Narodno blagostanje

29, април 1939 НАРОДНО

trebalo bi raspodeliti prema potrebama. Ovo se ne slaže s demokratskim principima, kaže list, ali ako mi budemo trošili na naoružanje onoliko koliko smo predvideli, a odbijemo da kontrolišemo proizvodnju, mi se neizbežno prepuštamo svim štetnim posledicama inflacije. Smatra da nemačka dirigovana privreda kontrolom pruža primer kako se stabilnim odnosom nadnica i cena može zaprečiti da ne provali jedna inače latentna i potencijalna inflacija. Ovu zadaću imalo bi da ostvari ministarstvo snabdevanja.

Kinz takođe smatra da se privredna situacija u Engleskoj radikaino menja s povećanim programom naoružanja. Da bi mu istakao veličinu uporedio ga je s Ruzveltovim programom javn:h radova i došao do zaključka da je dva puta veći od najvećeg Ruzveltovog programa. U izvođeniu programa naoružanja Engleska će morati da poveća UVOZ. Njezin trgovinski bilans biće toliko pasivan da može da dovede u pitanje kurs funte i posredno da prouzrokuje inflaciju. Zato smatra da spolina trgovina mora biti dirigovana, da bi se ograničio uvoz artikala koji nisu od preke potrebe i da se zabrane novčane pošilike u inostranstvo, osim plaćanja koja potiču iz poslova. Preporučuje publici što veću štednju, jer se samo tako može skup:ti dovoljian kapital za finansiranje državnih porudžbina. Vlada treba da smesta ograniči inVesticije koje se, obzirom na naoružanje, ne mogu smatrati prvenstveno potrebnim, i da ne dopusti investiranje kapitala u inostranstvu.

Po njegovom mišljenju prihodi će se povećavati kako se budu povećavali rashodi. Odatle treba da pođe politika državnih zaimova. Prvi princip treba da joj bude da se zajmovi zaključuju pošto već bude izvršen izvestan deo rashoda. Jer s njima će jačati izvori štednje, tako da će tržište kapitala

БЛАГОСТАЊЕ Страна 261

biti likvidno. Drugi princip je, koji mora da poštuje, da mora odabrati onaj oblik zaimova koji naibolie odgovara raspoloženju publike. Ako publika pretpostavlja kratkoročne zajmove dugoročnim, ove druge ne treba raspisivati. Treba politikom zajmova postići jedno' idealno stanje, da interesna stopa ostane nepromenjena i kad država bude prisiliena da podigne s tržišta kapitala izuzetno velike iznose.

Kinz je poznat u političkoi ekonomiji po svom učenju o uticaju kamatne stope na kretanje privrede. Regulisanje kamatne stope on zamišlja Rao ekonomsku, a ne kao birokratsku meru. Ali u teškim vremenima kao što su sadašnja glavno je pitanje šta je fizički ostvarljivo, a ne šta se može postići monetarnom politikom. I zato i on predlaže da se uz ministarstvo finansija osnuje odelenje za kcordinaciju, kome bi bio dodeljen privredni generalštab, a хадаса оуог bila bi da mobiliše i raspodeljuie radnu snagu.

Ministarstvo snabdevanja nema za zadatak da reši sve ove probleme koje predviđaju ekonomisti. Ono rešava зато ргоБет kolizije ratne i građanske industrije, a to je tek jedan deo dirigovanja koje se nameće.

Ministarstvo snabdevanja koje je osnovano meće intervenirati u privredi u ovom obimu u kom predlažu ekonomisti. To bi značilo radikalan prekid s liberalizmom, a Čem-

erlenova politika još uvek je prožeta težniom za SpOTazu-

mevanjem, koje bi moglo da učini suvišnim naoružanje, pa i dirigovanje privredom. Zato će se ono za sada ograničiti na mere u vezi sa snabdevanjem vojske, rizikujući da nastane koja od onih posledica koju predviđaju ekonomisti. Jer ako bi se zavela potpuno dirigovana privreda, teži је povratak liberalizmu i ako razlog naoružanja otpadne.

== ф ===

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У броју од 25 марта писали смо о поскупљењу хлеба у Београду. Пекари су подигли цене хлебу и то: црном са 2.50 на 3, а белом са 3 на 3.50 дин. ИМ ако су цене хлебу повишене без икаква разлога, јер су и цене пшенице и цене брашна остале непромењене, поскупљење је прошло без икакве реакције. Пратећи хлебно питање у Београду последњих десетак година налазимо да је оваква појава до сада била непозната. Истина, потрошачи никад нису реагирали на поскупљење хлеба у Београду. Али су то чинили штампа и надлежне власти. Сем тога, до сада се никада није десило да је цена хлебу подизана при непромењеним ценама пшенице и брашна. У толико је пре сада требало очекивати реакцију. За дневну

Цена хлеба, пекари и закон о радњама

„штампу то је могло да буде сензационално, ако је већ пи· тање не интересује као прворазредни социјални проблем

Београда, а власт је, у најмању руку, требала да се заинтересује за узроке поскупљењу.

Уместо тога: овога пута дошла је реакција са стране

„самих пекара. А то је такође нешто што се до сада није "дешавало.

Извесни пекари нису хтели да се придржавају наредбе. Они су и даље продавали хлеб по ранијим ценама. Због таквог поступка њих су почели да нападају остали пекари, дошло је до лупања прозора и физичких обрачунавања, чији ће епилог бити у Среском суду. Пекари аутсајдери остали су упорни. Шта више, неки међу њима почели су да продају црни хлеб по 2 дин. кг. тврдећи пред властима, како јавља „Време' од 20 априла „да пекари

лепо и поштено зарађују продајући хлеб и по 2 дин. кг“ Да би уништили конкуренте пекари су у њиховој близини отворили продавницу у којој су неколико дана продавали црни хлеб по 1.50 дин. кг. Али како квалитет овога хлеба и мера нису били добри, они су били принуђени да затворе продавницу. Свакако тиме борба међу пекарима није завршена. Удружење ће, вероватно, чинити све да онемогући све оне мајсторе који се не држе споразума.

Ова борба међу пекарима показује да је крајње време да власт узме у своје руке хлебно питање у Београду. Не треба заборавити да је на питању хлеба дошло до прве интервенције јавне руке. У току развитка не само у великим градским агломерацијама него у читавим земљама хлеб је постао предмет диригованог сектора. Режим утврБбивања цене пшенице проширен је на брашно и хлеб са тачно одређеним маржама између сировине и полупрерађевине с једне и полупрерађевине и готовог производа с друге стране. У нашој земљи интервенција јавне руке у питању хлеба није још изишла из почетне фазе. Квалитет и цена хлеба препуштени су старању општинских управа,

"које интервенишу од случаја до случаја било прегледом

квалитета од стране санитетских органа, било контролисањем тежине. У питање цена упуштају се само изузетно и «о обично када се у јавности чују протести противу велике скупоће хлеба.

Овога пута интервенција власти у питању цене хлеба потребна је из два разлога. Први је да се заштите интереси неколико стотина хиљада београдских грађана у чијим буџетима цена хлеба игра важну улогу, а други да се спречи противзаконити рад удружења пекара чију праксу