Narodno blagostanje

Страна 260

уговорном односу с двема државама. То су Италија и Бугарска. Обе су државе ту скоро изјавиле да је база њихове спољне политике пријатељство с југославијом под свима условима — па свакако и у случају рата. Према тим двема државама налазимо се и у максимално могућном повољном положају. Баш у тренутку, кад прети опасност европског рата, Мађарска се труди да наш однос с њом претвори у сличан оном с Италијом или с Бугарском.

Одвајајући строго унутрашњу политику од спољне, ми се не устежемо да кажемо, да је наша спољна политика последњих година низала успех за успехом. А највеће дело њезино је благовремена оријентација у Средњој Европи. Наша се држава благовремено ослободила највеће несреће Европе, која се састојала у потцењивању потенцијала отпора најмногобројнијег народа у Европи, немачког. Велика је заслуга наше политике што је благовремено предвидела улогу коју ће играти Немачка у Европи и у свету. Данас је Немачка центар међународне политике, с Италијом главни фактор Европе, а сама по себи једини фактор у сектору Европе, у коме ми живимо. Према тој чињеници морала је наша политика да заузме одговарајући став. Држава која је била напустила геополитичку базу у својој спољној политици платила је главом. Ми смо благовремено пружили Немачкој пријатељску руку коју је она још пријатељскије прихватила. Кад кажемо благовремено, мислимо да смо то учинили у доба кад

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 17

се није могло рећи да то чинимо из чистога опортунизма.или шпекулације. И Немачка је хонорисала то наше искрено преорентирање према њој. Тој чињеници имамо да захвалимо што је наша земља, најсјајније прошла кроз силне потресе у свом суседству, почев од марта 1938 г. А понова подвлачимо да смо имали све услове да најјаче реагирамо на све те догађаје и да претрпимо највеће штете. Као што је до сад Немачка хонорисала то наше држање, учиниће и у будуће. А то значи да ће Немачка бити потпуно сагласна са нашом тежњом за одржавањем мира на нашим границама и следствено за неутрално шћу у случају велике светске конфлаграције. И што је најинтересантније и најдрагоценије за нас, то је да у Лондону имају пуно разумевање за нашу спољну политику, диктирану специјалним геополитичким императивима.

По себи се разуме да је наша судбина тесно повезана с оном Европе. У колико нас погоди опште зло, то је виша сила. Наше је да правилно утичемо на оне факторе, који су подложни нашем утицају. А ми се не устежемо да поново подвучемо, да је наша спољна политика у том погледу била до сада најбоља.

Спољна политика је судбоносна за унутрашњи економски живот и у нормалним приликама, а то ли у оваквим у каквим ми живимо. Спољна политика је нашој привреди давала последњих година сјајну подршку. Наша је привреда то искористила.

КЕ кеј "Уа је azlogna Крсте а оркахорза => Ме ељкотуо зе рез > гвјеа

Čemberlen ie uporno odbilao predlog opozicile da obrazuje ministarstvo snabdevanja, tvrdeći da ratna opasnost nije neposredna, a dotle ono nije potrebno. Pre nekoliko dana vlada je odlučila da ga obrazuje, pa kako se to dogodilo u jeku političke krize u svetu, moglo bi izgledati da je to jedna od mera ucči rata. Međutim, po napisima koje je obiavila engleska privredna štampa neposredno uoči obrazovanja ministarstva snabdevanja, do toga je moralo doći obzirom na privrednu situaciju, sve da se politička razvijala naipovolinije.

Ko je pratio naše članke o ratnoj privredi poznato mu je da za nacionalnu privredu nastupa kritičan momenat kad se naoružanje poveća toliko, da je zaposlen čitav produkcioni aparat. Jer svaki pokušaj da se ono poveća i posle toga vodi neminovno do ograničavanja proizvodnje za građanske potrebe, na tai način što jedan deo građanske industrije počinje da radi za naoružanje. Ta preorijentacija građanske industrije ne ide glatko, jer će industrijalci primati građanske i vojne porudžbine i preko svog kapaciteta i izvršavati pre one za koje misle da bi lako mogle biti opozvane. Naoružanje “neće moći u takvim prilikama da napreduje po programu. Ova koliziia građanske i ratne industriie može se rešiti samo таџодепјет kontrole nad industrijom.

U takvoj situaciji našla se poslednjih meseca engleska industriia, kad je program naoružanja naglo povećan, i zato ie »Economist« u nizu članaka zastupao stanovište da se DOslovi ne mogu ostaviti da teku »kao i obično«, a to je bilo vladino stanovište. Međutim, pitanje nije rešeno tim, ako: se odredi stepen prvenstva porudžbina za naoružanje pred ci-

vilnim. Naoružanje je tolikog obima da su se morala predvideti sredstva za njegovo finansiranje koja prelaze moć engleskog tržišta kapitala. Treba da se pozaimi 950 mil. funti sterlinga, dok ukupna godišnja štednja iznosi po Kinzu oko 400 mil. funti sterlinga, a po računu drugih 500 mil. Ove godine utrošiće se više za 192 mil. funti na naoružanje. Ako se uzme da je 250 funti sterlinga dovolino da se jednom radniku da posla za godinu dana, onda će u toku godine dobiti posla naimanje 750 hiliada radnika, ali besumnje i preko miliona, jer će se investiciona delatnost razvijati neposrednc izazvana državnim porudžbinama i posredno preko njih. Kad program bude u punom jeku, Engleska će biti bez nezaposlenih, naprotiv, osetiće oskudicu radne snage, kao što je to slučaj u Nemačkoj. Veći broi radnika razviće veću tražnju za artiklima potrošnje, a proizvodnja se ne razvija u tom pravcu da bi jie mozla da zadovolji. »Economist« povodom toga kaže da se mogu odabrati tri puta. Ili pustiti da cene skaču prema tražnji i da se tako konkurenciji ostavi da se snalazi pred zahtevima koje ima da zadovoljii proizvodnja, a to ič najgori put kojim se dugo išlo u Svetskom ratu na štetu snabdevanja fronta i pozadine. Drugi način ograničavanja tražnje koia ne može da bude zadovoljena, bio bi da se роvise porezi. To je sretstvo opšteg ograničavanja ipotrošnie, i zato preporučljivo samo u ratu, ali bi bilo dobro takVo Oporezivanje koje bi ograničilo investicije koje konkuriraju proizvodnji za rat i luksuz, i zato list smatra da bi zakon o oporezivanju viška dobiti, koji je ublažen 1937 bio idealan za 1940. A treći način je kontrola proizvodnje, emisija kapitala, investicija uopšte, dodeljivania sirovina. Radnu snagu