Narodno blagostanje

Страна 470

се само суботом осетити оскудица воде и то за неколико часова. Међутим, оскудица је из дана у дан. Да ли је управа водовода добро рачунала са развојем потреба, или их је потценила, а онда није ни сама могла бити довољно активна да убеди општинску управу о потреби проширења постројења.

До кога је стало ипак се не зна. јер управа водовода каже да три године тражи кредите, а општинска управа, умирујући грађане каже да се већ две године врше радови на проширењу водовода. И сад кад је притисла оскудица најављује се да ће се за месец дана повећати капацитет водовода за 33%, а пре месец дана управа водовода разочарала нас је кад је упозорила да, како сад ствари стоје, Београд тек за две године може да буде снабдевен водом. Боље би било да се грађанима каже како стоје ствари, па да се монтирају напуштене приватне пумпе и отворе бунаи, као што су учинили неки грабани и знамо за један случај где је то учињено за спас душе, доследно оном да треба жедног напојити.

Нисмо у заблуди да је морал свих грађана такав да се журе да напоје другог. Напротив, у страху од оскудице воде појављује се егоизам и нерационално резервисање воде по кућама где водовод још ради, због чега је сигурно оскудица морала да се јаче осети. Апеловањем на увиђавност не води се комунална политика, а још мање је оправдано да се грађани, због своје нерационалне потрошње означе у неку руку као кривци што нема воде и да им се запрети одмаздом ако не ограниче потрошњу. То је кулминација.

Кад је општина оставила грађане без воде, шта је било природније него да се појави нервозно и прекомерно снабдевање оних који могу, тако да они испадају гадни егоисти. Али ни један се грађанин Београда у том погледу не разликује данас од другог и онда се могло рачунати с тим да ће апел на грађане да штеде остати без ефекта. Може ли општина да означи несоцијалним оне који буду полевали башту упркос апелу. Башта је врло скупоцена инвестиција, на стотине хиљада динара, и може на овој жеги да изгори за 48 часова. За сопственика баште то је капитал, и он неће дати да му пропадне и полеваће башту кад год има воде. Али што је тако, управа сама носи одговорност. Јер

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 30

савски водовод, који служи за полевање улица, није спроведен у приватне баште и општинска управа не допушта то радо из разлога што би се та непречишћена вода могла употребљавати и за пиће. Ми не налазимо да је тај разлог оправдан, али водоводска политика је крива, ако овој великој потреби воде за пићем конкурирају потребе башта. |

Снабдевање града водом није ствар која се решава од данас до сутра. Баш зато то није ствар код које би требало апострофирати неког лично као кривца. То је једна од тачака у програму комуналне политике, која мора да рачуна на деценије и оскудица у води је знак помањкања добре комуналне политике. То је индиција да ни код других предузећа опште користи није све у најбољем реду. У сезони купања публика виси по трамвајима на линији Топчидер. Ако је то само сезонска појава, за пругу Александровом улицом је трајна, зими и лети, нарочито у време кад се иде на посао и с посла. Чудо је да нема много више несрећних случајева. Код добре комуналне политике то се не би смело догодити, поготову кад се и овде ради о једном веома рентабилном предузећу. И као што је сад нестало воде тако саобраћај запиње сваког часа због квара на моторима.

Кад је реч о дефектима предузећа опште користи оваквог обима као што су их показали водовод и трамвај, не сме се поћи од њихових техничких узрока, него од комуналне политике, за коју је одговорна општинска управа. Друго би питање било која управа, садашња или која од претходних, јер се ту ради о пословима који се не могу обавити у кратком року и о погрешкама које се не могу брзо поправити, ако су већ учињене. Нисмо нашли у читавом третирању питања водовода да је нагласак стављен на комуналну политику. Обрнуто, показала се тенденција једних да свале одговорност на друге, док на крају и публика није окривљена, тако да испада да воде нема зато што се троши, а не зато што се није на време побринуло да се град снабде с количином која му је потребна. Тако су се пре пар година, у Паризу, шофери и сопственици аутомобила бранили да честа гажења пешака долазе отуд што се много пешачи.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

s" ——— «Devizni odbor pri Narodnoj у | banci doneo je načelnu odluku Više doslednosti! da se kapitalima koji se u ai ПЕШ Š«· „slobodnim deVizama budu u buduće unosili u našu zemlju, obezbeđuje iznos primerene dividende u devizama. Zainteresovani će se prilikom unosa kapitala obraćati Deviznoi direkciji da donese rešenje u ovom smislu. U jednom objašnjenju koje je kasnije dato za štampu kaže se, da će kao primerena dobit biti smatrana ona koja odgovara prosečnoj visini ukamaćenja državnih hartiia od vrednosti, дакје 64. АП пе роstoji namera da se ograniči transfer viška dobiti: S njim će sopstvenik moći raspolagati ili tako da izveze robu do iznosa >»internih dinara« koji pretstavljaiju višak dobiti preko 6%/o, ili će ih moći da prodaju stranim turistima ili da ih razmenjuju za iselieničke doznake u zemlji.

Na osnovu prve vesti o ovoj odluci nije se još moglo da vidi koliko ona ide daleko. Jer da se je ostalo samo kod toga da se dozvoli transfer u devizama do 60% dobiti, a višak da ostane blokiran, ne bi to bilo dovolino primamljivo za strani kapital. I kao sve polovične mere i ova bi lako mogla da ostane bez efekata.

Predviđena je i veća sloboda u upotrebi »internih dinara« koji potiču iz finansiskih poslova s inostranstvom. Do sada su ovlašćeni zavodi morali da traže posebna odobrenja za upotrebu likvidnih dinara prema deviznim propisima. Sada se više ne traži posebno odobrenje, nego će banka da vodi račun transfernih dinara, i činiti upotrebu od njih po Važećim propisima bez odobrenja za svaki pojedini slučaj, a specijalno za prodaju iseljienicima, stranim turistima, i Za favorizovanje jugoslovenskog izvoza u klirinške zemlje.

Možemo samo da pozdravimo ovu odluku. lako ima