Narodno blagostanje

29. април 1939.

Страна 259

В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ЕВЕНТУАЛНИ СВЕТСКИ РАТ И ми

[ ЈЕДНА РЕПОРТАЖА

Ако свако време има своју тему, онда се може рећи, да наши дани имају у целоме свету "за тему рат. Да се свуда говори о рату, уверили смо се на скорашњем путу који нас је водио преко Париза, Лондона, Амстердама и Берлина. Нека нам је допуштено да дамо најкраћу репортажу са тог пута.

Најмање се говори о рату у Берлину. Највећи број Немаца не верује у рат. Велики број Немаца стоји данас на гледишту, које је сјајно изражено у француској узречици: (ош 5'агтапге. Све ће мирно да се уреди, као што су се уредила и до сада сва ревизионистичка питања. Има и таквих, који допуштају могућност рата, али само на иницијативу Енглеске, којој приписују намере војничког заокружења и привредне блокаде Немачке. Ови обично кажу да је Енглеска та која приписује Немачкој ратне намере да би прикрила своје.

Уосталом, ма како да поједини Немци интимно гледају на рат, не може се порећи да се немачки привредни свет у својим диспозицијама не обзире

на ту опасност. Немац најмање „губи времена“ око.

питања рата, иако се не може порећи да му се не ратује и да је против рата.

У Паризу је најједноставнија атмосфера. Тамо цео свет сматра рат вероватним и помирио се < њим. У тој се чињеници налази објашњење за снагу владе г. Даладјеа и успешно извођење политике његових ресорних министара. Томе се има да захвали што Рено тако лако изводи читав низ финансијских мера, које би иначе наишле на велику опозицију. Тој се олимпијској мирноћи народа има да припише и чињеница, да капитал не само не бежи пред резигнацијом на рат, већ шта више још увек се помало враћа из иностранства. Интересантно је да су Французи престали да критикују Енглезе у њиховом вођењу политике безбедности. Прешло се преко свију „пропуста“ и „грешака“ с оне стране канала, као што је то учинила и тамошња опозиција.

Најинтересантнији је свакако Лондон. Он би се могао да обележи као колевка безбројних противречности и недоследности. Лондон продужава офанзиву мира, али од 15 марта верује сеу могућност рата. Припреме за рат су опсежне, журне и опште. Сматра се да би био једини излаз свеопште разоружање, али у њега нико не верује.

"Лондон је најбоље обавештен о стварима и људима на континенту и у свету. У Лондону се не прећуткују прекори за прошлост и замерке за будућност, које се чине Енглезима. Данас сви признају

да је велика грешка била покушај да се после 15 марта организује једна велика међународна демонстрација — с обзиром на деликатан положај малих држава. Ни други метод, склапање дефанзивних савеза, као што је онај с Пољском, није обећавао успеха, тако да је јавно мишљење приморало владу да приступи трећем методу: давању једностраних обавеза помоћи у случају угрожене независности без икаквих обавеза са стране протежираних. | Једна од највећих контрадикција је питање Совјета. Велики део Енглеза сматра да се са Немачком не може другојачије ратовати до на два

_ фронта. Значи да је потребно учешће Русије. нико

се не боји бољшевизма тако као Енглез, али је цела Енглеска за савез са Совјетима.

Исто је тако са питањем опште војне обавезе. Сви сматрају да се рат не може да води без стављања целога народа у службу одбране, али се ипак за то. одлаже увођење опште војне обавезе. један познаник дао нам је један одговор, који показује да се та два гледишта могу врло лако да помире. Како се данас не могу позвати сва годишта на обуку, то је сасвим свеједно, да ли ће се увести општа војна обавеза данас или на дан објаве рата. Последње ће бити у сваком случају. А евиденција људства води се већ данас.

Енглези знају врло добро надмоћност наоружања држава осовине, нарочито после проширења немачке власти над Чехословачком. Они веле, мисмо учинили све што смо могли; данас раде Северна Америка, Канада итд. за нас. Али ово стање наоружања неће бити решавајуће за рат. Наше оружје је много јаче, то је време. Рат ће да траје осам година, временом 'Ћемо тући противника, говоре хладно Енглези.

__И што је најинтересантније, авионима се придаје све мањи значај у рату. У првом сукобу, каже се, све снаге морају бити упућене на фронт — па и ваздухопловне. Та концентрација авиона на фронт биће катастрофална за војне авијатичаре. Првог дана сукоба пашће много више авиона него људи, — кад се има у виду да ће небо бити преплављено авионима, а да је антиавионска одбрана данас све ефикаснија.

Завршавајући ову кратку репортажу морамо нарочито да подвучемо, да циљ нашег путовања пије био репортажа и да нам је при информацијама

„најважније било да сазнамо гледиште човека с у-

лице.

П НАШ ПОЛОЖАЈ

У прошлом броју „Народног благостања", а у берзанском извештају, ми смо писали да нема го-

тово ниједне земље у Европи чији је положај тако.

повољан у претстојећем рату, као што је случај с нашом. На рат се може да гледа с разних тачака гледишта: са сопственог или једне групе држава; са национално-политичког, економског, идеолошког итд. Ако се пође с гледишта општих народних интреса онда питање гласи: рат или мир. Према томе

сасвим је природно да је крајњи циљ сваке државне политике, која нема каквих специјалних захтева, неутралност у случају рата. И наша политика је упућена на одржање мира, бар на нашим границама. Ми не тражимо ни од кога ништа. Ми се налазимо у

#) Овај чланак је на путу од писца до читаоца претрпео измене, па га редакција пушта из чисто техничких разлога, — Уредништво.