Narodno blagostanje

Страна 454

KKEEKKKK=O—

Београдски Оузор објавио је свој пословни извештај за 1988 у коме приказује развитак свога пословања OM 1922 године тј. од оснивања. Статистички подаци којима обилује овај извештај врло су интересантни; из њих се види не само положај радничке класе на територији Оузора, већ се, на посредан начин, преко кретања упослености, добија и извесна слика о развитку привреде овога подручја, нарочито Београда.

Број упослених радника на територији Оузора растао је непрекидно све до 1931 год. када је достигао цифру од 89.788. Од тада број упослених, услед депресије, опада и у 1933 силази на 78.085. Наредни петогодишњи период 1934-1938 обележен је сталним порастом броја осигураника: са 78.344 на 108.241. У периоду 1934-1938 према 1999-1933 број упослених порастао је са 78.007 на 90.984 односно за 16,54. Али, ни падање за време депресије ни пораст у доба побољшања коњунктуре нису последица искључиво коњунктурног кретања. Наиме, у томе међувремену извршено је сужавање територије уреда, затим је строжијом контролом обухватан све већи број осигураника, док су извесне категорије радника испадале из обавезе осигурања (1931 г. изузети су из осигурања дневничари у државној служби, а после тога и општински радници и. т. д. Водећи рачуна о овим ванконјунктурним елементима који су утицали на смањење односно повећавање броја осигураника излази да се број упослених на територији београдског Оузора, нарочито у Београду, стално повећавао. Највећи део упослених (око 60%) отпада на Београд. У периоду 1929-33/1934-38 број упослених у Београду повећао се са 45.612 на 49.106 или за 7,6%, а У унутрашњости са 32.404 на 41.878 односно за 29,0%/0. Према томе, пораст у унутрашњости био је у релативном погледу четвороструко већи од пораста у Београду. Из тога би излазило да се последњих година привреда, нарочито индустрија, у унутрашњости развијала много јаче но што је био случај у Београду. Тај закључак међутим не одговара стварном стању, пошто се изузећа од осигурања 90% односе на Београд. Да тога није било, пораст броја осигураника био би знатно већи (20—925%/0). Највише је расла упосленост у већим индустријским местима. Према прегледу датом за 1937 и 1938 год. градови са највише индустрије (по броју упослених радника) били су следећи:

Положај радника У Београду

GG GE

1937 1938 Крагујевац 9.047 9.242 Земун 7.445 8.409 Панчево 4.085 4.173 Чачак 3.156 2.802 Смедерево 1.739 2.267 Ужице 1.652 2.025 Чукарица 1.979 1.918 Шабац 1.470 1.850 Пожаревац 1.370 1.436 Ваљево 1.851 1.320 Кнежевац 916 1.127

У свима осталим местима број осигураника је испод 1000. Горњи преглед уједно показује географски правац индустријализације овога подручја: западна Србија и обала Саве.

Највећи број осигураника отпада на индустрију; У 1937 г. индустријских радника било је осигурано 58.041, а У 1938 г. 65.537 што претставља пораст од непуних 13'/. Међу индустријским гранама највише је развијена грађе винска индустрија у којој је број упослених радника по растао са 18.625 на 20.886. Центар ове индустријске гране је Београд. За њом одмах долази метална индустрија у

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 29

којој је број упослених радника порастао са 11.718 на 13.172. И развијеност ове гране добрим делом последица је јаке грађевинске делатности. На трећем месту стоји текстилна индустрија која је у 1938 упославала 7.236 према 6.150 радника у 1937 год. Одмах иза текстилне индустрије, као једна од њених грана која се највећим делом води на занатској основи, долази конфекција (израда и шивење одела) са 7.284 према 6.996 према 7.284. Пето место припада индустрији хране и пића са 6.298 радника према 5.930 у 1937. Пораст упослености у овој грани последица је ксвећања броја радњи, што уједно потврђује и стални лораст београдског становништва.

На шестом месту је индустрија грађења превозчих сретстава са 4.077 према 3.881 радника. Остале важније индустријске гране биле су: графичка са 3.705 према 3.229 радника, дрводељска са 2.682 према 2.398, коже и обуће са 3.360 према 3.279, и т. д. Као што се види, на овоме подручју није развијена само индустрија потрошних добара; знатан део индустријске делатности отпада и на гране које производе инвестициона добра (металургија, превозна сретства, грађевни материјал).

За индустријом долази трговина и услужни занати. Кретање упослености у њима овако је изгледало:

1937 1938

Трговина 7.292 7.317 Гостионице и каване 4.803 5.072 Хигијена 2.776 2.783 Укупно 14.871 15.172

Знатну улогу игра и кућна послуга које је у 1988 г. било осигурано 10.590 према 9.482 у 1937.

У прошлој према 1987 год. иу индустрији и у трговини и у занатству број запослених знатно се повећао. У индустрији пораст је био 12,9/, у трговини и занатству 2,0%), а код кућне послуге 11,7/. Према овим подацима у 1938 према 1937 год. на овоме подручју највише је напредовала индустријска делатност.

Други део података говори нам о положају радника на овоме подручју. У структури осигураника запажа се врло интересантно померање тежишта на мушку рагну снагу. Док је у 1985 год. учешће женске радне снаге у укупном броју осигураника било 26%, у прошлој години пало је на 23,8%. Насупрот смањењу релативног учешћа број упослене женске радне снаге, у апсолутном погледу од 1932 године стално расте: са 17.000 на 26.000 или за 58%. За исто време број упослених мушкараца порастао је са 64.500 на 82.000 тј. за 27,1%0. Дакле, релативни пораст женске радне снаге био је двоструко већи од мушке што је доказ да жена све више улази у привредни про“ цес. Та појава сасвим је разумљива, када се посматра кретање надница односно радничког прихода на коме се заснива егзистенција.

У периоду 1927-1930 године радничке наднице биле су релативно стабилне: за Београд просечна обезбеђена надница кретала се око 31,50 дин. према просечној надници Сузора у то време од 26 дин. После тога наступа период падања надница који траје све до 1985 год. Од 1930 до 1935 просечна обезбеђена надница у Београду пала је са 31,15 на 23.81 дин. а она Сузора тј. целе земље са 26,56 Ha 21,65; прва је пала у процентима за 23,5%/0, а друга за 1990. Већи пад наднице у Београду тумачи се нивелацијом надница у периоду депресије изазваном већом понудом рада, нарочито са села. Затим је наступио период пораста наднице; 1935-1938 просечна обезбеђена надница порасла је: у Београду са 23,81 на 25,22 дин, или за 5,99, а код Сузора са 21,65 на 23,64 дин. односно за 9,29. Овде видимо обрнуту појаву у кретању београдске и наднице Су-