Narodno blagostanje

Страна 296

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 19

bilinih proizvoda ostale su nepromenjene prema februaru, a kod nekih proizvoda čak su i pale. Posle aneksije Čehoslovačke cene žitarica krenule su na gore. Pored pšenice naročito je počela da skače stočna hrana. Pšenica se popela na 160—162 din na utovarnim stanicama u Vojvodini. Medjutim i pored tako visoke cene mlinovi su vrlo teško dolazili do potrebnih količina. Stočni indeks popravio se sa 61,9 na 68,1 odnosno za 1,9%/o, usled veće tražnje za izvoz u Nemačku i Italiju, dok je ponuda u zemlji, prema ranijim godinama, bila znatno manja. Mineralni proizvodi skočili su sa 90,8 na 91,0 ili za 0,2%/o, a industrijski sa 76,5 па 76,6 одпозло 7а 0,19. Skupni indeks povećao se prema februaru sa 76,6 na 76,9 ili та 0,4.

U martu prema februaru imali smo porast kod tri grupe, a samo kod jedne neznatno smanjenje. Obrnut je slučaj kad uporedimo indekse sa martom mesecom prošle godine; kod tri grupe imamo popuštanje, a samo kod jedne, i to biljnih proizvoda, porast. Promene su sledeće: stočni proizvodi pali su za 3,8%/o, mineralni O,2%/o0, industriiski 3,7 %, dok је indeks bilinih proizvoda bio veći za 1%. Skupni indeks bio je manji za 2,2%. Tendencija smanjenja cena prema prošloj godini traje od septembra prošle godine; do septembra pak cene su stalno bile više prema istom periodu u 1997. Ali ako se uzme u obzir da smo u 1998, sve do septembra, imali najviše indekse posle krize, onda vidimo da je pojevtinjenje koje je nastupilo posle septembra bilo vrlo malo.

U odnosu cena na veliko agrarnih i industrijskih proizvoda, tendencija u martu bila je nepromenjena. Indeks biljnih proizvoda bio ie za 11,3%0 veći od industrijskog, a stočni za 17,7 manji. Prošle godine u istom mesecu makaze u korist bilinih proizvoda bile su 6,1%0, a na štetu stočnih 17,5%.

I u cenama na malo u martu mesecu nije bilo jedinstvenog kretanja; indeksi dvaju gradova su porasli, a kod tri pali. Indeks u Beogradu povećao se sa 97 na 97,1 ili za 0,9/0o, u Ljubliani sa 90,6 na 90,8 odnosno 0,22%. Naprotiv indeksi su pali: u Zagrebu sa 90,2 na 89,5 ili 0,80%, Skoplju за 96,6 па 96,4 |]. 0,20 i u Sarajevu sa 88,1 na 86,2 odnosno 2;1%5. Indeks za 10 gradova popustio je sa 92,5 na 92,2 ili 0,4%. Prema martu prošle godine, izuzev Zagreba i Sarajeva, indeksi u svima gradovima bili su znatno veći. Beogradski indeks prednjačio je sa 6,4%0, skopski sa 3,80/0) i ljubljanski sa 2,1%. Zagrebački indeks bio je manji 0,8% i sarajevski 2,8%/.. Indeks 10 gradova bio je veći za 2,5%. Dakle, dok je skupni indeks cena na veliko prema martu prošle godine Dao za 2,2%, indeks cena na veliko za 10 gradova bio je veći та 2,5% što znači da su troškovi života povećani i relativno i apsolutno.

Положај приватних намештеника у Југославији можемо да оценимо по извештајима 60лесничке благајне и то у првом реду Меркура, Болесничке благајне трговачког болесничког и потпорног друштва у Љубљани и Трговачке омладине у Београду, код којих је највећи део осигуран. По извештајима прве две благајне прошла година је била за намештенике релативно повољна. Обе показују не само пораст броја чланова него и просечне наднице, што значи да је полет 1938 дао могућности запослења већем броју и у исто време нешто повећао њихову зараду.

