Narodno blagostanje

15: јули 1939

и минерални производи, напротив, поскупили су; индекс првих повећао се са 63,5.на 65,7 или за 3,49, а других са 9,9 на 92,3 односно 0,4%/о. Пораст сточног индекса у вези је са поскупљењем живе стоке која се од почетка ове године, са малим изузетком за време мартовске кризе, извози у Немачку у великом обиму. Престанак извоза говеда у Италију није био ни од каквог утицаја на цене које су и после тога остале релативно високе и чврсте. Овакво стање на тржишту говеда последица је мање понуде, услед заразе која је владала неколико месеци. Општи индекс повећао се са 77,1 на 77,3 или за 0,2%65 У поређењу са мајем прошле године, изузев минералних производа, сви остали показују осетније смањење. Тако су биљни производи, углавном због цене пшенице, јевтинији за 8,2%, — сточни 0,8% и индустријски 3,6%/. Минерални производи напротив, били су скупљи за 2,3/, Општи индекс показује смањење за 3,5%. Према томе, све до маја месеца, цене на велико у овој према прошлој години биле су мање. Просечни општи индекс за пет месеци био је 77,1 према 79,6 у истом периоду прошле године што значи појевтињење ва 3,20/0.

У односу куповне снаге биљних и сточних с једне и индустријских производа с друге стране наставила се досадања тенденција: код првих смањење. диференцијг на штету индустријских, а код других смањење диференције на штету сточних. У мају месецу индекс биљних производа био је за. 8,7/о већи од индустријског индекса према 10,5 у априлу односно 142% у мају прошле године; диференција на штету сточних производа смањила се на 14,2% према 17,30 у априлу односно 16,6 у мају 1988 год.

Велике промене запажају се код кретања цена извозних и увозних производа. Индекс извозних производа у мају остао је непромењен према априлу, а према мају 1938 мањи је за 2,192. Увозни производи према априлу скочили су за 296, а према мају 1938 год. за 8,3%. У кретању цена извозних и увозних производа маја месеца дошли смо на прекретницу: оба индекса су се изједначила, док је кроз целу 1938 — све до априла ове године извозни индекс био већи од увозног. Ова промена у индексу цена увозних и извозних трошкова индицира погоршање нашег положаја у међународној размени добара.

Цене на мало у Београду према априлу месецу остале су скоро непромењене; храна је скочила за 0,3%, огрев и осветљење пали су за 0,4%0, одећа и разно остали су непромењени. Општи индекс скочио је незнатно, са 83,3 на 83,4 или за 0,1%. Према мају прошле године храна је јевтинија за 0,390 и разни производи за 1,79, док су одећа и огрев и осветљење знатно поскупели: 5,5 односно 3,3%. Општи индекс већи је за 0,90. Иста тенденција запажа се и код кретања цена на мало у 10 градова (чији су ин-

дексни бројеви знатно виши јер базу претставља 1980 г.,

док се индекс цена на мало за Београд израчунава на бази 1926 год.)., У индексу за 10 градова храна у мају месецу

била је скупља за 1,5%•, огрев и осветлење за 0,3%, а одећа.

јевтинија за 0,19. Општи индекс скочио је са 92,1 у априлу на 92,9 или за 0,8%. У поређењу са истим месецом у про шлој години сви индекси су нешто мало мањи и то: храна 1,59, одећа 1,19/, огрев и осветлење 1,3%, општи 1,20.

=== === Prošla godina bogata је теди-

narodnim događajima koji su izazvali paniku kod turista i uticali da su se mnogi uzdr| žali od putovanja, stranci, a mnogi prekinuli boravak i otišli kući pre nego što su nameravali.' U tom pogledu septembarska. kriza je imala

Naš turizam 1938

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

naročito

Страна 439

najjače dejstvo i prouzrokovala prerano završenje letne sezone, dok je zimska bila sasvim upropašćena.

Pored svega toga turistički saobraćaj lane je bio bolji nego 1937 i po broju posetilaca i po broju provedenih noći. Ukupno je bilo 1,007.000 putnika. (1987: 907.000). Broj domaćih turista porastao je za 85.572 na 719.600, a stranih za 13.494 na 287.390, ali i pored tog porasta broj provedenih noći stranih turista je 1938 bio za 51.908 manji od onog 1937. Verovatno da je na to uticalo i skraćenje minimalnog: boravka za strance od 7 na 5 dana potrebnog za sticanje prava na putne povlastice. Na boravak domaćih turista spoljni događaji nisu uticali, ili bar ne jako, poštc se broj provedenih noći povećao za 242.956 prema onom 1937. -

Najviše su bili zastupljeni Nemci iz Rajha, čiji se broji lane skoro udvostručio i iznosio 135.972 prema 68.545 1937, zatim Čehoslovaci 39.901 (1937: 51.868), Mađari 20.398 (14.735), Talijani 13.477 (12.572), Englezi 13.106 (16.840) i Austrijanci 11.298 (52.483). Uopšte karakterističan je za prošlu godinu porast broja turista iz klirinških zemalja, a opadanje iz neklirinških. Ali u tom pogledu ima izvesnog otstupanja, Tako iz nekih neklirinških zemalja povećao se priliv turista, iako malo, svega za 1.760, dok je pad iznosio 7.212. Kod klirinških porast je iznosio 74.241, a pad 55.115 i to najveći kod Austrije (41.185) i Čehoslovačke (11.967) kao posledica prisajedinjenja.

Prihod od turizma iznosio je 1.008 mil. prema 961,7 mil. din. 1937 godine. Od toga otpada na domaće turiste 624,8 mil. (1937: 572,2) i strane 384 mil. (389,5). Ne samo da su porasli prihodi nego su se povećali i izdaci naših turista u inostranstvu od 194,6 mil. na 282,4 mil,

Одлука енглеске владе да повиси са 10 на 60 милиона фунти стерлинга гаранцију кредита који се могу правда. ти политички а не и економски, претставља један знак више да ће ићи до краја путем економске политике којим је пошла од пре годину дана. До прелома у тој политици дошло је кад је изгласан кредит од 10 милиона фунти стерлинга, почетком 1939, а био је нуждан јер земље које је Енглеска хтела да добије за савезнике нису могле да се наоружају без кредита. Оружје је Једина роба која се не може да добије на кредит, а изузетак је направила Немачка, јер се и њен извоз оружја обрачунавао у клирингу. Тражећи кредит од Енглеске разне земље су истицале потребу да он важи и за оружје. Тако је најпре Турска добила одобрење да 6 милиона фунти стерлинга од 16 милиона кредита, може употребити за поруџбине оружја. То исто предвиђа и румунски кредит, а Пољска га је такође тражила, Било је дакле потребно проширити само кредите који су већ били уведени У праксу.

Енглески политички кредити

у E GENES

Кредит се подељује у том облику што енглеска влада гарантује менице којима извесна страна влада плаћа енглеској фирми. С том гаранцијом меница улази на енглеско тржиште капитала, а пошто је кредит дат из политичких разлога, енглеска влада неће се обазирати много на то да ли се менице исплаћују о року. „Тће Economist” noводом ових кредита пише, сви ми знамо да су ови били потребни и сви желимо да та потреба буде што краткотрајнија. А „Тајмс“ за оправдање ових кредита „пријатељским“ земљама наводи разлоге који су за Енглеску нови, али с којима се јавно мишљење сасвим сложило: да су кредити потребни овим земљама, да би тако боље очувале своју економску самосталност, коју треба узети као предуслов очувања политичке самосталности.

У нашим новинама означен је ово као кредит Турској,' Грчкој). Румунији. и Пољској. Међутим, овде: се ради