Narodno blagostanje

20. мај 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 313

i na šestom poljoprivreda (6,63%). Na teret osigurania za slučaj nesreće u toku 1988 god. isplaćeno ie 958.528 din.

Ured je prošle godine bio aktivan i likvidan. Prinosi su ubirani na vreme i to skoro u 100% slučajeva, što kod drugih Ureda nije nikad slučaj.

===

JaHyapckH Gpoj »Revue dEcoЕкономска Француска за | nomie Politique« KOJjy уређују последњих 25 год. професори Рист и Пиру, донела је низ студија француских економиста о променама које су се збиле у француској привреди од 1911 до 1986. Са Елзас-Лотрингијом Француска је добила 14.700 км2 површине и појачала свој индустриски сектор. Производња калија тиме се повећала са 350 хиљ., на 1,8 мил. тона, угља за 6 мил. тона или 8 француске производње, добила је руднике железа и топионице железа које су повећале капацитет француских за 50%о. Производња дувана повећала се за 1790, број вретена за 18,59. Али овај пораст код текстилне индустрије није био повољан јер је изгубљено немачко тржиште, а француско је већ било сатурирано. МеByTHM пораст железне индустрије омогућио је да сеу Француској после рата развило доста нових индустријских грана.

Број становника повећао се од 1911 до 1986 за 430 хиљ. на 41,91 мил. Стопа пораста становништва пала је са 19,3% од 1910—19912 на 15,3%о. Повећање се има захвалити досељавању. У овом времену доселило се 2,85 мил. странаца, и има их два пута више 1936 него 1911. Странци иду у индустрију, а не у пољопривреду, осим нешто Пољака и Талијана, у јужној Француској. Досељавање је променило састав нације по полу, јер само 90,%/% мушкараца је Француза, према 96,20 1916, а жена 94%о према 96,69/о. Пошто су досељеници људи средњих година, пре тегао је број млађих људи према старијима. Број Француза у иностранству пао је са 600 хиљ. на 540 хиљ, а у

ентитети =O

колонијама попео се са 810 хиљ. на 114 мил. Број колонијалних становника за 25 година повећао се за 12,8 мил. на 62,8 мил. Француска је имала 1906 год. 420 становника од 1000 у пољопривреди, а до 1931 њихов број пао је на 383 или за 15%.

За ово време смањена је обрађена површина за 3,09 мил. ха, а од тога је пошумљено 940.000 xa, Ha проши: рење градова отишло је 116 ха, а 1,69 мил. ха напуштено. Али с друге стране производња је интензивнија, тако де је принос по ха порастао. Уколико производња на мањој површини није компензирана рационалнијим обрађивањем, повећала се производња у колонијама. Производња свилених кокона пала је са 44 мил. кг. 1913 на 0,67 мил. 1986. Број говеда повећао се са 14,45 на 15,76 мил.

Комадање земљишта се продужило, тако да су ситни и велики посед нарасли на рачун средњег. Цени се да су 28% свих газдинстава у Француској мањи него што 3захтевају услови егзистенције. У источној Француској тај проценат се пење чак на 51%о. Опада број пољопривредних радника. Тако 1911 било је на 1000 ха 74 пољопривредна радника, а 1936 само 59. Као и пре 25 година 74,9/0 површине обрађују сопственци, 20,1 закупници и 5,59) метејери. И ако је употреба вештачког ђубра и машина већа, проучавањем начина обраде дошло се до закључка да је француски сељак остао конзервативан. С једне стране скупљи алат, с друге мањи интерес за земљорадњу довели су до јаког пада цене земљишта у Француској, за 50% у злату према 1911. Трговинска политика деловала је да се увоз аграрних производа смањио за 10, а увоз за 38'/.

Према томе Француска није за 25 година направила велики напредак, као неке друге европске земље. У индустрији највећу промену донело је присаједињење ЕлзасЛотрингије, и развила се индустрија мотора, док је текстилна попустила, а производња природне свиле готове уништена. Пољопривреда углавном стагнира. Овакав развој Француске одређен је застојем у множењу становништва

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Земљорадничке произвођачке задруге из срезова: Ђевђелијског, Дојранског, Струмичког и Радовишког основале су Свиларску задругу са седиштем у Ђевђелији.

— Откупна цена рицинусовог семена ове године износи 400 дин. за 100 кгр. без икаквих одбитака. Дажбине у корист Уљарско-семенског фонда уплаћиваће индустрије рицинусовог уља на бази горње цене.

— Произвођачима свилених чаура, из срезова Ђевђелијског, Дојранског и Струмичког још није исплаћена разлика за свилене чауре из 1987 и 1988. На прагу овогодишње бербе чаура произвођачи су тражили да им се исплати разлика и да се обезбеди кредит за откуп овогодишње бербе.

INDUSTRIJA

— „Југочелик> подиже нову ковницу у МИлијашу код Сарајева. По програму грађење ће да почне 1 јуна и трајаће две године. У почетку она ће запослити 1.000 радника.

— Према програму индустрије машина у Немачкој продуктивитет у индустрији машина за производњу алата до 1940 године има да се повећа за 35%. Производња локомотива већ се у овој години утростручила према прошлогодишњој. Производња багера ове године повећаће се за 50% a до године за 100%о према 1987. До 1940 производња трактора за орање има да се повећа за 70—809%/.

— Синтетичка гума, у Немачкој названа „буна“, изгледа да је дефинитивно савладала све тешкоће производње. Предузеће које је у Шкопау подигнуто 1936 треба да се до 1940 повећа двоструко. Буна је три пута скупља од каучука, али зато има особине којима га надмашава. Показује већу отпорност и зато је економичнија за аутомобилске гуме. Заостајала је дуго за каучуком по еластично: сти, али и тај недостатак је одстрањен. Може да издржи далеко већу топлину и не попушта тако брзо ако је намочена уљем. И ако је, дакле, скупља она својим нарочитим квалитетима може да конкурира до извесне мере јевтинијем каучуку.

— Хемијска индустрија у Немачкој има да реши готово све задатке производње синтетичких сировина и зато се она јавила као неограничени потрошач електричне струје. Прошле године она је потрошила 11 млд. киловат сати, од 54 милијарде производње. Америчка хемијска индустрија троши 13 млд. од 140 милијарди кв. домаће производње. На производњу једне тоне алуминиума троши се 25 хиљада кв. сати струје, магнезија 20.000, буне 40.000, азота 11.000 и племенитог челика 4.000—25.000. Немачка производња струје повећава се годишње за 4—5 милијарди киловата, а тај темпо недовољан је за темпо којим расту потребе хемијске индустрије.

— Azienda Carboni Italiani, najveće talijansko rudar-