Narodno blagostanje

Страна. 298

izvoza Englezi nalaze u prvom redu u sistemu dvcstranih kompenzacionih ugovora, na osnovu kojih Nemačka kupuje sirovine po ceni višoi od one na svetskom tržištu ali, u isto wreme, i svoje proizvode prodaje skuplje. U znatnoj meri takvom stanju doprineli su apatija i neobaveštenost engleskih izvoznika, dok ie u Nemačkoj zavedena kontrola izvoza i uvoza a informativna služba odlično funkcioniše. Mnogo je uplivisalo na opadanje engleskog izvoza naoružanje, koje je м tolikoj meri zabavilo privrednike, da manje pažnje posvećuju iZVOZU.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 19

Da bi Engleska sačuvala svoje pozicije na južnoameričkom tržištu, neki predlažu da se zavede kontrola izvoza preko centralnih industrijskih udruženja, da se poboljša informativna služba i da vlada nastoji da se srazmerno uvozu Engleske poveća i nien izvoz u te zemlje. U tom pogledu saradnia između vlade i izvozničkih udruženja smatra se preko potrebnom. Izvozni krediti treba da se i dalje odobravaju, ali se oni ne smeju smatrati jedinim sredstvom da se poveća izvoz i samo u Vezi sa: celishodnom trgovinskom politikom vlade oni mogu da dadu dobre rezultate.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Zalihe žita u Nemačko, pšenice, raži, ječma i zobi iznosile su polovinom marta oko 8 mil. tona, prema 3,/7/—4 mil. 1938 u istom mesecu.

— U Brčkom podići će se veliko skladište i hladnjak та voće, koje će primiti oko 100 vagona svežih šluva. Gradnja hladniaka iznosiće oko 150 miliona dinara.

— Производња вина се у Италији прошле године повећала на 41 мил. хектолитара, односно за 3 милиона изнад просека последњих 10 година.

INDUSTRIJA

— U Nemačkoi obrazovana je komisija za povećanje

produktiviteta, koia na osnovu neobavezne saradnje industriJalaca ima da otklania sve one smetnie koje stoje na putu većem produktivitetu u preduzeću. Interesantno u radu ove komisije biće to, da se ona odriče velikog birckratskog aparata i neće opterećivati industriialce pismenim upitima. Da bi se izbegao nepotreban statistički rad, komisija će svoja ispitivanja i savete izraditi na shvatanjima i iskustvu pojedinih vođa preduzeća. ; — Rudnik uglia »Dubravica«, koji već godinu dana ne radi, proradiće opet pošto je zaključio ugovor sa ivornicom aluminiuma u Lozovcu za snabdevanje njegove kalorične centrale ugliem od 50.000 t godišnje.

— U Zagrebu je uvedena t. zv. blok-tarifa za potrošnju struje. Karakteristika ove tarife je da se potrošnja struje, koja premašuje ijednu određenu količinu, zaračunava po jednoj nižoj ceni, te da će se sva potrošnja meriti samo po jednom ·strujpomeru, bez obzira da li se troši struja za osvetlenje ili za kućne električne aparate. |

— Творница намештаја Никола Борота а. д. у Сремској Митровици одлучила је да обустави прозводњу намештаја и на јесен пређе на производњу авиона.

— Прошле године подигнута је у Пољској творница синтетичке гуме. Она се прави од шпирита којега Пољска има обилно. Синтетичка гума појавила се на пијаци тек почетком ове године и фабрике гумених продуката обавезне су да на сваких 100 кг. сирове гуме употребе 1:/ кг. синтетичке гуме.

— »lver« d. d. za trgovinu šumskim proizvodima u Zagrebu proširilo je svoje poslovanje i na eksploataciju šuma i 'promenilo ime na »Iver« šumska industrija d. d. Zagreb.

— Akcije Jutene industrije d. d. Karlovac i »Helios« d. d. Zagreb, koje su dosada glasile na ime, u buduće glasiće na donosioca.

— Prva jugoslovenska tvornica vagona u Slavonskom Brodu isporučila je Generalnoj direkciji državnih železnica prvih deset lokomotiva vlastite izrade. Lokomotive su naimodernijeg tipa i dale su odlične rezultate prilikom probnih vožnji.

— Pokusi da se iz lignita iz rudnika Kreka dobije sintetički benzin putem hidriranja, dali su povoljne rezultate. Do podizanja tvornice za proizvodnju sintetičkog benzina, koja bi stojala 350—450 mil. dinara, ipak neće doći, pošto bi cena proizvodnje iznosila 2.40 do 2.80 dinara po kg., dakle znatno više nego iz nafte.

NOVČARSTVO

— Grčki bilans plaćania za 1938 aktivan je za 11,6 mil. zlatnih franaka, ali od toga u zlatu je dobila Grčka banka samo 2,3 mil., dok ostatak od 9,2 mil. potiče od prometa sa zemljama s kojima Grčka trguje u kliringu. Na taj način klirinški dugovi su pali na 8,9 mil. franaka. Iz deviznih zeтаја dolazi 38,46%0 uvoza a ide 34,87/0 izvoza, dok kod klirinških zemalja ti procenti iznose 61,54% i 65,139%/o.

— U Češko-Moravskom protektoratu trgovci su dužni primiti plaćania u markama, dok je privatnim licima to zabranjeno. Marke se imaju odmah zameniti za krune kod banaka po kursu od 10 kruna za 1} marku.

— Od 1982 do 1938 god. nacionalni dohodak u Nemačkoj porastao je sa 46 milijardi na 76, a sa njim srazmerno i prihodi od poreza sa 6,6 na 18,2 miliiardi maraka. Sa aneksijom Austrije i Sudetskih krajeva ukupni ulošci kod banaka povisili su se na 25 miliiardi. U samom Starom Raihu ulošci su se prošle godine povećali za 2 milijarde. Porast bi bio još veći, da za vreme septembarske krize u prošloj godini nije mnogo uložaka povučeno. Porast nacionalne štednie pripisuje se povećanju zarade zbog većeg broja zaposlenih i dužeg radnog vremena, ograničavanju izvesnih investicija, kao što je građenje privatnih. stanova i zabrani hipotekarnih zaduženja.

— Belgiiska vlada obnovila ie zajam od 35 mil. hol. forinti koji je prošle godine dobila od holandske grupe Mendelsohn et Co. Novi kredit, kao i stari, davaće se na tromesečne zapise, ali nasuprot starom, zapisi se na zahtev imaju isplaćivati i u dolarima. Troškovi kredita nešto su veći od starog, Pokrenuti su pregovori i za obnavlianje kredita od 925 mil. šv. franaka.

— U Jugoslaviji ima 4.414 zadruga od kojih je za vreme

'krize samo 300 odnosno 6,7% zatražilo odgodu plaćanja.

— За фунту стерлинга од извоза заклане перади и свежих јаја у сандуцима у Енглеску Народна банка платиће 280 дин. као и од извоза ћурана.

= Између Мађарске и поверилаца Кригеровог: зајма од 36 мил. долара постигнут је споразум о плаћању камата. Ове године оне ће износити 1,5%. Предлог мађарске владе да каматујар буде 1/, повериоци су одбили.

»Srpska kreditna banka d. d.«, nastariji novčani zavod u Beogradu povećava svoju glavnicu za 4.4 miliona dinara i to sa 600.000 na 5,000.000. Glavni akćionar bankc je firma

Jovan T. Marković, koja se nedavno pretvorila u akcionarsko

društvo.