Narodno blagostanje

17. јуни 1939.

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 371

ULOGA AVIJACIJE U BUDUĆEM BATU

— Misrmo iz LOxaGlOrama —

U prošlom ratu, 1918 g., kapacitet proizvodnje aviona bio je oko 30.000 komada, ali je to daleko od broja u kome bi se avijacija pojavila u budućem ratu, — a da i ne govorimo o tome da se tadašnji avioni u pogledu nosivosti, brzine i radiusa ne mogu ni da UpOređuju sa današnjim. Danas je, izgleda, Engleska najaktivnija u proizvodnji aviona. O čuvenim »fabrikama aviona u sencić, o kojima smo nekoliko puta pisali (Engleska ima rezervne fabrike automobila i aviona za slučaj rata), može se reći da danas sve rade punom parom. Isto je tako sve veća proizvodnja u Kanadi, Australiji, Nju Zilendu itd. Smatra se da u Engleskoj ove godine 3.500 fabrika radi na proizvodnji aviona. Budžet ministarstva avijacije za 1939/40 god. iznosi 200 miliona funti sterlnga, odnosno 50 milijardi dinara. a to je četiri puta naš celokupni budžet izdataka. Predviđa se godišnia proizvodnja od 6.000 komada, ali će verovatno biti i veća. Da je isto tako živa proizvodnja aviona i u drugim zemljama, poznato je. Čitaoci imaju prilike vrlo često da čitaju u dnevnim listovima uporednu statistiku stanja aviona i njihove proizvodnje u većim zemljama.

Mi smo pre dve godine ukazali na to, da |e odmah posle rata vojna nauka došla na misao da avion upotrebi kao sredstvo za brzo okončanje rata. Mislilo se da |e dejstvo aviona, fizičko i psihološko, tako strašno da će nadmoćniji brzo dobiti rat. Pre dve godine izišao је u Londonu čuveni roman »U godini 1938«, u kome je zastupana teza da će Nemačka 1938 god. zauzeti Čehoslovačku za nekoliko dana putem nekoliko sukcesivnih napada iz vazduha, avionima koji se nalaze u blizini čehoslovačke granice — pod zemljom. U tom su romanu opisane strahote takvih napada. Međutim, sasvim drugi |e bio raspored vojske u septembru prošle godine.

Danas je to gledište napušteno. Nijedan vojni stručnjak ne misli više da avijacija može da bude rešavajuća u ratu. Glavni rešavajući faktor je i dalje pešak. Svakako da ostali rodovi oružja i pomoćna sredstva mogu u velikoj meri da pomognu odnosno odmognu. Ali, izgleda, da u pogledu avijacije danas vlada među stručnjacima »smjatanije jazikov«. Čemberlen je kazao u jednom govoru, da avijacija ima da služi za zaštitu otadžbine, trgovačkih puteva, prekomorskih oblasti i savezničkih zemalia. To je i suviše opšte kazano. Tome služe i ostali rodovi oružja, a za trgovačke puteve flota ostaje i danas suvereni zaštitnik. Pisac ie u toku prošlog meseca imao prilike da razgovara O značaju avijacije u budućem ratu sa dvojicom možda najvećih stručnjaka vojnih za avijaciju u dvema zemljama, koje možda imaju najveću proizvodnju aviona (ne mislim na Rusiju, koja je prva ostvarila ideju avijaci{e u masi kao ratnog oružja).

Do pre godinu dana se mislilo da će avijacija uglavnom poslužiti kao psihološko sredstvo u pozadini za ubrzanje raspoloženja za kapitulaciju. Danas је (0 gledište napušteno. Ne možemo reći da |e potpuno napušteno zbog toga, što London ostaje pod svima uslovima i suviše povolina meta za neprijatelisku avijaciju baš u cilju zadavanja štete i straha i ftrepeta civilnom stanovništvu. Teško je pretpostaviti da bi se neprijatelj odrekao toga sredstva, kao što se s druge strane može

reći da je Engleska u pogledu odbrane Londona postigla neverovatne uspehe. Ona je potpuno potvrdila ono staro pravilo, da se svakom novom ratnom oruđu za tri godine nađe protivoruđe. Isto tako se ne može poreći da bi neprijateljska avijacija sigurno pokušala da ruši engelska pristaništa i trgovačke brodove. Ali su to beznačajni detalji u sklopu moderne ratne tehnike. Uspešan napad na London ne može doprineti promeni odnosa snaga u budućem ralu.

To je negativno gledište na značaj avijacije kao psihološkog sredstva u pozadini najklasičnije okarakterisao jedan veliki vojno-avijatičarski stručnjak pokazuiući mi jedan bombarder koji može da nosi 8 bombi od 250 kg odnosno 20 odgovarajuće manjih: »Celokupno nacionalno bogatstvo Francuske nije dovoljno da potpuno razruši jedan grad Nemačke — Keln«. Na moje veliko zaprepašćenje na ovo originalno tvrđenje moj sagovornik mi reče da bomba košta tako mnogo, da se za taj cilj ne isplaćuje ni pri najvećem efektu avionskog bombardovanja. To je danas potpuno usvojeno gledište među stručnjacima.

U daljem razgovotu me je dotični stručnjak upozorio: na to, da |e potrošnja aviona veća nego i једnog drugog oruđa. Ona iznosi 33%. U tri napada svtšeno je sa avionskom jedinicom. Takva velika potrošnja aviona je posledica sve većeg broja aviona kod sviju zaraćenih strana i kolosalnog uspeha tehnike odbrane od napada iz vazduha.

Sa tim u vezi dodirnuo sam pitanje O staroj teOriji da avioni mogu da reše ral. Moj sagovornik mi je odgovorio: »Ako bi se i vojna avijacija skoncentrisala na onoj tački, na kojoj se želi da probije teško betoniran neprijateljski front, onda bi efekat toga bio beskrajno groblje aviona i pilota. Jer borba avionska na uskom prostoru imaće za posledicu strahovite gubitke s obzirom na to da је i neprijateljska avijacija tu i da radi još uvek artilerija odbrane iz vazduha«.

I naizad je dodao (da bi moje zaprepašćenje dostiglo vrhunac), da se u takvim sukobima vrlo često dešava — a toga je bilo i u Svetskom ratu — da bombarderi i borbeni avioni pucaju na sopstvenu avijaciju, jer se spreda ne može da razlikuje nacionalnost aviona.

— Pa čemu služi tako skupocen rod oružja, kao što je avijacija? — pitao sam. Izgleda da је опа роstala bespredmetna po najnovijem vojno-tehničkom saznaniu? |

— Ne, odgovara moj poznanik. Ima ciljeva koji su vrlo važni i koji isplaćuju tako skupoceni rod oružja.

· Avijacija ima za zadatak da ništi neprijateliska stova-

rišta oružja 1! municije, a naročito neprijatelisku industriju. Ako biste vi uništili valjaonice metala jedne zemlje, vi biste istovremeno uništili proizvodnju avi-

ona. Jer glavni materijal |e valjani metal. Prema tome,

po mome mišljenju, produžio je moj sagovornik, prvi cilj. avijacije. je onesposobljenje proizvodnje ratnog oruđa. Ne treba da zaboravite, govorio je on dalje, da su se u pogledu materijalne pripreme za rat stvari iz 0osnova izmenile. Nekada su se pod pripremom razumeli puni

·magacini obmundirovne potrebe, oružja i muhnicfje.

Danas težište pada na proizvodnju u toku rata. Ono što se danas može da spremi, ne može da traje ni me-