireno za mnogo stotina procenata.

Kursevi naših državnih hartilia stalno su se pobolišavali od 1933 godine. Time je renta stalno opadala i relativno i interes kapitalista. Nećemo reći da je time interes umanien;, ali svakako je draž oslabljena. U međuvremenu је došao i prosperitet, koji je mnoge poslove učinio visoko rentabilnim. Ipak se krug kapital:sta, koji je ulagao novac u državne hartije, stalno širio i širi.

U tome napredovanju kurseva državnih hartija i Oopddanju rentabiliteta istih, februar 1939 godine pretstavlia jednu važnu etapu. U februaru 1939 izgubile su se sa našeg tržišta državne obligacije, koje su nos:le 8% ukamaćenja. Sve dok nije 7% Bler prešao pari, bio je jedan regularan papir, koji se ukamaćivao sa preko 8% (dok je na drugoj strani bilo papira, koji su nosili jedva 6%). Mi smo uvek govorili da je ovaj disparitet rentabiliteta državnih hartija jedna nepovolina pojava, jedna pojava koja nepovolino utiče na kapitaliste. Ta se marža smanjivala tokom cele 1938 god. 1, Као što rekosmo, istorija naših državnih dugova ima da zabeleži da je u februaru 1939 god. nestalo 8% ukamaćenja državnih hartija. 8% Blerove obligacije beleže već duže vremena 103 uz vrlo čvrstu tendenciju. ;

Danas se mož= reći da se 7entabilitet državnih papira kreće oko 7%. Postoje još dva papira koja nose preko 7%, jedno je 7% Bler, a drugo 7% stabilizacioni. Poslednji je već stigao na pari, 7% Bler približava se tački od 97. Ako se budu ovako razvijale prilike na tržištu, onda će biti samo · još 8% Bler, koji će davati preko 7% rente. Inače, svi će pa“piri biti zbijeni u pogledu ukamaćenja između 7 i 6%. Ako izuzmemo rentu Ratne štete, koja je papir sui generis i kad

!

dalie skoči 8% Bler, onda ostaju svi papiri unutar granice od 1% rente. Time j» znatno sužen disparitet rentabiliteta. A to je svakako vrlo povoljna pojava.

U 1939 god. imamo zabeleženo prvi put da papiri Drelaze pari i održavaju se na tome nivou. To važi za 7% investicioni i za 8% Bler, a svakako da će to biti za neki dan slučai sa Stabilizacionim.

Kolosalno smanjenje obrta na beogradskom efektnom

tržištu.

Završena je statistika obrta u državnim ћат јата па beogradskoj berzi za februar 1939 godine. Ukupan obrt iznosio je 26,78 miliona dinara, a u terminima 1,89, ukupno 98,5 miliona dinara. U februaru 1938 god. obrt u promptu bio je 40,45 miliona dimara, a u terminima 7,84, ukupno 48 miliona dinara. Obrt u februaru 19839 god. smanjio se za 47% prema februaru 1938 god. To je kolosalan pad. To su čitaoci mogli znati iz naših nedeljnih izveštaja u kojima smo ih jednako upozoravali 'na to da je sve manje posla na berzi.

U pogledu strukture obrta postoji takođe velika razlika između oba meseca. U februaru 1938 god. obrt u Ratnoi šteti iznosio je (prompt i termin) preko 22 miliona dinara odnosno skoro 50% celog obrta. U februaru 1939 godine obrt u Šteti iznosi oko 9 miliona dinara, a to je tek iedna trećina. Obrt u Agrarcima opao je apsolutno, a skočio relativno. Skoro trećinu obrta iznose Begluci u februaru 1938, dok su u februaru 1939 god. bili manje od četvrtine. Dalmatinci su iznosili jednu šestinu, dok su u 1939 god. iznosili jednu osminu. Kao što vidimo, obrt u Dalmatincima i Beglucima nije opao u srazmeri opadanja ukupnog obrta. To takođe potvrđuje naše staro gledište, da su 6% agrarni papiri oni, koji ometaju sjajno razviće kurseva državnih hartija na našem trž:štu.

_— Što se tiče drugih papira interesantno je napomenut;j da je obrt 7% agrarnih od 1921 g. pao na jednu osminu u februaru ove godine. Investicioni zajam je takođe pao na jednu šestinu. Akcije Narodne i Agrarne banke pale su na polovinu. Jedini papir koji pokazuje porast u obrtu apsolutno i relativno to je Blerov, oba tipa. 7% Bler porastao je u obrtu u februaru 1939 g. za punih 100%, a 8% je ostao na istoj visini. Šta to znači? Opadanje rentabiliteta državnih papira nateralo je kapitaliste da obrate mnogo veću pažnju papirima koji imaju najveće ukamaćenje. Znači da je godina 1939 godina Blerovih papira.

Pogled na poslednju nedelju. Da počnemo kratkim pogledom na kurseve:

2-IUL Зе 615 и пеш | 91 27љ»% Hat. št. 480.— 476.75 478.75 478.— 478.25 477.75 :21/5% Rat. Št. tf. 478. - 477.— ı 476.99 | === == =

4% Agrar. 1921 62.50 63.25