Narodno blagostanje

Страна 360

Америка је, почела да стари. Њену животну снагу је сачињавао огроман број младих људи испод 20 год. старости "Око 1900 г. њихов број је износио 44%, целокупног становништва. Овај се однос последњих година, а нарочито од 1929 г. почео нагло да мења. _ Не повећа ли се број рађања, 1980 г., проценат мла5 дежи испод 20 г. неће износити ни једну четвртину целокупног становништва. 5

__ Наде које су се родиле у доба највећег просперитета, да ће С. А. Д. око 2000 г. имати 300 мил. становника овога момента нису оправдане ни најмање У првој половини прошлога века, сваких 10 година становништво САД се утростручило. Овај пораст је последњих 10 година прошлог века износио 13 мил. а између 1920 и 1930 равних 10 мил. дакле око 1190, а између 1930 и 1935 свега 3,670, Уколико се ова тенденција буде показивала сталном, број становништва у С. А. Д. за 15—90 год. постићиће свој врхунац и износиће око 140 мил, Под нешто повољнијим условима он може да расте и до 1980 год. и да се повећа на 157 мил. Убрзано опадање рађања у С. А. Д. изгледа да је непосредна последица начина живота којим Американци живе у својим пренасељеним градовима. Убитачан темпо рада, необичан интезитет живота великих америчких градова и превелика запосленост жена ван кућанства учинили су, да је рађање код широких слојева народа у великим градовима за 25% испод нормале. У том погледу карактеристично је да су и сами Црнци који су досада били најплоднији, прешли на „систем двоје деце",

_Природни услови људског развитка у Америци су ванредно повољни. Хоће ли С. А. Д. моћи да искористи ове услове свога здравог развитка или се немоћно подлећи својој специфичној цивилизацији, то је питање будућности. Pišući pre mesec i po dana o sudbini zlata u vezi s trajnim njegovim odlivom u SAD, dotakli smo se problema koji ie -________________6Н___А6 mnogo tretiran u evropskoj i američkoj štampi. Taj opšti interes za problem zlata razumljiv je, jer velika njegova prebacivanja s Колцnenta imaju i ogroman značaj po razvoj međunarodnih Drivrednih odnosa. Zato je svako putovanje zlata poslednjih godina pokretalo pitanje šta će biti sa njim. A to pitanje gotovo je identično s jednim drugim, kakvu će politiku SAD da vode prema zlatu.

Senator Wagner postavio je ministru finansija pitanje o toj politici u duhu one sumnje koja se pojavila o funkciji zlata: »Zašto ministarstvo ne obustavi kupovanje zlata? Šta će se poduzeti obzirom na sadašnju situaciju na tržištu zlata? Je li tačno da ovlašćenje, da pretsednik može da devalvira dolar, potkopava poverenje poslovnog čoveka i odvraća ga da ne daje zajmove i da ne investira u SAD?« U svom odgovoru Morgentau je precizirao stav američkih monetarnih vlasti po pitanju zlata, da posle toga još samo politički događaji mogu da izazovu poremećaj na njegovom tržištu.

Glavni razlog priliva zlata 1938 bio je aktivni trgovinski bilans. Ako bi monetarne vlasti odlučile da ne kupuju zlato, devizno tržište i tržište zlata bili bi tog časa tako poremećeni da ni jedna zemlja na svetu od toga ne bi videla koristi, Cena zatu ima da ostane 35 dolara za uncu. Jer ako bi se cena oborila neznatno, to bi samo pobudilo spekulaciju da čeka novo obaranje. Ako bi se oborila nešto jače, neminovna posledica bila bi jak skok devize dolar i tobi bio smrtni udar američkom izvozu. Taj skok osetio se vrlo nepovoljno prošle godine, kad je iznosio samo 5%, Kakve bi tek bile posledice kad bi on dostigao 40%?

Amerika ostaje kod dosadašnje politike prema zlatu

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 23

Ali iako je ova politika prema zlatu za зада čvrsta, Morgentau priznaje da se monetarne vlasti nalaze u dilemi i žele da dolazi manje zlata i da se oslobode izvesnog iznosa koji poseduju. Ali svi predlozi da se menja sadašnja politika doveli bi do težih posledica nego što su sadašnje. »Naibolji način da smanjimo priliv zlata bio bi da naš uvoz raste brže od izvoza«.

Ovo stanovište američkih monetarnih vlasti smatra se u krugovima privrednih stručnjaka jedino ispravnim. Prema tome ovlašćenje da se može devalvirati dolar ima smisao samo u tome da se postigne što veća stabilnost valuta drugih zemalja. Jer ovlašćenje je opomena svima koji bi se odlučili na devalvaciju, da bi mogla doći devalvacija dolara, kojom bi im bile uništene sve i tako prolazne prednosti devalvacije. A pošto nema stabilnih Valuta, tako da svakog časa može da dođe do devalvacije, moralo je i ovlašćenje pretsedniku da bude iste prirode.

Isto tako smatra se da je politika prema zlatu realistička, kad se u njemu gleda još uvek najsavršeniji posrednik u međunarodnoj razmeni dobara. Po izjavi Morgentaua, iskustvo drugih zemalja koje su pokušale da organizuju svoju razmenu bez zlata, nije dalo bolje rezultate nego što зе роstizavaju njiegovom uporebom, nego lošije. lako je njegova funkcija danas ograničena, zlato ostaje naiprikladnije sredstvo razmene, a za održavanje njegove funkcije najveći značai ima trojni valutni sporazum. Jer kad monetarne vlasti jedne od zemalja sporazuma ne bi mogle da od druge zemlje dobiju bez ikakvih ograničenja zlato za devize, ne bi sporazum imao nikakvog smisla, a na tržištu zlata nastupila bi katastrofa. »Economist« smatra, da dotle dok je zlato roba koja se uvozi bez carine i bez ograničenja na kontingente, ono ostaje glavno sredstvo međunarodne trgovine i finansiiskih operacija.

Употребом општег права гласа дата је први пут прилика у историји човечанства да народ изрази своју вољу. Али то изражавање односило се увек на крупне политичке проблеме које је требало решавати водећи рачуна о расположењу народа. Гласовање је једна огромна процедура која тако рећи у нормални ток друштвеног живота уноси нове моменте и страсти, прекида се један дужи период свакидашњице једном предизборном психозом у којој нагло васкрсну и таква питања, о којима се и не мисли неколико година после избора. Настаје тако једна ситуација у којој се самостално или под сугестијом људи опредељују по разним питањима.

Институт за мерење јавног мишљења

То опредељивање у периоду избора добија само нарочиту температуру. Међутим, оно се врши свакодневно, по свим питањима друштвеног живота, само није толико интензивно и опште. Оно се изражава у јавном мишљењу, која нема техничке могућности да буде утврђено друкчије него по нагађању. Нагађати се може по писању штампе, која би требала да буде неке врсте орган јавног мишљења, или по извесним карактеристичним догађајима као што су скупштине, демонстрације, анкете, примање или одбацивање какве претставе. Све су то разне манифестације у којима јавно мишљење долази до израза, али које могу да га изражавају неверно, јер штампа не само да изражава него и формира јавно мишљење, а демонстрације, скупштине итд. врло често изражавају само мишљење мањине која је вешта у организовању. Демократија није нашла начина да оствари трајну везу између народа и владе у том смислу да по, сваком, мало озбиљнијем питању, доиста буде испитано право расположење његово. Вршити гласања за свако такво питање значило би онемогућити да се брзо