Narodno blagostanje

22. јули 1939 _

šijeg kvaliteta. Na taj način umanjuju se koristi intervencije i ova manje služi proizvođačima kojima je namenjena.

Iz ovoga se vidi koliko je hitno dobiti barem približne podatke o kvantitativnom i kvalitativnom ishodu ovogodišnje žetve. Za podatke o prinosu niije potrebno prikupljanje nikakvih apsolutnih cifara. Ministarstvo poljoprivrede i banske uprave imaju svoje organe na terenu po celoj zemlji. Ti огgani sa malo truda mogu prikupiti relativne podatke o rezultatima vršaja i o kvalitetu ovogodišnje pšenice na osnovu kojih se, barem približno, može izneti stanje stvari: kako se u pojedinim područjima ceni prinos i kakav ie kvalitet prema prošlogodišnjoj žetvi. Zvanično saopštenje na osnovu izveštaja iz cele zemlje prešna је potreba da bi se pravilno mogao regulisati izvoz i da bi se koristi intervencione cene obezbedile onima kojima su namenjene,

Министарство финансија 06јавило је кретање државних прихода и расхода за прва два месеца (април и мај) бупцетске 1939/40 год. Резултате финансирања државних потреба у овоме периоду, као и ранијих година, карактерише осетније подбацивање прихода према предвиђању и велика контракција расхода, у циљу одржавања равнотеже и постизања извесног вишка прихода. Подбацивање прихода и контракција расхода овога пута нешто су већи но у истом периоду прошле године, али то долази услед тога што су процене једномесечних прихода односно расхода у текућем буџету повећане према 1938/39.

Прихода у- априлу и мају остварено је 1.845 мил. дин. према предвиђању 2.158 што значи мање за 14,5. Према истом периоду у прошлој години приход је био мањи за 83 мил. дин. или 1,800. Резултати прихода по групама овако изгледају:

Државни приходи и расходи у априлу-мају

Пред- – Оства- + или — 0 виђено срено 1938/39 пр. пред. МИЛ. дин.

Непосредни порези 493,0 410,8 415,2 — 17,09

Посредни порези 554,8 541,2 549,8 — 2,4%

Монополи 371,8 349,7 383,1 — 6,00

Државна привреда 713,8 534,1 565,8 — 25,20 Од тога:

железнице 439,7 369,1 373,0 — 16,0%

поште 106,3 93,1 91,9 — 12,5%/6

шуме 24,3 80 9,8 — 67,0%/о

рудници 39,9 28,2 56,4 — 29,09

Као што се види, већина прихода подбацила је и према оствареном приходу у истом периоду 1938/39. Према предвиђању највише је подбацио приход од државне привреде и од непосредних пореза, а најбоље се одржао при“ ход од посредних пореза и од монопола. Потрошња монополских артикала у априлу и мају, према истом периоду 1988, била је већа код дувана, жижица и хартија за цигарете. Повећање потрошне хартије за цигарете свакако је последица веће употребе крижаног дуван. Приход од соли и петролеума био је исти као у 1938 што значи да је и потрошња остала непромењена.

Ефективних расхода за период април-мај извршено је 1.638,8 мил. дин. или 23,59/) мање но што је буџетом било предвиђено, а за 124 мил. дин. више но у истом периоду прошле године. Од утрошене суме употребљено је за личне издатке 922,6 мил. дин. или 56,2%/0. Лични расходи, дакле, супротно кретању у буџетској 1988/39, прогутали су више од половину свих издатака, Материјални расходи напротив, извршени су 716,1 мил. дин, према предвиђању од

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 453

1.204,9 односно нешто преко 60%» мање од предвиђања. Овај однос личних и материјалних расхода врло је неповољан и уколико би се и убудуће одржао био би На штету многих прешних државних потреба.

Упоређењем прихода и расхода добија се вишак од 206 мил. дин. док је у истом периоду 1938/39 остварени вишак изнео 363 мил. дин. Овога пута дакле, вишак је мањи за 157 мил. дин. Вишак, који се употребљава за покриће ванбуџетских расхода, постигнут је мањим коришћењем материјалних кредита односно одлагањем извесних потреба за доцније месеце када то буду дозволили повећани приходи. = ===C=——— Na trećem čitanju finansijskog zakona u Donjem domu povišen je predlog budžeta naoružanja na 780 miliona funti sterlinga. Prvi predlog bio je 580 miliona, kod drugog čitanja povećan je na 630 miliona, a sada na 730. Time se rashodi penju na 1.320,000.000, a od toga mnogo više od polovine ide samo na naoružanje.

Treći budžet naoružanja u Engleskoj

Već kod prvog predloga budžeta postavljeno je pitanje kako će tržište kapitala podneti tolike potrebe državne blagajne. Tada se računalo sa zaimom od 380 miliona funti sterlinga i komentari su se složili u oceni da je tržište kapitala sposobno da osigura toliki iznos. U godinama prosperiteta nacionalna štednja iznosi 500 miliona, a pošto je najveći deo privredne delatnosti i tako postao zavisan od državnih porudžbina, privatna tražnja za kapitalom mogla je da se zadovolji s ostatkom sredstava od preko 100 miliona, kad budu pokrivene državne potrebe. Međutim, kao što je ministar finansija najavio u parlamentu zajmovi će ove godine izneti 500 miliona funti sterlinga. Prema tome celokupna nacionalna štednja iznosi upravo koliko državne potrebe.

Ipak, City je primio ovo povećanje budžeta s mirom. Smatra se da će i ove nove rashode tržište moći da pokrije. Naime, naoružanje je imalo vrlo pozitivno dejstvo na razvoj konjunkture. Nezaposlenost se naglo smanjuje, a iskorišćavanje potrebnog kapaciteta industrije omogućuje da se роstigne potpuna rentabilnost. Kod engleske industrije nije bio potpuno iskorišćen taj kapacitet, ona se nalazila još uvek u onom stadiju kad povećanje porudžbina oživljuje proizvodnju u nezaposlenim preduzećima, odnosno nepotpuno zaposlenim, a nije potrebno da se tek podižu nova, kada i proizvodnja Dpostaje mnogo skuplja. Ministarstvo snabdevanja, koje pretstavlja centralni biro za raspodeljivanje državnih porudžbina omogućuje da se proizvodni kapacitet iskorišćava što racionalnije. Prema tome dati su preduslovi uz koje će i nacionalna štednja moći da bude veća nego što se dosada računalo, utoliko više što izgleda da će nezaposlenost biti potpuno likvidirana, a uštede „zaposlenih radnika doprinose. mnogo povećanju štednje.

S druge strane država je vrlo brižljivo preparirala tržište novca i kapitala. Poreski aparat funkcioniše savršeno, tako da je držaya mogla da se ograniči da uzima sasvim malo sredstava sa tržišta. Opticaj blagajničkih zapisa se smanjio tako da država može da izda u toku godine 150 milicna funti novih zapisa u koje bi banke uložile svoja likyidna sredstva, tako da maksimalna tražnja na tržištu kapitala može da bude 350 miliona, a u sukcesivnim tranšama ovaj iznos može lako da upiše tržište kapitala, kcjie poslednjih godina nije upisivalo velikih zaimova, jer je vlada pokrivala svoje potrebe emisijom zapisa. lako su i manji iznosi zajma ranije u Engleskoj označavani da vode u inflaciju, ovog puta takvi glasovi uopšte se ne čuju.