Narodno blagostanje
~
13. мај 1939,
Kao što pokazuje gornja tabela fiskalni prihodi bili su odlični. Neposredni porezi doneli su samo 1,8%0 iznad predviđenih, ali posredni 6,93% ! шопорон 4,59, 560 svedoči o jakoj. kupovnoj snazi u prošloj godini. Državna privreda u celini završila je takođe sa viškom preko predviđanja od 5,8%, ali u pojedinim granama prilike su se razvijale vrlo različito. Tako Državna hipotekarna banka, Poštanska štedionica, Eabrika šećera na Čukarici, Direkcija pomorskog saobraćaja pokazuju prihode za 10—25%o iznad predviđenih, a Železnice za 6,6%. Ali zato kod drugih važnih grana ostvarcni prihodi podbacili su upravo katastrofalno prema predviđenim. Osim ovih u tabeli, državno dobro »Belje« podbacilo je za 37,509%/0 (62,4 mil. prema 99,2 mil.) rudnici za 58,22% (255 mil. prema 438 mil.).
Predvideni rashodi iznosili su 12,180 mil., a efektivno Je izvršeno 11,169 mil. i rezervisano za neplaćene račune koji potiču od materijalnih rashoda 122 mil. Ukupni rashodi, dakle, iznose 11,991 mil. Na lične izdatke predviđeno je 5,504 mil., a utrošeno 5,338, dok je na materijalne predviđeno 6,675 mil. a utrošeno 5,952 mil. Uštede na rashodima iznele su 888,2 mil., a višak prihoda prema predviđenima 1059,1 mil., tako da je budžet završio sa suficitom od 999,93 mil. Ne znamo da li onih 122 mil. pretstavijaju ukupne nepodmirene obaveze države, potekle od rashoda materijalne prirode ili ćc se kasnije pokazati još veće. Tada će suficit da bude manji. U pogledu ovog suficita kaže se u izveštaju o stanju državnih finansija, da će biti upotreblien za pokriće vanbudžetskih rashoda i za plaće činovnicima, koje se daju unapred. Odakle se one isplaćuiu unapred kad nema suficita?
m IKS KeS=mEo=~
Када је било стављено Ha дневни ред споразумевање енглеских и немачких индустријалаца о заједничком иступању на светском тржишту, најпре по питању угља, а затим за све артикле извоза у којима ове две земље конкурирају, ми смо писали да би тај споразум био најштетнији по нас, јер би се нашли пред картелом двеју најјачих индустријских земаља У Европи. До тог споразума није дошло, него напротив, има изгледа да ће се конкурентска борба заоштрити. Трговински кредит који је Немачка дала Турској У октобру прошле године схваћен је у Енглеској као одговор на ранији енглески кредит. А трговински преговори с Румунијом, иако су припремани одавна, вођени су с енглеске стране с намером да се парира дејство које би немачко-румунски трговински споразум могао да има на енглеску спољну трговину. Овакву трговинску борбу најавио је министар трговине у Доњем дому, после закључења не-
Енглеска и Немачка на румунском тржишту
мачко-румунског споразума, рекавши да је прави час да
отпутује енглеска делегација. То потврђује и дискусија која је вођена у Горњем дому прошле недеље. Од владе се тражило да се изјасни какве је кораке предузела да би помогла трговину између Енглеске и земаља којима је гарантовала политичку независност. Говорници су се сложили у том да су трговина и политика повезане, што значи да трговинска политика, мотивисана спољно-политичким интересом, не сме да има у виду само добит у новцу.
Ово придавање политичког циља трговинској политици дошло је као резултат еволуције која се у том правцу извршила у току од неколико месеца. Еволуција је почела од момента кад се констатовало да енглеској спољној трговини прети опасност од боље организоване немачке, која се води другим методама. У почетку немачке методе третиране су само као средства економске борбе. Али немачко-румунски трговински споразум третиран је и као политички инструменат. По енглеској интерпретацији
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Ссрана 295
Немачка искоришћава свој положај јачег партнера да слабијем наметне такав трговински споразум којим ће они економски и политички доћи у зависност од ње. Као што се каже у дискусији, немачка трговинска метода иде за монополисањем спољне трговине мањих земаља на тај начин што би Немачка примала од њих цео извозни вишак, а подмиривала би њихове увозне потребе. Својом организацијом спољне трговине Немачка може да купује и да продаје огромне количине, тако да је увек у бољем положају пред индивидуалним купцима, из других земаља. Она би могла да увози и оно што није потребно за њезину домаћу потрошњу, па да даље извози, тако да би се јавила као посредник у извозу мањих земаља. Енглеска треба да својом спољном трговином спречи ово немачко монополисање трговине извесних земаља. Енглеско-румунски трговински споразум не би имао задаћу да окрњи немачку трговину с Румунијом. Напротив, признаје се да Немачка има да остане на првом месту у спољној трговини земаља jyгоисточне Европе. Али не сме се допустити да се развије немачки монопол и треба очувати досадашњи енглески трговински интерес. Политички интерес, како га схватају Енглези, лежи у том да се Румунији сачувају врата за трговину с неколико земаља. Да би га остварили, они дају Румунији трговински кредит од преко 5 мил. фунти стерлинга, да би она могла куповати из Енглеске независно од свог извоза. Кредит је на 20 година, уз 559» или 6%/о камате. Основаће се енглеско-румунско друштво за извоз румунских сировина.
Немачка штампа реагирала је доста оштро и на трговински споразум с Румунијом и на дискусију у Горњем дому. „Егапктитјег Деншпа" одриче да немачка трговинска политика иде за монополисањем тржишта других земаља и да има политичке циљеве. Енглези је тако схватају, и зато журе да успоставе живе трговинске везе са свим земљама с којима Немачка развија своју трговину. Тако трговински споразум с Немачком пружа овим земаља одмах у изглед и споразум с Енглеском, иначе она не би имала интереса да га закључује.
Иако се код склапања трговачких споразума у последње време може да запази да се њима желе да постигну и политички циљеви, то још не умањује значај ових уговора самих по себи. То најбоље показује пример енглеско-румунског споразума. Мако је ишла за политичким циљем, Енглеска је закључила споразум који доприноси оживљењу трговинских односа Румуније с другим земљама, и зато такву акцију треба поздравити.
Promene u nivou ! одпози сеna u martu mesecu bile su relativno male. „Tendencija kod pojedinih grupa artikala bila je, kao i u februaru, različita;
Stabilnost nivoa cena u martu
RON RUN U UL U
·kod jednih su indeksi pali a kod drugih porasli. Takvo kre-
tanje cena u martu pretstavlja sezonsku pojavu; tada se obično, usled početka prolećne konjunkture, cene manje više kolebaju da bi narednih meseci uzele odredjeniji smer. Тај budući smer cena zavisan je od većeg broja faktora. Cene biljnih proizvoda, na primer, zavise od stanja zaliha u zemlji, stanja useva pšenica i uslova pod kojima će biti izvršena setva kukuruza. Ako su zalihe male cene biljnih proizvoda imaju tendenciju porasta, slično se dešava i kada usevi ne prezime dcbro, a pogotovo ako se setva kukuruza mora da vrši pod nepovolinim uslovima. Cene industrijskih proizvoda u tome vremenu manje su reagibilne, ukoliko ne postoje neki izvanredni momenti.
Indeksi cena na veliko u martu prema februaru pokazuju sledeće promene: indeks biljnih proizvoda neznatno ie popustio sa 85,8 na 85,3 ili 0,60%. U prvoj polovini marta cene