Narodno blagostanje

"Страна 166

присаједињењем сческог и моравског територија Рајху. | - -- То су политичке промене које ће повући за со_бом огромне промене у привреди, како у условима "даљег унутрашњег развоја привреде Рајха, тако и у односу према иностранству. Можда нема ни једне земље која је толико привредно заинтересована економским Последицама ове Промене као наша, због "чињенице, да су и Рајх и бивша чехословачка држава били у врло живим привредним односима с на„ма. Све ако се и одрже као самосталне државе, словачка и прикарбартско-украјинска, оне неће привредно за нас бити од значаја, зато што су малене и сиромашне. |

После присаједињења Ческа и Моравска ушле су у јединствено царинско Подручје Рајха. Биће сигурно уведене и јединствене државне финансије. Привредно законодавство Немачке Прошириће се и на ново подручје, а у том погледу промене ће бити далекосежне и обимне, јер је немачка привреда организована и диригована, док је ческа либерална. Карактеристика те организације је да се њом имају да постигну јединствене цене за Рајх, што се може остварити само тако ако се производња и промет потпуно контролишу. Апсолутно је неодржива KOHтрола на једном делу територије, ако би привреда другог дела била слободна. Зато је неизбежна ijOследица да ће се мере дириговања немачке привреде применити и на привреду у Ческој и Моравској.

Засада је врло тешко предвидети како ће привредно законодавство бити Протегнуто на пољопривреду. Немачка Пољопривреда организована је у сталеж исхране Рајха, (Кегсћопаћгзгапа), на једном принципу који одговара немачкој националној традицији, али тако да се том организацијом постигну максимални резултати за исхрану нације уопште, а за случај рата нарочито. Чески сељак са другом културном традицијом не би можда могао да прими тип немачке организације пољопривреде, па ако буде тај моменат одлучивао можда ће пољопривредно законодавство за ново подручје бити друкчије него у досадашњем Рајху. Али ако превагне интерес дириговане привреде, можда ће се мање 0обазирати на први моменат.

Код индустрије тих запрека нема и она ће ући бесумње у индустриски план Рајха. Мењаће се дакле радничко законодавство, а Производња ће бити тотално диригована. За ческу индустрију најважнија Промена је у том, да ће она доћи у исти Положај у ком се досад налазила немачка По питању набавке сировина. Две главне сировине за индустрију која је остала у бившој Чехословачкој п0сле септембра 1938, били су железна руда и памук, оне које и Немачка мора да увози. Али с друге стране наступиће и допуњавање досада двеју самосталних националних дривреда. У Ческој и Моравској после септембра ојачао је релативно пољопривредни карактер, јер су чисто индустриски предели припали Рајху и Пољској. Сада та пољопривреда добија опет индустриско тржиште, овог пута целог Рајха.

Ческа круна биће замењена марком и изгубиће се из оптицаја. Проширује се подручје марке, што и спољно трговински-има огроман значај и за Рајх и за земље које су досада трговале с бившом Чехо-

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

гурање, Љубљана;

0 _DDp, 1

словачком. Специјални положај, уколико га је имала ческа индустрија према другим земљама на бази

трговинског споразума с чехословачком државом, _Престаје и она долази у исти Положај у ком се на-

лази немачка на основи трговинских уговора с Рајхом |. 1

Ми смо стајали у клириншком односу према овим државама, а код тога било је увек важно који проценат нашег извоза и увоза отпада на једну од њих, и у чију је корист салдо размене. Подаци за 1938 не дају још јасну слику како се развијају наши трговински односи После Промена које су настале у току године. јер, уколико се попуњава приврела Рајха са привредом на територију бивше Аустрије и Чехословачке, утолико се смањује спољно трговински интерес, а с друге стране, он може да се П0већа уколико тог допуњавања нема.

Наша спољна трговина HO подацима Народне банке развијала се овако (у мил. динара):

Извоз Увоз 1927 о 1958 о 1937 о 198 %

Немачка 1.361 21,70 1.814 35,94 1.694 32,38 1.618 32,52 Аустрија 348 13,52 306 6,06 538 10,29. 342 6,88 Чехословачка 493. 7,86. 398 7,89 580 11,99 530 10,65

Свега 2.702 43,08 2.518 49.89 2.812 53,76 2.490 50,05

Као што се из горње табеле види размена је 1938 била апсолутно мања него 1937. Иако су код Рајха исказане промене које су морале наступити У току 1938, проценат нашег увоза није се променио 1938 према 1937, док је код извоза порастао зб око 14 процената. Са Рајхом смо имали активан клириншки салдо близу 200 милиона, а Према бившој Чехословачкој пасива сада износи 76 милиона. Према томе, ако због додуњавања немачке привреде са ч< ском не би наступиле дубље промене у унутрашњој структури Привреде Рајха, онда би наш клиринг према Рајху убудуће био више уравнотежен него досада. У сваком случају изравнаће се прилично актива према Рајху пасивом према бившој Чехословачкој, тако да ће прво деловање најновијих политичких промена имати непосредан утицај на тржиште клириншке марке код нас.

Даљна значајна промена је по питању досадашњег ческог капитала код нас. Конзеквентно 00литичким промена Постаје капитал Рајха, као што је било с аустриским капиталом код нас. А то ће много утицати и на наш биланс плаћања, пошто су предузећа ческог капитала знатна и по броју и кодиталу. Ми ћемо овде навести само главна предузећа: југословенске текстилне творнице Маутнер ДЕ Де У Загреб; „Славија“ југославенска банка за осиЉубљанска кредитна банка; Творница шећера у Осијеку; Прва хрватска обртна банка; Међународна банка; Фабрика шећера у Ћуприји; југословенска банка; Англо-Чехословачка и Прашка кредитна банка. Предузећа текстилне индустрије: „Доктор ин друг, Марибор; Југочешка", „јЈугобруна", Београдска текстилна индустрија а. д.; Творнице за памучну индустрију; југословенска текстилна творница браћа Холцнер д. д., Загреб; „Тивар' д. д. Вараждин, „Зорка" а. д. за хемиску индустрију; „Грајвиц“ инд. железа д. д. Марибор.