Narodno blagostanje

22. април 1939

ma u svetu. Računa se da taj eventualni rat ima da obuhvati Englessxu, Francusku, Severnu Ameriku itd.

Po našoj mediunarodno-političkoj situaciji atmosfera na našoj berzi treba da je prijatnija no što je u Londonu i Par:zu. Sasvim nezavisno od toga kako se gleda na sadašnje držanje naše države u današnjem medjunarodnom sukobu, realne činjenice govore za to, da je za sada naš položaji možda najpovoljniji u zapadnoj i srednjoj Evropi. Engleska na pr., koja organizuje defanzivan savez u Evropi, nije se, kako izgleda, nama ni obraćala, dok iz mnogobroinih izvora znamo da nam Engleska ne zamera na neutralnom držanju u današnjem konfiIktu. S druge strane „države osovine” ukazuju na Jugoslaviju kao na zemlju koja se umela bolje da snadie u današnjoj situaciji no mnogi njezini susedi. Drugim rečima i države osovine smatraju da је naše držanje zadovoljavajuće, svakako bolje no izvesnih naš:h suseda.

| Izlazi da su obe zavadjene grupe zadovoljine našim, da nazovemo ponovo, neutralnim držanjem. Iz toga bi izišao logički zaključak, da bismo mi imali čak za dužnost, prema jednoj i drugoj grupi, da u slučaju rata ostanemo neutralni. Drugim: rečima, da ni prema jednoj strani nismo vezani za slučai rata i da ni jedna od njih nema nikakvog pravnog osnova da nas pozove u društvo u eventualnom krvoproliću u Evropi.

Naravno da u ovako zapletenim situacijama pojedinci stvaraju sopstveno mišljenje pri čemu pogled na život, temperament i druge sklonosti često igraju rešavajuću ulogu. Baš zbog toga je i bilo potrebno da se da jedna objektivna karakteristika našeg današnjeg medjunarodno-političkog po1охаја. Pa ipak se ne može poreći da i kod nas postoji izvesna ratna uznemirenost. Ako bismo nju cenili po kretanju kurseva hartija od vrednosti, onda bi se moglo reći da je ta uznemirenost došla uglavnom od dođala u Albaniji, jer je posle Uskrsa berza osetila jači pritisak. Ima i drugih okcinosti koje doprinose stvaranju ratne psihoze kod nas. S jedne strane sasvim razumljive mere sigurnosti, (iako se iz njih ne može neposredno da zaključuje o našem angažovanju u ratu), a s druge strane izvesne krajnje tendenciozne i izmišljene vesti o Jugoslaviji, koje sistematski protura jedan inostrani radio.

Ako bismo pak hteli da merimo jačinu tog pritiska na naše efektno tržište, i ako bismo uzeli kao merilo za to kurseve krajem septembra, kad je bila najveća depresija, zat:m početkom marta, kad ie bio najveći optimizam u ovoj god:ni i najzad 20 aprila t. g., onda bismo dobili sledeću interesantnu tablicu.

• 28-IX-38 5-11-39 20-IV-39 Ratna šteta 435— 480.— 440.Begluci 81.— 92.25 88.Dalmatinci 79.50 '92.— 87.·7"/ Investicioni 97.— — 98.Pab 208.— 233— 213.49 1921 — 62.50 58.50 40) 1934 — 62.— —

Neobično su se neravnomerno kretali pojedini papiri u tim trim danima. Ratna šteta je pala blizu nivoa od. 28 septembra. I Pab je prilično jako pao, samo kod njega treba da se vodi računa o tome, da je fu skoro isplaćen kupon, tako da kad bi se na aprilski kurs dodalo deset dinara radi upoređenja-sa septembarskim Rkursem, onda se ne bi moglo reći da je Pab jako pao. Veoma su malo pali Begluci i Dalmatinci, jer dok su oni bili septembra 81 odnosno 79,50,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 253

dotle su 20 aprila 88 odnosno 87, tako da se može reći da je pad kurseva kod nas u uskršnjoj. periodi ratne psihoze Telativno mali i da su kursevi ostali daleko iznad nivoa iz kraja septembra prošle godine.

Kretanje kurseva u izveštajnoj nedelji Da popun:mo gornju tabelu kretanja kurseva u trima važnim momentima poslednjih 7 meseca tablicom kretanja kurseva u izveštainoj nedelji.

13: IM:IV 17IV 18-IV 19-M 20-IV 21t/: Rat. št. 45450 45525 454— — —— 440.21/50/ Rat. št,fer. === = = == = = 49% Agrarci 1921 —— 6075 — == — 5850 4%/0 Agrarci 1934.60— — 60— 59.550. 59%— 6% Begluci 88.15 88.65 8825 —— _—= ·886% _ Вег!, ter, — — | G% Dalmatinci 8750 8765 8785 ——- = = бу%' Ранпа,, јег. —= = = — ——, 7090 Investicioni 9950 100— „99.50 98.50 98.775 9875 Stabil:Zač. — — | — —— O908.—o— 7% Seligman 99.65 — | — — — 7%o, Bler 9050 91— 90.25 89.85 9.75 88.50 89/0 ler 100— —c = —— 96.75 976% Šumskiagrar — 87— — — 86.550 86Narodna banka — — — —— 7.200 Pab, sitni — — | — —— —— 21l10.Pab, srednji — 215— — = — 21l.3Pab, krupni 218.— —— — — 217— —

49 Renta 1895 Поз Оту. Ктоба Duvanski loz

Iz nie vidimo da je Ratna šteta pala od 455,25 početkom nedelie na 440 poslednjeg dana. 4" agrarci 1921 g. pali su na 58.50 (prema 60), Investicioni zajam od 99.50 na 98, Bler od 90.50 na 88.50 i 8'/) Bler od 100 na 97.50. Isto je tako Narodna banka pala od 7.500 (to je bio poslednji kurs u prethodnoi nedelji) na 7.200. Pab je popustio od 215 na 213 za srednje komade. Kao što vidimo, popuštanje kurseva nije bilo veliko. Kod dva papira koji su do sada bili najopasniji u doba poremećaja, a to su Begluci i Dalmatinci, gotovo nije bilo nikakvoga pada odnosno vrlo maloga; od 88.65 na 88 i 87.65 na 87.35. |

Ako bismo se ograničili u našoj analizi kurseva izveštajne nedelje na dosada kazanom, onda naš izveštaj ne bi bio potpun. Postoji jedna okolnost na koju moramo naročito da ukažemo: kao što se iz gornje tablice vidi, Ratna šteta rađena je svega tri puta u nedelji, a Begluci i Dalmatinci po dva puta. To je neobičan pojav za ova tri papira, koji već mesecima igraju, po volumenu obrta, najvažniju ulogu na našoj berzi.

14—20 IV 11—13 IV u hili. din. 21t/#0/0 Ratna šteta 1.868.— 4.855.21/)/) Ratna šteta, termin 88.— 45.49% Артагс! 1921 230.— 60.40, Agrarci 1934 362.— 130.70 Investicioni 2.390.— 254.6%/. Begluci 897.— 978.—