Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___ ___

_ Бр. 16

“Страна 254 0 69 Dalmatinci 403.— 998бој Šumski agrar || 122 = 7, Stabilizacioni 207.— 85| 70 Bler 34— 562.80% | Bler 172.— 330.· 7%a | Seligman — 706.Narodna banka 108— Pab 217.— 217.7.093.— 9.150.—

Ako zagledamo u tablicu obrta, onda će slika biti još originalniia. Tako, naprimer, Ratna šteta pokazuje obrt od 1.86 mil. dinara prema skoro 5 mil. u prethodnoj nedelji; Begluci 900 hiliada, Dalmatinci 403.000. Na ukupan obrt od 7,1 mil. dinara u ovoj nedelji otpada na Ratnu štetu, Begluke i Dalmatince nešto preko 3 mil. dinara. To je i suviše mala kvota i za nainormalnije prilike, a toli u izvanrednom VIemenu kao što je izveštaina nedelja.

Kako da se objasni ta zagonetna pojava? Obiašenjenje leži u činjenici da su berzijanci i ovoga puta, kao pred kraj septembra prošle godine, izveli putem dobrovoljinog kartela ·režim minimalnih kurseva za ova tri papira. Dogovor je glasio da se Ratna šteta ne prodaje ispod 453, Begluci ispod 88.95, a Dalmatinci ispod 87. Taj je sporazum održan ma snazi poslednia tri dana i tek posle zaključka službenog sastanka- poslednjega dana prestao je sporazum kod Ratne štete. Eto tako se obiašnjava pre svega da u najkritičnijim danima nije u tim papirima ništa rađeno i drugo, da su se kursevi održali kod Begluka i Dalmatinaca do kraja, a kod Ratne štete do pred kraj sastanka posledniega dana.

Kartel minimalnih kurseva bio je od bDblagotvornoga đejstva. Solidarnost u једпот poslu, kod koga nisu svi родjednako zainteresovani i kod koga su čak neki zainteresovani u protivnom smislu {e samo za pohvalu! Ne samo iz sopstvenih interesa, već i u interesu zajednice sprečeno je stropoštavanje kurseva u trenutku kad se imao utisak, da se опо пе bi moglo da spreči. Nemamo utisak da je usled minimalnih kurseva na berzi bila velika količina robe zadržana od prođaje. Ali u svakom slučaju postoji jedan iznos određen za prodaju, koji pritiskuje na kurseve samo zbog toga što se nudi po svaku cenu. Kursevi će popustiti čim se raziđe kartel, i to može biti prvog dana iduće obaveštajne пеđelie (u petak 21 f. m.).

Da iznos robe koja je na tržištu ne će biti tako veliki sudimo ipo sledećim dvema činjenicama: 1) po kretanju kurseva ostalih papira u kojima nije postojao kartel; i drugo po kursevima na zagrebačkoj berzi gde takođe nije bilo kartela. Kadgod se pojavliuje uzbuđenje na berzi, uvek se trguje: n svima papirima. Tako ie bilo i ove nedelje. Pa ipak ni jedam od papira kojim je trgovano (sem Ratne štete) nije imao ni iz daleka tako popuštanje kurseva kako ie, naprimer, bilo u septembru prošle godine. Ali je ipak neizbežno da pad bude najveći kod ona tri papira, kojima se najviše trguje 1 kojih ima naiviše oko berze, a to. su Ratna šteta, Begluci i Dalmatinci. Kod Ratne štete je pad već konsumiran kursom od 440. Da li će idućeg dana da popusti i dalje, zavisiće od toga koliki je: iznos za prodaju i koliko će da prihvati javna ruka. Ali da kod Begluka i Dalmatinaca mora biti još nešto malo popuštanja, bez obzira na iznose koji će se ponuditi, jasno ie. Prema tome tek u idućoj izveštajnoi nedelji imaćemo normalizaciju kurseva poremećenih događajima u Albaniji.

Na kraju da napomenemo još i to, da ogroman obrt u 7%0 investicionom zaimu od skoro 9,4 mil. dinara dolazi

šene van nje. - : o

Od akcija naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća rađene su u Zagrebu ove: Gutmana po 35, Trbovlje po 155 i Osečke šećerane po 85. Situacija je labava i kursevi pokazuju padajuću tendenciju.

Obračunski kurs dolara за primom bio je: 14-IV: 44.38;

usled dveju transakcija koje su samo. javljene berzi, -a izVf-

-17-IV: 44.3675; 18-IV: 44.38; 19-IV: 44.88; 90-IV:- 44.38:

Naši papiri na stranim berzama

Na pariskoi berzi kursevi naših hartija od vrednosti dostigli su svoju najvišu tačku. Krajem septembra proše godine pad kurseva nije bio tako jak. U donioj tablici uporedili smo kurseve od 17 o. m. sa najnižim kursevima od septembra DI. Z.

16-IV-1939 27-IX-1938

49/0 1895 174.50 255.5%/0 1902 195.— 307.50 41/50/ 1906 164.— 277.41/50/1909 185.— 270Ај 1910 — 273јој 1911 — 285.79 Stabilizacioni 246.— 300.59 Funding 76.— 91.—

DEVIZNO TRŽIŠTE

Kursevi su na deviznom tržištu nepromenjeni, Slobodnih deviza, kao što izgleda, ima sve manje i manje. Ропиде епgleskih funti bilo ie dosta samo ха pokrivanje 10% tražnje. U klirinškim markama je posao vrlo slab. Ni robe nema, a i tražnja je minimalna, koju pokriva Narodna banka. Grčki bonovi su živlie rađeni usled jače tražnje. Kursevi su bili sledeći: |

Grčki

| London Berlin Madrid Milano bonovi 14-IV 258.— 1.880.— -

Zvanični 238.— — == === Stab. sa prim. 208.72 1.787.— —— —— —== 17-IV 958.— 1.380.— — — 30.25 18 1У 258— 1.880.— — — 30.25 19-IV 958.— 1.380.— — — 31.50 20-IV 958.— .1380.— — — 31.50

Obrt je iznosio 22.8 mil. din. prema 18 mil. u prethodnoj nedelii. Klirinških maraka rađeno ie 12.7 mil. din. prema 14 mil., funti 9.1 mil. prema 11.7 mil. i grčkih bonova 496.000 prema 277.000. |

Kursevi na ciriškoi deviznoj berzi bili su sledeći: 31-XII-36 31-XII-37 31-Х 38. 131У 20: У:

London 97.37 21.69 20.68 20.8795 20:87 Amsterdam 288.30 240.60 240.85 236.605 236.75 Njujork 435114 43250 443 446 446Berlin · _________ 7766, 17580. 1856 Ранх - 90.39%/a 14.68/2 11.6220 . 11.81 > 11.8t Brisel '. 7070 7502 795 Beograd по 107 | IO IO 00

Kao što se iz gornje tablice vidi kursevi su bili skoro potpuno stabilni. Egalizacioni fondovi čine ogromne napore da ih drže na istom nivou. Ali i pored toga kapitali i dalje