Narodno blagostanje

10, јуни 1939,

донесу одлуке онде где су потребне. Зато је све до сада јавно мишљење остало друштвена појава која се није могла да мери и утврди, него да се само наслути и осети. Као што се обично сматра, требало је за њега имати по-

себан инстинкт, и ко је био обдарен њим имао је квалитет народног трибуна. Али наћи начин да се изврши конзултовање нације на једноставан начин, спроведив брзо и непогрешно, то би већ било прелажење из области несвесне интуиције у научну. Таквим научним мерењем јавног мишљења бави се један амерички институт већ неколико година, а пре кратког времена основан је и у Енглеској.

Метода испитивања америчког института је следећа. Испитује се врло мали број лица, 5 до 7 хиљада, од којих је половина у добу између 90—40 година а друга половина преко 40 г. Пола је мушких а пола женских. Читава држава расподељена је на седам области, а број особа које Бе бити конзултоване зависи од настањености те области. Даље, да би дошло до израза и припадништво разним дру-

штвеним групама, 99: конзултованих узима се из реда богатих, 189/0 из горњег слоја средње класе, 36% из доњих њезиних слојева, 37%• из редова пролетаријата. На сваких 19 конзултованих долази један Црнац. Даља подела се врчни према становницима града и села. Ако У једној области живи 109 становништва у градовима изнад 25000 хиљада, онда ће бити конзултовано 10% из редова ових грађана.

Конзултовање се не врши по некој листи питања, него је препуштено лицима која конзултују да нађу најзгоднију форму за разговор и да тек у разговору постављају питања. М избор оних који ће бити конзултовани препуштен је овим истраживачима јавног мишљења, тако да

они стварно дођу у додир с далеко већим бројем лица него што се узима у обзир код сређивања материјала. Кад се покупе одговори не одређује се јавно мишљење самим бројањем већине која се по извесном питању слаже, него се узимају у обзир и разни моменти ради евентуалне коректуре. Метода одређивања већ је толико савршена, да се извесни резултати могу предвидети са грешком од 20/0. Тако је амерички институт предвидео да ће Рузвелт по други пут бити изабран са 61,7%/• гласова, а добио је 60,50/0. И не само да се може да одреди јавно мишљење у једном моменту, него и његова еволуција. Американски пацифизам био је још код потапања лађе Панеј у Кини толико јак да се је 54%/ изјаснило против сваке интервенције; према Минхену масе су биле углавном индиферентне. Али после мартовских догађаја у Европи за две недеље број присталица да се продаје ратни материјал Енглеској и Француској и у рату попео се са 55%о на 669%/0.

Иако је демократији приговарано да је несавршена баш зато што у сваком моменту нема евиденцију јавног мишљења, иако се дакле појављивала потреба за мерењем јавног мишљења, ипак за то није било довољно подражаја. У том погледу два момента су деловала нарочито снажно. Филм, радио и новине везали су пажњу најшире публике на исте друштвене проблеме, а прва претпоставка да народ изрази своје мишљење о извесној ствари је да она дође до свести што већег броја људи. Други моменат је да су извесни проблеми толико ошшти и судбоносни за

цео свет, а не само један народ, као економска криза, рат, да сами по себи привлаче пажњу и силе појединце да се опредељују. Тај интензитет заједничког проживљавања извршио је јак потицај да се мери јавно мишљење и омогућио да се то изведе, тако да се по расположењу 5-7 хиља-

да људи може закључити какво је расположење народа од 180 милиона.

