Narodno blagostanje

Страна. 350

deo tražnje, koja je dosad pokrivana. Narodna banka је priskočila u pomoć i davala devize iz svog stoka. Sličan ie bio slučaj i sa klirinškim markama, Које је takođe davala Narodna banka. Obilno je bilo grčkih bonova, čiji je kurs popustio i klirinških čekova na česke krune, koje su se posle jačeg pada nešto oporavile krajem izveštaine nedelje. Od slobodnih deviza jače je popustila holandska forinta. I dolar je nešto oslabio, dok su ostale bile stabilne.

Stab.

Slobodno tržište 96М 2855%0 pr. 30-V al.V 1-VI London 258. 20787 | 258 | PBd 258 Pariz 145.98 117.60 J14G_ 145.98 45.98 Njujork 5.487.06 4.416.75 5.487.68 5.488.57 5.487.06 Ženeva 1.241.13 1.000 |24{197 12497 19419 Amsterdam 2.958.85 2.384.— 2.959.80 2.969.57 2.938.23 Brisel 938.99 756.— 938.40 938.14 938.23

Privatni kliring Berlin 1.380. __ (9808 1580 [380 Madrid — — — — Grčki bonovi al ____=--__ 5 _ | 3075 Prag 143.83 — 14910 ~ 136.10 14050

Obrt je iznosio 24,7 mil. din, prema 93,5 mil. din, Neobično ie da su slobodne devize rađene u većem iznosu nego klirinške marke i to prve 192 mil. prema 11,7 mil., a druge 8.7 mil. prema 10,6 mil. din. Prag je rađen za 3,8 mil. din. a grčki bonovi za 275.000 prema 340.000 din.

Kursevi deviza u Cirihu bili su sledeći:

31-XIH-36' 31-XU-37 31-XIH-88 924.V 1-М

London 27.37 21.62 20.63 20.77/2 20.788/4 Amsterdam 238.30 240.60 240.84 239.50 238.35 Niuiork 435.14 432.50 443.— 44334 4437/8 Berlin — —— 177.60 178.62/2 178.10

Pariz 20.827, 1468љ 11.6220 11.75t/» 11.767» Brisel = —— 74.70 75.50 75.60 Beograd 10.— 1();_—— 10.— 10.— 10.—

Većih promena u izveštainoi nedelji nije bilo. Ho-

landska forinta je popustila, a ostale devize su bile stabilne sa — kod većine niih — čvrstom tendencijom.

Tržište zlata

Cena zlatu je već duže vremena stabilizovana u Londonu. Po nepromenjenoi ceni arbitraža nije mogla da radi u većoj meri. Tražnja ie bila sa strane privatnih kupaca poslednjiih dana manija, tako da se restrinkcija nije osetila u takvoi meri kao ranije.

(po unci) (po kg.) prim šiling pensa Din. Din.

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141. . 7 54.569 |

1937 140 11 54.312

1938 149 7 54.652 22-У-1939 148 5; 57.208 62.065 26-У-1939 148 5:/2 57.208 62.065

· HAPOJIHO BIIATOCTAĐE ~ |

Бр. 22

Robno tržište

Пшенина,. — Уколико се више ближи нова жетва утолико ситуација на светској пијаци, под утицајем вести о великом оштећењу усева готово на целој северној хемисфери, нагиње чвршћој тенденцији. То потврђују и релативно велики репори за касније термине на које је извршен прелаз концем маја. Тако репори за децембар—јануар према Јулу месецу износе: у Ливерпулу 10 пенса за мтц., Винипегу 5 центи за бушел, Ротердаму 0.50 хлф. Америчко Министарство пољопривреде, на основу последњег извештаја о стању усева и процени жетве озиме пшенице, саопштило је да у новој кампањи неће бити одређене квоте за довоз на тржиште. Као што је познато, према закону о помоћи пољопривреде Министарство пољопривреде регулише понуду квотирањем чим расположива количина пређе извесну висину која се сматра критичном. Одређивање квоте за пшеницу предвиђено је чим укупна залиха пређе 135%6 годишње потребе (рачунајући ту и нормални извоз од 272000 ваг.) што износи 2,780.000 ваг. Међутим, Министарство овгодишњу жетву процењује сада са 1,750.000 ваг., а заједно са преносном залихом пер 31 јула о, г. укупна расположива количина за кампању 1939/40 изнеће око 2,600.000 ваг. У вези с тим дозвољено је да се засејана површина за 1940 г. повећа за 2,8 на 24.8 мил. ха. У Аргинтини је 06јављена нова процена жетве пшенице са 910.000 ваг., што значи да је извозни вишак концем маја износио преко 500.000 вагона. Због овако великог вишка интервенциона установа запала је у велике финансијске тешкоће немајући довољно сретства за исплату преузете пшенице. Није искључено да ће Аргентина морати у најскорије време ла форсира извоз макар и уз нешто ниже цене. Мађарска је одлучила да промени досадањи житне режим. Постоје два предлога: један предвиђа увођење потпуног монопола, а други промену система цена на бази увођења репора за доцније испоруке како би се спречила нагла понула одмах после жетве.

Термински курсеви на светским берзама средином не-

деље били су следећи:

VII X XII-I Ливерпул шил. мтц, 9/5 10/1 19/4 Ротердам хфр. , 3,80 4,25 4,32 Б. Аирес ned: ,„ 7,08 7,09 Винипег центи буш. 65,— 6675 Чикаго 5 | 783/s 785/8 793/8

Неповољне временске прилике постале су од пресудног утицаја и на домаће тржиште. Већ данима на тржишту нема никакве понуде тако да и локални млинови врло тешко покривају своју минималну потребу. Услед тога цене су у овој недељи знатно скочиле: шлеп Тиса— Бегеј на 152. — 155, паритет Вршац на 148—150 дин. Разлика између интервенционе и слободне цене повећала се на 15—18 дин. по мтц. Нова пшеница паритет Тиса— Бегеј за август тражи се по 148—150 дин. али понуде нема,

Извозни паритет према јулском термину у Ливерпулу био је 70, а према Ротердаму 63 односно на бази цене

_ за ефективну робу 68,50 дин.

Кукуруз. — И ако је тражња релативно мала цене се још увек држе стабилно, јер се понуда промптне робе и блиских позиција држи у границама тражње. Према процени Бромхала на дан ! априла извозни вишак кукуруза У свету ценио се на 700.000 ваг. од чега је до половине маја извезено око 800.000 ваг. Виша кС.А.Д. узет је овде са минималном количином од 110.000 ваг. ма да он, према прошлогодишњој берби, може да изнесе и неколико стотина хиљада вагона што ће зависити од изгледа за нову бербу.