Narodno blagostanje

13, мај 1939.

ćivati polugodišnje, a kroz četrdeset godina papir će se iskupiti izvlačenjem ili kupovaniem na berzi. Zaiam će se uplaćivati u novcu, ali samo do iznosa od 6 milijardi franaka, a preko toga u bonovima ministarstva finansija, blagajne za naoružanje, bonovima narodne odbrane i Oriolovim bonovima. Upis traje do 25 maja.

Veći deo zaima uplatiće se u bonovima, tako da је оуо ustvari konsolidacioni zajam i drži se da će na tai način biti povučeno iz opticaia oko 15 milijardi bonova. Pretvaranjem kratkoročnog duga u dugoročni, opterećuje se državna blagajna većom kamatom. Bez obzira na to, zajam ie naišao na razumevanje, jer je opšte uverenje da je francuskom tržištu novca potrebna konsolidacija.

Pišući o tome problemu, ekonomski urednik »Temps«-a. Jenny drži da u opticaju nema više od 509 milijarde bonova. Pošto je franak mnogo pao, za francusko tržište ne bi to bio velik iznos, prema letećem dugu Engleske Ali zato Francuska ima drugu nepovoljinu pojavu, tezaurizaciju. Novčanični opticaj popeo se na 124,6 milijardi, i veći je nego u septembru 1938, a zaimovi kod Francuske banke manji su та 30%. Dakle, velik deo kapitala koji je došao iz inostranstva, nije otišao u banke, a novčano tržište je likvidno samo ako napreduje štednia. Zato je sadašnji iznos kratkoročnih dugova prevelik, pa ako bi država produžila da i dalje finansira ratne porudžbine bonovima, put u inflaciju bio bi neizbežan. Za državnu blagajnu situacija je bila stedeća: kre4 од 11 milijardi franaka kod Francuske banke iscrpen је od novembra do maja; tržište novca primilo je maksimum bonova koji je mogućan bez inflacije; poreski izvori su iscrpeni takođe, naročito s poslednim oporezivanjem роtrošnje. Dakle nije bilo drugog izlaza nego raspisati dugoročni zaiam.

Uspeh konsolidacije zavisi od spremnosti publike da kratkoročne papire zameni dugoročnima. Sudeći po tezaurizaciji, raspoloženie za dugoročni zajam ne bi bilo najpovoljnije i zato su novoj renti date sve prednosti koje uživa i večna. Upis 6 milijardi koje će biti uplaćene u gotovom, izgleda da je obezbeđen kod društava za osiguranje. Ukoliko uspe konverzija, finansiranje daljih potreba nastavilo bi se kao i dosada, bonovima. Na taj način ovo bi bio prvi zajam кој рофзеба па петаске од 1935—1937. Dugoročni zaimovi bili su tamo konsolidovanje ranijih kratkoročnih, dok su dosadašnji dugoročni zajmovi u Francuskoi zaključivani za DOkriće tekućih potreba državne blagajne. ———== ==! Oyino V DAyiHoj CcHa3H HOставила је и немачко рударство пред озбиљан проблем: како да се повећа производња угља код оскудице радне снаге.

Угаљ је највећа драгоценост немачке привреде: као производни материјал, као сировина за добијање великог броја синтетичких сировина и као извозни артикал.

Читавом низу индустријских грана нарочито новијим за производњу синтетичких сировина — угаљ је темељ без којег се оне не дају ни замислити. Примена и употреба угља у Немачкој сваким даном се шири. Чини се да не постоји проблем синтетичке материје, који се не би дао решити помоћу угља.

Угаљ, као извозни артикал није ништа мање важан. Извоз ове „специфично немачке материје“ — како га зове Frankfurter Zeitung — једна је од најзначајнијих ставака немачког извоза. Он је 1988 г. изнео У; милијарде динара. Ова сума већ сама по себи налаже одржавање и форсирање извоза тога артикла. Али за извоз не говоре само економски већ и политички разлози. Једна четвртина целокуп-

Оскудица радне снаге у немачким рудницима угља

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 297

ног немачкот извоза иде наиме у Италију, која је у тој сировини врло сиромашна: Осим тога, у општем паду светске трговине угаљ се релативно најбоље одржао од свих других артикала, тако да је за Немачку из девизних разлога од великог интереса да одржи свој извоз угља.

Форсирано наоружање, повећана потрошња у домаћинству у вези са ликвидацијом незапослености, потребе четворогодишњег плана и спољно трговински интереси, све су то фактори који захтевају да се производња угља повећа. Оскудица у радној снази у рудницима угља настала је не само премештањем великог броја радника у руднике металних руда већ и појавом „бекства из окна". Недостатак не би се дао лако надокнадити због високих квалификација које су потребне за рад у рудницима ни у случају да има доста незапослених. радника.

Без повећања броја радника продукција — уз непромењене околности — може се повећати искључиво продужењем радног времена и интензифицирањем рада. Зато је радно време у рудницима угља продужено за За часа и то са 8 на 974 односно око 1290. По цену погоршања услова рада повећаће се производња — али још увек недовољно. Потребно је било да се поред продуженог радног времена, повећа и продуктивност, повећаним интензитетом рада.

Али ово већ није искључиво техничко питање и питање вештине већ и питање психологије. Да би се за једно исто време произвело више но обично није потребно само знати већ треба и хтети. Добра воља немачког рудара да интензифицира свој рад је велика и последња нада рударске индустрије у Немачкој. Колика је потреба Немачке за угљем се огледа у томе да је диригована привреда у циљу повећања производње одступила од једног свог основног принципа: непромењене наднице. Да би се откупила добра воља немачког рудара, рудници пристају да плате за сваку тону угља произведену изнад тог просека 200% више.

Да ли ће ова повећана надница за 200%/ покренути тако производни апарат рудника угља да он подмири све потребе немачке привреде — не зна се. Извесно је само то да је она сада једна потреба од животне важности, када се ради о: "извозити или умрети".

Poslednjih godina spoljna trgovina Nemačke sa državama Južne Amerike stalno raste. Kupujući sirovine tih zemalja na bazi kompenzacija ona je uspela da svoi izvoz poveća za 60—70%. Trgovinski bilans svake godine se završavao znatnom aktivom u korist ljužnoameričkih država, zbog čega su one morale da kupuju nemačke proizvode da bi saldo izravnale. Na taj način su manje kupovale od drugih zemalja, naročito od Engleske. 1938 ђгаzilijanski uvoz iz ove iznosio je 10% celokupnog njenog uvoza prema 19% 1932, dok je onaj iz Nemačke porastao od 9 na 95%. Kod Čile uvoz iz Engleske je opao sa 13 па 9/%, а 12 Nemačke porastao od 15 na 26%, kod Peru uvoz iz prve se smanjio od 17 na 8%0 a iz druge se povećao od 9 na 16%. Argentina, kad nije mogla jedan deo svog ogromnog viška pšenice da proda Engleskoj za devize, sklopila je за Nemačkom nedavno kompenzacioni ugovor o zameni 100.000 t. рбеnice i 8.000 t. vune za Železnički materijal. Engleska štampa piše da su na taj način engleski izvoznici izgubili posao u vrednosti od 895.000 funti i da postoji opasnost da se takvi slučajevi ponove.

Krivicu za opadanje engleskog a povećanje nemačkog

Nemačka potiskuje Englesku sa tržišta Južne Amerike

Teo KO EI