ни А ESL

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 361

a aaa

U najnovijoi svesci berlinskog Konjunkturnog instituta prikazan je položaj nemačke poljoprivrede koji se, poslednjih godina, usled sprovodjenja 4-godišnjeg plana, radikalno menja. Zbog nagle promene, izazvane višestrukim zadacima, kcii se moraju brzo ostvariti, relativni položai nemačke polioprivrede nije povoljan, bekstvo sa Zemlje posledica je relativnog opadanja prihoda od poljoprivrednog rada i disproporcije u prinosu pcljoprivrednog i industrijskoi rada, koja je naročito bila karakteristična za privredni razvitak XIX veka. Nemačka poljoprivreda ima dva zadatka: da što više poveća proizvodnju i da njenu strukturu izmeni tako da bi što manje bila zavisna od uvoza agrarnih proizvoda (na pr. stočna hrana, selekcionirano seme itd.). IZvršenje ovih zadataka skopčano је sa velikim povećanjem iZdataka za investicije odnosno proizvodnih troškova, U 1937/38 prema 1932/33 god. izdaci su se povećali: za mašine i orudia sa 300 na 500, za održavanje inventara sa 494 na 848, za gradnje sa 157 na 262, za veštačka djubriva sa 522 na 739 mil. mk. Za poslednje četiri godine izdaci su pcrasli sa 4.967 na 5.005 mil. mk. ti. za nepunih 18090, Za isto vreme vrednost bruto agrarne proizvodnje povećala se sa 11.164 na 12.612 mil. mk. ili za 12,8%0, odnosno neto proizvodnje sa 6.807 na 7.607 mil. mk. t. j. za 10%, Prema tome, u naznačenom periodu izdaci su se uvećavali znatnc više nego li vrednost bruto odnosno neto proizvodnje, što znači relativno opadanje dohotka polioprivrede. Porast polioprivrednog dohotka poslednje tri gcdine bivao je sve sporiji. Za to vreme stopa porasta DOljoprivrednog i ostalog (industrijskc-trgovačkog) dohotka kretala se ovako: 1935/36 1,0% odnosno 12,3%0, 1936/37 god. 3,8% i 9,6%/0, 1987/38 godine 28 i 6,4%. U ukupnom nacionalnom dohotku učešće poljoprivredncg bilo je: 1934/35 godine 19%, 1935/36 18%/0, 1936/37 17%, 1937/38 16%.

Paralelno s ovim nastupile su i velike promene u strukturi poljoprivrednog dohotka. Od 1932/33 godine, usled sistematskih nastojanja za povećavanje proizvodnje, udec noVčanog dohotka stalno se povećavao, dok je udeo naturalnog opadao. U periodu 1932/33—1987/38 udeo prvcg povećao se за 35,9 па 47,9%/0, a drugog је орао за 64,1 па 59,19/0. Тепdencija povećavanja novčanog odnosno opadanja naturalnog prihoda u ovcme periodu prouzrokovana porastom proizvodnje za tržište bila je vrlo jaka. Time ie sektor novčane ргvrede u poljoprivredi na putu da u najskorije vreme definitivno preovlada.

Takav razvitak posledica je dubokih promena uslova, karaktera i cilja poljoprivrednog rada, kcje su se zbile poslednjih godina. Istina, te promene vršile su se i u Vremenu do 1932/39, ali su bile mnogo sporije, jedno što je uticai državne vlasti na poljoprivredu bio slabiji i drugo što je poljcprivreda bila jače izložena uticaju konjunkturnih faktora. Sadanje prilike, prema tome periodu, bitno su izmenjene: poljioprivredni rad dirigovan je državnim uticajem u svima njegovim fazama, a politika stalnih cena kakc poljoprivrednih proizvoda tako i proizvodnih sretstava svela je na minimum uticaj konjunkturnih faktora. Osnovni cili nove politike, koji se sastoji u ubrzanom povećanju proizvcdnje radi postizanja što veće ishranbene nezavisnosti zemlje, forsirao je prelaz iz privrede koja radi za pokriće vlastitih potreba · u privredu koja radi prvenstveno Za tržište. |

Kretanie polioprivrednog dohotka u Nemačkoi

KB —

Nastojanje za povećanjem proizvodnje odnosno tržišnog randmana nije još uklonilo diferenciju izmediu dohotka i količine utrošenog poljoprivrednog гада koija pretstavlja bitnu karakteristiku razvitka i položaia polioprivrede ne samo u Nemačkoj nego i u drugim zemljama i na osnovu koje se zaključuje o relativno nepovoljnom stanju poljoprivrede u