Narodno blagostanje

Страна 390

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 25

il KARAKTERISTIKA PRIVREDNE SITUACIJE

Bilo bi odviše smelo kategorički utvrditi koliko je ekonomski faktor delovao na usporavanje konjunkture, a koliko politički. Mislimo da se nećemo ogrešiti o strogost ozbiljnog ocenjivanja ako konstatujemo da je DOltički bio jači. Ma koliko da je dejstvo jednog i drugog, ustvari, kod nas se nije pokazao još obrt na niže, bar po podacima do marta. Može biti reči o usporavanju tempa porasta ili stagnaciji u izvesnim granama. A to je važan momenat za prosuđivanje karaktera eventualne depresije kod nas. Ona dolazi polako, ukoliko može da se govori o njoj uopšte. To je karakteristično po nastupanje depresije u pretežno poljoprivreanim zemljama, gde kupovna snaga ne pada tako naglo kao u industrijskim kad dođe do otpuštanja гадшка. Џкоliko je tačno da je prihod od poljoprivrede bio manji, možda se ovakva faza naše konjunkture održava na rezervama kupovne snage.

Ali bez obzira na relativno dobro održavanje kupovne snage za industriske proizvode, industriska delatnost može da bude jako pogođena nestašicom deviza. Kod nas sti se razvile grane, kao tekstilna, do prvog mesta u našoj industriji, i od stanja u jednoj od ovakvih

grana zavisi mnogo razvoj industriske konjunkture kod nas. Ali tekstilna industrija je zavisna od uvoza 51т0vina. ! dok se uslovi za uvoz pogoršavaju Zbog oskudice u devizama, imamo s druge strane pojavu da su porasle državne porudžbine iz inostranstva i da su Velike u planu, i tako konkurišu privatnima. Takva situacija opravdava pesimizam.

S druge strane, dalji razvoj konjunkture zavisi od poljoprivrednog dohotka. U tom pogledu situacija nije povoljna. Kao i svake godine bombardovani smo gotovo svakodnevno s procenama O prinosu žitarica, ali kao i uvek, odbacujemo zasada sve te procene. Ako bude dovoljno za izvoz, nepovolina je situacija za njega. Ako ne bude, to je znak da je žetva podbacila.

Kao povoljan momenat može se uzeti to Što smo mi, bez spuštanja u depresiju, dočekali novi uspon koniunkture u drugim zemljama. lako je oporavljanje privrede na Zapadu, specijalno u Engleskoj, izazvano isključivo naoružanjem, može to da ima povoljno dejstvo na naš izvoz, a to je otstranjivanje jednog laktora depresije koji se u komunikeima mnogo ističe.

Из уредништва

Кеко изгледе догшринос за сРОНД

FACA

Министар финансија прописао је Упутство за извршење одредаба 5 19 финансиског закона за 1939-40 о наплати специјалног доприноса за „Фонд народне одбране". Ми смо о њему већ писали (види бр. 1. H. Б о.) али упутство и приближавање рока наплате овог доприноса чине тему опет актуелном.

Да би освежили с сећање — читаоцима поновићемо укратко главне одредбе финансиског закона о „Фонду народне одбране". Основан је при министарству војске и морнарице. Од његових прихода предаваће се министарству војске и морнарице 350 милиона, а остатак ће се употребити на службу 6% државног зајма за јавне радове и народну одбрану. Приходи фонда су доприноси За чију се основицу разрезивања узима укупно задужење претходНе пореске године правних и физичких лица непосредним порезима, који се сумарно књиже у главној пореској књижици. По упутствима У основицу се урачунавају ови порески облици: земљарина, кућарина, течевина, друштвени порез, на ренте и на нежењене. Не улази у основицу порез на пословни промет (општи и скупни) порез на луксуз H војница. Допринос се наплаћује у паушалним износима по скали која има 67 степени, којима су обухваћене све основице специјалног доприноса, почевши од 1 динара на више.

У паушалном наплаћивању доприноса He види се колико је ново оптерећење, Ако се узме најнижа основица, 1 динар, оптерећење износи 150%. Али код виших основица није тако високо. Два момента су карактеристична код испитивања овог оптерећења. Прво, сваки степен од њих 67, има горњу и доњу границу основице и за сваки степен прописан је паушално допринос. Например, за 6 степен, са основицом 100—150 дин. допринос је 90, дакле за доњу основицу 30%, а за 9. степен, 300—400, паушални допринос је 80 динара, дакле 26,5%о. Оптерећење за доње основице варира врло јако у процентима, па пре-

мо» дне одоране

ма томе и за горње. Оно варира и у сваком степену, према томе рачуна ли се на горњу или доњу основицу у степену. То варирање је нужно код сваког паушалног наплаћивања пореза, а креће се између 2570 као најнижег оптерећења и пење се често до 50%. Ако би се узео просек новог оптерећења он би износио око 83590. Могло се лако избећи овакво неправедно оптерећивање паушалним доприносом, да се је само одредила стопа. Пошто она овде није јединствена, не повисује непосредне порезе линеарно, не може се сматрати прирезом и зато се и морао наћи за нови терет и посебан термин који, као што смо писали, не одговара нашој пореској терминологији.

Унутар сваког степена стопа оптерећења је дегресивна, а неправедност оптерећења огледа се у свакој скали, што једнак допринос плаћају два пореска обвезника између којих је велика разлика у пореској снази. Ово степеновање незгодно је било и за самог законодавца, јер му у ствари нема краја. Законодавац принципијелно 42. може да унапред искључи математски и највећу основицу. Зато је морао за основице од преко 15 милиона да увеце процентуално оптерећење од 259. Било је једноставније и праведније не комбиновати паушално и процентуално оптерећење, него одмах узети процентуално,

Такво процентуално оптерећење било би равно линеарном повишењу непосредних пореза, и овде би износило, као што смо прорачунали, око 35%•. То је врло висок проценат и у историји пореског законодавства сигурно нема примера да би се непосредни порези на једанпут повисили за оволики проценат. Можда је зато и одабран облик паушалног наплаћивања по степенима.

По упутствима за извршење одредаба финансчског закона основица за разрезивање доприноса прорачунава се тако да се саберу сви порески извори једног пореског обвезника, које је законодавац предвидео. Међутим, пе