Лане је код Меркура било осигурано 23.128 намештеника, за 2.213 више него 1987. Од тога преко >/3 отпада на Ш разред (просечна надница преко 48 дин.. Пораст чланова у том разреду износи 2032 у ХЛ 150, од XI no VI је врло мали, док је број чланова у осталим разредима опао. По гранама највећи пораст је забележен код трго-

Полет 1938 повољно је деловао на положај приватних намештеника ·

вине (741), што значи да је полет и на њу повољно деловао, затим код новчаних и осигуравајућих завода (487) и код слободних професија (206),

Просечна надница прошле године је износила 43,41 дин. према 42,49 1937. Карактеристична је за приватне намештенике релативна стабилност, већа него код радника, због тога су и промене просечне наднице мање код Меркура него код Сузора. Она се већ годинама креће између 42 —44 дин. и највећа је била 1927 (45,02 дин.).

Интересантно је забележити да се прошлогодишњи пораст Меркуровог чланства односи само на жене, којих је било 5997 према 17.131 мушких за 2317 више него 1987, док је број мушких опао за 104.

Приходи су достигли рекордну цифру од 22,05 мил. Од тога су дали доприноси чланова 21,9 мил. а остало камате и регреси. Приход по члану је износис 941,69 дин., за 8,34 више него 1937 и скоро је 2 пута већи од оног код Сузора (483,79 дин.).

Тако велики приходи дају Меркуру могућност да троши више по члану него Сузор. Расходи су износили 21,5 мил. дин, по члану 925,61 дин. Прошла година завршена је вишком од 521,411 дин. или по члану 22,42 дин. Највише је издато на лекове 23,85» (226,12 дин. по члану), затим на хранарину 17,42/ (165,11 дин., лекара 16,58%/0 (15721 дин.) и болничко лечење 11,73/ од свих расхода (120,67 дин.). Управни трошкови износе свега 5,55%• и представљају сразмерно малу позицију у буџету, много мању него код Сузора.

Болесничка благајна трговачког болесничког и потпорног друштва завршила је прошлу годину са дефицитом од 405.903 дин. који је деломице резултат оболења већег броја чланова од грипа и бронхијалних катара с пролећа али највећим делом услед промене статута Сузора, па је благајна морала да 325.000 дин. одвоји у фонд за покриће дефицита Сузорових органа и у фонд за отпис неутеривих доприноса.

Број чланова се и код ње повећао и износио 9473, за 736 више него 1937. Пораст је био равномеран кроз целу годину осим у априлу. 59,57%) отпада на мушке а 40,43%0 на женске чланове. Скоро половину сачињавају намештеници трговачких фирми (49,01%), 14,06/, они банских и осигуравајућих завода и 8,24% индустрије.

По надничним разредима најбројнији су они ХИП (46,80/о), затим | (11,52%о), X (8,51%0). Просечна надница је износила 34,19 дин. више него 1937.

Укупна сума доприноса износила је 6,5 мил. дин. 77,91% више него 1987 или 689,06 дин. по члану. Код ове благајне доприноси се још увек рачунају по стопи од 387, док је она код Меркура повишена прошле године на 42%. Због тога и због ниже просечне наднице допринос по члану знатно је мањи него код Меркура.

Расходи су износили 6,9 мил. дин. за 3,72/ више него 1987, или по члану 64448 дин. Највише је издано на хранарину 2487% (171,91 дин. по члану), плате лекара 19,87% (137,38 дин.) лекове 19,32%љ (138,57 дин. болничке 10,58%/ (72,76 дин.). и управне трошкове 7,28%/0.

ние] поуетђги ргоје godine Reno je najavio da za šest теseci neće apelovati na tržište kapitala, nego da će država svoje finansijske potrebe роkrivati na tržištu novca emisijom blagainičkih zapisa. Tai rok nije još istekao, a za 15 maj raspisan je dugoročn: zajam, čiji iznos nije određen, što znači da će zavisiti od odziva publike. Kamata je 5%o, nešto niža nego kod dugoročnih zajmova poslednjih godina, a emisioni kurs 98%. Kamata će se ispla-

Novi francuski zaiam