Narodno blagostanje

Страва 294

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 19

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

и ЕЕШЕШ ЛПобили смо билтен Народне

банке, који садржи најважније статистичке податке о стању наше привреде у марту (наравно један део података још није био прикупљен кад је билтен штампан). Што се "тиче извоза и увоза о њему смо писали у прошлом броју. Извоз је раван ономе у марту 1936 год., а увоз је мањи за 34 милиона динара. Број утоварених вагона је већи 32 30.000. Државна. речна пловидба је у фебруару била оживела (0 марту нема података). Индекс рударске производње порастао је са 1404 у фебруару на 157,1 у марту (1441 У марту 1988 г.), а индекс топионичке производње са 208,4 на 2444. На другом месту у данашњем броју доносимо статистичке податке о кретању запослености код љубљанског окружног уреда. Ни тај податак није неповољан. А ни онај о државним приходима и расходима.

Може се рећи да је март месец сачувао физиономију ранијих месеца, а сви су они били у знаку просперитета. Извесна попуштања нарочито у спољној трговини, не могу да промене дубље и јаче стање народне привреде.

Међутим не можемо да завршимо мартовски преглед,

а да не проговоримо неколико речи о априлу. Наравно да смо далеко од тога да имамо ма какав статистички податак о стању наше привреде у априлу; али има извесних појава, које се могу нестатистички да посматрају, и које се могу у недостатку статистике да узму као критериДум за стање народне привреде. Наша народна привреда у априлу, а после албанско"та догађаја, претрпела је велики удар. У априлу се први пут појавила код нас ратна психоза у врло великом обиму: Почетак је био у албанским догађајима, али је потенцирана извесним унутрашњим догађајима, који могу бити далеко од рата, али који увек стварају претставе о рату. Наши читаоци знају добро о чему је реч. Ми смо извршили једну анкету по разним гранама и у разним мести„ма о пословном стању и свуд смо добили један исти извештај, који се може да обележи кратко: „све је стало!" То не значи да је одиста све стало, али је много тога стало. Листови пословног света доносе о томе извештаје. Загребачки „Југословенски Гвожђар“ у чланку „Без посла и без рада" вели да један привредник из Војводине прича да су тамо сви послови потпуно подбацили. Потрошачи купују најнужније, ограничавају се на најнужније предмете. То исто чине финансијери и привредници. У страху пред ратним заплетима, вели се даље, пословни људи су повукли своје капитале из циркулације и самим тим створили стагнацију. Послодавци почињу да отпуштају не само радништво, већ и намештенике који су били запослени више година. Има предузећа која су у Војводини отпустила по 2, 3, 4 па и 10 намештеника правдајући то великом режијом у овако изузетним приликама.

Према нашим извештајима није било све стало, напротив, робни промет је почајан код животних намирница, кас што је брашно, конзерве, а нарочито кафа и чај. Због тога су млинови необично добро радили последње три недеље. На другој страни опажа се велики застој код артикала који не служе дневној потреби, код мање више луксузних.

Гросисти коче своје наруџбине тако да ће један део производње морати да смањи волумен, ако овако потраје. Сељаци нерадо продају робу. |

Највеће су промене на новчаном тржишту — што је правило код ратне психозе. Ми смо у прошлом броју указали на повећање оптицаја Народне банке од 400 ми-

"Наша народна привреда у | марту и априлу

а стани оте етен

лиона дин. То је дошло услед поремећаја на новчаном тржишту. Наука о ратној привреди зна да код ратне опасности мали људи обично мобилизирају капитале, а велики беже из новца у златне супстанце. Повлачење уложака Код банака узело је било јакога маха у првој половини априла док је данас много слабије. То је мобилизација малог човека. На другој страни опажа се у Београду, Затребу и другим местима велики скок непокретности. Има примера скока од 3005. Дејство ратне психозе на привредни живот је разно, према разним крајевима наше земље. Зависи од тога да ли су близу границе, од искуства из прошлог рата итд.

Ова изненадна стагнација није велико зло. То није пад коњунктуре. То је један психолошким разлозима изазван поремећај, који се исто тако психолошким разлозима може брзо да излечи. Ратна психоза састоји се у страху од рата или у очекивању рата. Природна ствар да свако прави своје комбинације о ратној опасности, кад нема никаквих елемената објективних и службених. Оваква се ратна психоза може врло лако да сузбије интервенцијом јавне руке. У другим земљама то раде министарства за пропаганду. Данас је у свима земљама без обзира на политичко уређење битна потреба за владе да стоје у дневној вези са народом. Ми нисмо за министарство пропаганде, али смо за то да се у оваквим моментима наш народ чешће обавештава о важнијим догађајима. Ми смо већ неколико пута подвукли да је наша ситуација у питању евентуалне европске конфлаграције сјајна: ми имамо много шанса да останемо неутрални. Можда службени кругови о томе много више знају него ми. Због тога је потребно умирити народ. Њега обично умирују владе и онда кад фактички постоји разлог за узнемирење. Али кад се једна држава налази у положају у ком смо ми, онда није ништа лакше него путем познатих средстава убедити народ да ми не стојимо пред ратном опасности. То је дужност сваке владе. Не сме се оставити онима који су остали код куће ни онима који су отишли на вежбу да сами праве комбинацију о томе зашто је то. Народ који увек врши своју дужност, кад је отаџбина у опасности, није потребно оштрити за тај случај. Али је данас привреда све важнија и привредни императив је да се из народа избије ратна психоза. Не сме се допустити да овај застој траје дуже зремена. Онда ће се претворити у депресију.

Po prihodima državnog budžeta га pojedine mesece moglo se očekivati da će budžetska 193839 godina završiti saajno. Oni su doneli 12.285. mil: „za 105 miliona više nego što je predvideno. U prethodnoi budžetskoi godini prihodi su izneli 11,804 mil., dakle za 481 milion manje. Prihodi po pojedinim grupama i kategorijama izneli su: Predvideno Ostvareno U 1937/38 Prema

Budžetski prihodi i rashodi 1938/39

predvidaniu Neposredni porezi 2,699,5 2.749 2,692,8 + 1,8 Posredni porezi 3.141,4 3.389,3 3.116,5 Se 16,8. Monopoli 9.069,6 92.163 4 2.068,2 Si 4,5 Ukupno fiskalni prihodi 7.910,5 8.951,7 7.877.5 ar LO Državna privreda 4.970 4.034 3.997 55,8 Od toga ·Železnice 2.338 2.546 2.388 += 6,5 pošte 601,7 525,5 499,4 — 12,7 šume 149,0 102,8 150,7 —27,7 rudnici 438,0 255 325. —41,8