Narodno blagostanje

13, мај 1939

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 299

TRGOVINA

— Rajhsbanka je obavestila izvoznike da će im Zbog pojačane konkurencije u inostranstvu učiniti specijalne olakšice. Prvo, ona će ubuduće primati u eskont strane menice koje glase na rok preko šest meseci do godine dana. Na tai način izvoznici, koji budu prisiljeni da daju kredite preko šest meseci, neće dolaziti u finansijsku teškoću. Drugc, mnogi iZvoznici snosili su riziko promene kursa, ako su na pr. dobili kredit u holandskim forintama, da bi platili uvoz sirovina, a prodali su prerađenu robu u koju drugu zemllu, a ne u Holandiju, tako da nisu raspolagali holandskim fcrintama. Ako je u tom vremenu bilo kakve promene kursa, snosili su ie izvoznici. Ubuduće Rajhsbanka preuzima na sebe омај rizik kursa. Treće, ako strana menica ne bude iskupljena o roku, Raihsbanka će u buduće zaračunavati izvozniku manju kamatu nego dosada.

— Engleska vlada primila je američku ponudu o razmeni viška pšenice i pamuka za kalai i kaučuk, o čemu smo pisali u pretposledniem broju. Čemberlen je istakao da ova izmena nije prost posao, zato što će nepovolino ocelovati na trgovinu zemalja od kojih je Engleska kupovala pšenicu, a neće biti pravedno da se ovom trampom Amerika osolobodi svojih viškova, kad ih i druge zemlje imaju.

— Od 1 maja uvoznici Češko-Moravskog protektorata samo u tom slučaju mogu da sklope poslove sa neklirinškim zemljama, ukoliko imaju odobrenie Narodne banke za devize.

— Otkupna cena domaćeg pamuka ove godine odredena je na 16 dinara po kilogramu. Prema Uredbi o pamuku trebala je da bude snižena na 13.50 din. Pošto ie cena kasno ustanovljena, do povećanja površine pod pamukom ove godine verovatno neće doći. Od 1936 do 1938 površina pod pamukom se utrostručila, i to sa 1.810 na blizu 5.400 hektara.

— У циљу регулисања трговинских односа са Шпанијом Завод за унапређење спољне трговине прикупља материјал о потраживањима наших извозника у Шпанији.

— У току 1939/40 године Румунија има да лиферује Француској 380.000 т. бензина и 990.000 т. других погонских материјала и лаког уља.

JAVNE FINANSIJE

— Novi porez na višak dobiti u Nemačkoj predvideo je da će višak do 600 maraka biti oslobođen. Porez nije primljen povclino zato što je i stopa visoka, 30% i prenizak minimum. Zato je vlada odlučila da za.1939/40 ovaj minimun bude 6000 maraka.

SAOBRAĆAJ

— Teretni promet beogradske stanice od 1922 do 1938 godine povećao se za 500%, i to sa sa 11 pari vozova za 24 sata na 55. U mesnom teretnom saobraćaju za Becgrad dnevno prispeva 982 teretna vagona više nego Što je otprema (639 prema 257). Broj putničkih vozova koji prolaze Kroz stanice od 1922 do 1938 povećao se sa 20 na 79. Promet putnika železnicom u Beogradu 1980 g. iznosio je prosečno 6.100 , 1937 god. 7.600, a prošle godine 7.720.

— Ministarski savet propisao je Uredbu o pomorskom dobru, kojom se reguliše upotreba i iskorišćavanie pomorskog ·javnog dobra, a posebno pomorske obale, kao njegovog najvažnijeg objekta. Uredba uglavnom sankcioniše stanje koje se stvorilo dugogodišniom praksom pomorskih vlasti i rešava samo načelna pitanja. Uređenie u pojedinostima prepušta pojedinim pomorskim vlastima.

| Na osnovu ovlašćenja finansiiskog zakona Ministarstvo pošta pristupilo je podizanju relejne radiofonske stanice u Skoplju, koja će biti gotova za šesnaest meseci.

