Narodno blagostanje

18. март 1939 _

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 167

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

er rmrmr ranom (IT O

muze" || (oyrrrpyparbe! pyjiapckHx M TO: Промене у осигурању Ру- пионичарских радника за слудара за случај незапосле- чај незапослености наредбом

HOCTH Министра шума и руда од фебруара 1939 претрпело је знатне измене. За последње 9.3 године оно се због пораста рударске и топионичарске производње и повећања броја запослених повољно развијало. Приходи код највећих рударских благајни у Сарадеву и Љубљани су се повећали, а сума исплаћених помоћи у тим годинама била је минимална тако да се имовина фонда повећала 1937 код прве за 371.848 дин. на 1,386.497, а код друге за 370.684 на 1,194.580.

Вероватно да је такав повољан развој утицао да је нова Уредба повећала помоћи незапосленим рударима и предвидела још неке измене које ће утицати на пораст издатака, Досадашње помоћи биле су мале. Управо толике да незапослени одржи голи живот своји своје породице. За време кризе, када је навала незапослених на фонд била толика да је постојала опасност да добар део њих не добије никакву помоћ, поједине Братинске благајне скраћивале су висину редовне помоћи која је износила 10 дин. дневно за незапосленог и 3 дин, по члану породице, на За или чак 5. Поред те редовне помоћи стари Правилник фонда предвиђао је још 3: путне за одлазак на посао или повратак кући, ванредне које се дају у крајњој нужди кад је редовна помоћ исцрпљена и помоћ у натури.

ет БН НЕ

Новом наредбом рок за стицање права на редовну помоћ смањен је од 1 године на 200 дана чланства у Братинској благајни. Време трајања помоћи је 4 недеље на сваких 200 дана а најдуже 12 недеља, док је раније могла да се даје кроз свега 6 недеља. Висина помоћи остала је 10 дин. до ЈУ категорије, а за више повећана је на 15 дин. Новину претставља додатак на непрекидно чланство који се може исплаћивати за сваку годину чланства кроз 6 недеља, а за 2 године чланства 14 недеља. Висина додатка није наредбом одређена. Остале одредбе у погледу редовне дневне помоћи и других трију напред наведених остале су неизмењене.,

Нова наредба предвиђа још једну нову врсту помо-

ћи: продужена дневна помоћ, која ће се исплаћивати у случају дуготрајне опште незапослености, када се исцрпе редовна и то радницима који живе у тешким приликама. Износи колико и редовна а може да траје на свака 2 месеца чланства 1 недељу. /

Како видимо нови прописи о збрињавању незапослених рудара су повољнији за њих од старих, али они ће у случају пораста броја незапослених у великој мери повећати расходе фонда. Према томе поставља се питање да ли ће његови приходи бити довољни да их покрију. Ми мислимо да неће. Стопа доприноса је повећана од 5%о од бруто зараде на 7%о од чисте. То повећање није такво да би имовина фонда порасла у толикој мери да би могла издржати навалу незапослених каква је била за време прошле кризе. То уосталом јасно показује и мала имовина

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005.

фонда (2,4 мил. дин.) 2 највећих благајни које запославају више од 2» рудара у земљи. Ефекат нових прописа остаБе на папиру, ако се не предвиде довољни приходи за сваки случај, а они су, према изложеном, још увек премалени. - Berzanski izvestilac »Times«-a, Strah od privrednih posle- pokušavajući да napravi dođica utakmice u naoružanju bro raspoloženje na berzi za zajam za naoružanje od 350 miliona funti sterlinga, napisao je pre nekoliko dana članak u kome ie branio tezu da je ratna industrija isto tako produktivna kao i svaka druga. Jer ako pravimo kuće da nas zaštite od nevremena i smatramo to produktivnim radom, zašto da зе 1510 takvim ne smatra rad oko podizanja zaklona od napada iz vazduha. Ovu tezu našli smo i u nemačkom časopisu »Wirtschaftsdienst«, u članku o troškovima naoružania i pitanju ekonomičnosti proizvodnje, u kome je kao najjači argumenat citirano pisanje »Times«-a. Međutim, Čemberlenu kao da nije stalo ni do uspeha zajma, ni до озгуагепја programa naoružanja, 150, 9 sasvim otvoreno priznao u toku same debate oko budžeta naoružanja, da će sve zemlie, ako produže sa sadašnjim budžetima naoružanja, doživeti bankrotstvo. A to nije prvi slučaj da se iz usta političara čuje više istine o ekonomskim pril:kama, .nego od samih ekonomista, što često ima sVvOj razlog u tome da ovi neće da ije kažu iz političkih obzira.

Svakako da Čemberlen nile tek sad došao do spoznaje da bi moglo imati katastrofalne posledice po privredu, ako bi se naoružanje u svetu produžilo u sadašnjim razmerama. Priznanje mu je bilo potrebno sad, da bi pravio što bolje raspoloženje za svoj plan razoružanja, dakle iz političkih motiva koji su ovog puta u saglasnosti s ekonomskim interesima svih zemalja. To je dalo povoda engleskoj štampi da postavi pitanje kuda vodi naoružanje.

Neizbežna posledica je inflacija kao forma u kojoj dolazi do izraza da su tereti naoružanja postali preteški za nacionalnu privredu. Inflacija je Dbankrotstvo i prema tome роslednja faza privrednog propadanja, kojoj moraju prethoditi druge. Englezi kao trgovačka nacija najviše su zabrinuti za posledice utakmice u naoružaniu po svetsku razmenu. Jer sirovine same ne mogu da budu predmet razmene, a one su glavni problem sad dok se misli samo na naoružanje. Ukoliko sve veći deo nacionalne proizvodnje služi za rat, utoliko su manji preduslovi za razmenu dobara između dve zemlje. Dezavuišući svog berzanskog dopisnika »Times« u uvodnom članku piše da je naoružanje ekonomski ravno rasipništvu i da ono stvara samo prividnu konjunkturu za one koji neposredno primaju porudžbine naoružanja, ali da ono mora dovesti do teške finansiske situacije i da svagde ide na račun blagostanja. Ovakvo pisanje engleske štampe poklapa se s našim za· kliučcima o ratnoj privredi u prošlom broju N. BlI., koje ćemo još potvrditi i u sledećem. Ovom prilikom hteli bi da naglasimo da tretiranje problema s ove strane postaie aktuelno kao svetsko-privredni problem.

ПНЕ ПАЈА СРС СЛЕП те WE Кајо нинкга Кредити ID ea Gea сФилијала У БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17.

Телефон 23402, 23403, 23404, 23405, 23406.

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камата, Врши све банкарске послове у земљи и иностранству Издаје сефове под закуп,