Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 469

29. јули 1939. "Francuska 1913 626,0 677,0 634,0 686,0 Holandija 1926/30 76,0 72,2 77,1 74,4 Italija 1928 90,0 94,9 91,6 96,1 Poljska 1928 45,9 41,2 60,2 58,9 Mađarska 1925/27 72,1 70,0 86,6 83,0 Jugoslavija 1926 86,3 36,0 80,1 76,6 Rumunija 1929 68,1 71,5 90,2 95,0 Kanada 1926 84,8 64,8 82,0 73,4 S. A. 19926 70,6 67,1 83,0 80,2 Argentina 1926 105,4 78,0 110,0 103,0

Kao što se vidi, u svima navedenim zemljama postoji relativno jaka depresijacija cena agrarnih proizvoda odnosno povećanje nesrazmere između cena

agrarnih i cena industrijskih proizvoda, sledstveno, opa– danje kupovne snage agrara.

Padanjem cena agrarnih proizvoda ponova je pogoršan položaj agrarnih i sirovinskih zemalja u međunarodnoj razmeni dobara. Trgovinski odnosno platni bilansi ovih zemalja u 1938 godini osetno su poremećeni. Kod mnogih zbog manjeg priliva deviza nastupile su teškoće u snabdevanju sirovinama i plaćanju finansijskih obaveza na strani. Usled toga devizni režimi znatno su pooštreni. Skoro sve južnoameričke države izvršile su u toku 1938 godine depresijaciju SVOjih valuta. Istim putem pošle su i evropske agrarne zemlje.

Из уредништва

цвеће из општинске Оаште

- Београд, престоница, туристичко место, град који ће за неколико година бројати пола милиона становника, са годишњим буџетом од преко 300 милиона, остао је без воде усред највеће врућине. А без воде не може бити говора о модерном граду. Тоше а | ерош! кажу Французи и довољно је да само престане да функционише водовод, па да се покаже колико је тачно да читав живот модерног града почива на систему канализације и водовода. Без воде модерни град би се брзо претворио у средњевековни у коме су се краљеви гушили од смрада и који је због своје нечистоће био главно огњиште заразних болести. Али док је у средњевековном граду свака кућа морала да се брине за воду и да се помаже у суседству, а тако данас још живе сва мала места без водовода, у модерном граду та брига је прешла на општинску управу. Грађани су толико зависни од функционисања општинског водовода да оно мора да претставља главну тачку комуналне политике. Изгледа по свему да општинска управа апсолутно није била свесна одговорности кад је без разлога могла да упусти град без воде.

Без разлога. јер ако општински буџет завршава са суфицитом од 10 милиона, онда никако финансије нису могле да буду разлог, а нису ни смеле. Ако не може од редовних прихода, општина је морала пошто-пото да закључи зајам за градњу водовода. Она убире саме трошарине око 90 милиона динара, па кад су грађани могли толико да плате на рачун своје куповне снаге, требало је да им се обезбеди бар оно што је најнужније. Поготову кад в0довод доноси општини толики приход.

_. Међутим, овом приликом показало се да су погажени основни принципи комуналне политике. Постоји огромна литература о подизању и управљању предузећима од опште користи, public ипшез како их зову у Америци. Главни проблем био је ко треба да води ова предузећа. У старијој литератури, под упливом привредног либерализма, заступано је становиште да јавна рука није способна да води успешно привредна предузећа. Међутим, мишљење је промењено, и у новијој литератури не полази се од привредног успеха предузећа овог типа, него се сматра да она треба да буду у рукама самоуправних тела, да се тако пружи највећа гаранција да неће бити искоришћавања грађана, а с друге

стране да им се пружи могућност максималног задовољења потреба, без обзира на трошкове производње. То је постао принцип комуналне политике. Општинска управа не сме да поступа као трговац воћем који држи у дућану онолико колико може да прода за дан два, а да му ништа не изгњили. Она не сме да рачуна с минималним потребама, него мора да развија капацитет предузећа опште корисности преко максималних. Конкретно у случају београдског водовода. Изгледа да његов капацитет није довољан ни за зиму, кад се мање троши воде, а за доказ могло би се узети то што је притисак воде у вишим деловима града слаб и у зими. Али максималне потребе лета водовод не може уопште да покрије. По податцима које даје управа водовода, капацитет износи 51 милион литара, а потребе су за 6 милиона веће. Изгледа нам да је податак дат у литрама да би се напрвио утисак о капацитету. Али то је само 51.000 кубних метара воде, а то је врло мало. Ми смо се и сами осведочили да на сред Теразија, на другом спрату, нема воде по читав дан, једва који час у ноћи. Ако је капацитет недовољан само за 110 потреба, онда је немогућно да се оскудица воде осети у оволиком обиму. Али у великом или малом, са становишта комуналне политике то се није смело да догоди. Ако је доиста максимална потреба за водом 56 хиљ. кубних метара, капацитет водовода морао би да буде најмање 80 хиљада, јер град се развија, а сва предузећа опште коирсти морају да иду пред тим развојем. Не сме се догодити да се просецају улице и граде куће, да се наплаћује порез и прирез, а да се грађанима не пружи оно у име чега су они платили,

Све је то изван дискусије за европска схватања. Али ми смо пружили аргументе онима који Балкан не признају за део Европе. И место тога имамо преко новина интересантна чишћења савести. Управа водовода пожурила се да пред месец дана најави оскудицу воде и да одговорност пребаци на општинску управу која већ три године неће да одобри потребне кредите. И, доиста, управа водовода као извршни орган не може да буде одговорна за ово што се догодило. Али има нешто и код ње. У првим новинским вестима, за које морамо претпоставити да су потекле од управе водовода, најављено је да ће