Posle skopske, podići će se.relejna stanica i u Saraževu, Splitu i Mariboru.

— Дирекција државних железница у Суботица претапа се у београдску железничку дирекцију као отсек за северне железнице. Постојање једне посебне железничке дирекције у Суботици према изјавама меродавних фактора ничим није оправдано те је она морала бити премештена већ и због концентрисања железничарске саобраБајне службе, које се сада врши.

КОМЈОМКТОКА

— Po izveštaju ljubljanskog Ouzor-a broj osiguranih radnika u martu o. о. iznosio je 95.712, za 3.396 više nego u istom mesecu prošle godine. Porast je najveći u tekstilnoj industriji 996, gradnji železnica, putoyva i vodogradnji 873, u dvodeliskoj 464 i odevnoi industriji 980. Prema februaru ove godine broji se povećao za 8.414 i uglavnom u ipdustrijama sezonskog značenja, kao što su građevinarstvo (1634), gradnia železnica (726), industrija kamena i zemlje (365). Nešto jači pad zabeležen je kod opštinskih pcslova. U aprilu povećanje se produžilo, jer se broj osiguranih popeo na 98.775, za 2698 više nego prošle godine u aprilu. Osigurana nadnica popela, se u aprilu za 1,92 te iznosi 96,67. dinara.

RATNA PRIVREDA

— Vojni odbor Senata SAD primio je zakonski predlog prema kojem bi država za vreme rata mogla raspisivati Zalmove za državne potrebe na osnovu cenzusa imanja. Suma koju bi pojedinci morali davati državi kretala bi se cd 5 pa do 75% ukupne vrednosti kapitala, a nosila bi 19% interesa.

POLOŽAJ RADNIKA

— Na godišnioi skupštini delegata podružnica Jugorasa traženo je unificiranje radničkih zdravstvenih ustanova, Osnivanje Socijalnog instituta, revizija Zakona o zaštiti radnika i uredaba o javnim berzama rada, pomaganje radničkog zadrugarstva, ograničavanje uposlenja ženskih radnih sila, prinudno organizovanje radnika u jedinstveni nacionalni radnički sindikat, reforma Uredbe o minimalnim nadnicama i arbitraži, suzbijanje nezaposlenosti putem javnih radova i organizoVanje sindikalne škole.

IZ POSLOVNOG SVETA Zborovi akcionarskih društava

14 maj. — Ikarus a. d., Zemun (redovan) — »HKali« trg. a. d.., Beograd (prethodni)

15 maj. — Gorica d. d., Zagreb (redovan)

17 maj. — Novogradiška štedionica d. d. u Novoi Gradišci (redovan) — Leonard Trepo d. d. u Karlovcu (redovan) — Mustad d. d., Karlovac (redovan) — Antun Hibi d. d., Zagreb (redovan) — Kemika d. d. u Zagrebu (redovan) —.Dionička štamparija d. d., Karlovac (redovan) — Hrvatska katolička štediona d. d. u Novoj Gradiški (redovan).

19 mai. — Hrvatska industrija katrana d. d. u Zagrebu (redovan)

20 maj. -— »Izis« d. d., Zagreb (redovan) — Propaganda d. d. prije Jugosl. R. Mose d. d. u Zagrebu (redovan) — Jugoslovensko Knoh d. d., Zagreb (redovan) — Pira d. d. u Zagrebu (redovan) — Štedionica d. d. u Orahovici (redovan) — Novosadska fabrika kabela d. d. u Novom Sadu (redovan)

21 maj. — Prva dionička štedionica u Dubrav: (redovan) — Varaždinska industrija svile d. d., Varaždin (redovan) Starobečejska građanska banka d. d., Stari Bečei (redovan) — Agencija »Avala«, Beograd (redovan), — Vunatekstil d, d., Varaždin (redovan). ·