Narodno blagostanje
Страна 490
poljoprivrede je objavilo prvu prethodnu procenu na Osnovu podataka sreskih polioprivrednih referenata. Ukupan prinos pšenice ove godine iznosi 282.942 vagona prema 302.993 prošle godine. Prinos po banovinama procenien je ovako: Vardarska 25.950 (22.639), Vrbaska 13.989 (10.775), Dravska 7.438 (7.380), Drinska 26.059 (25.207), Dunavska 128.631 (158.112), Zetska 6.848 (5.372), Moravska 27.167 (25.286), Primorska 4.547 (3.599), Savska 42.053 (43.906) i Uprava grada Beograda 557 (7693). Površina zaseiana pšenicom O. g. veća je od lanske za 74.000 ha. Ravni krajevi o. g. dali su slabiji prinos zbog prevelike vlage. Naprotiv brdovitim česte kiše donele su rekordan prinos.
— Rumunski stalni savet za poljoprivredu, baveći se pitanjem unovčenia sadašnje Žetve, utvrdio je da se razlika izc među cene pšenice na svetskom tržištu i fiksirane u zemlji ne može da pokrije izvoznim premijama koje se sada plaćaju niti kvotom slobodnih deviza. Zbog toga smatra da treba da se ta kvota povisi. On smatra da sistem unovčavania pšenice treba urediti tako da državnu pomoć treba da dobiju samo oni proizvođači koji aktivno sarađuju na provođenju državnog programa (brižliivo obrađivanje, određeni odnos između pšenice i drugih kultura itd.). Savet je mišlienja da se proizvodnja pšenice pomaže samo utoliko da se obezbedi unutrašnja potrošnia.
INDUSTRIJA
— U Beogradu je osnovano »Beometal« a. d. (Beogradsko metalno-industrisko društvo) sa glavnicom od 1 mil. dinara. Baviće se uvozom, preradom i prodajom svih Vrsta lima i metala, izradom preciznih sprava i električnih instalacija i bravarskim poslovima. Osnivači su g. g.: M. Krivokapić, direktor Ujedinjenog osig. društva, P. Radivojević, general u penziji, A. Trajković, industrijalac, T. Barjaktarević, pukovnik u pcenzil, JOr. Pera, Šoć, bivši ministar, i drugi.
— Dnevna štampa piše da poduzeće »Škoda« iz ČeškoMoravske namerava da izradi brodogradilište u Novom Sadu. Pretsednik novosadske opštine je izjavio da smatra da će preduzeće prihvatiti opštinske uslove i da će gradnja pcčeti za mesec dana.
—- Светска производња аутомобила 1988 износила је 4,000.800, за 379 мање него 1937. Опала је у Сједињеним Америчким Државама за 4890 на 2,489.000, Великој Британији, Белгији, Холандији, Швајцарској и бившој ЧСР, а порасла у Немачкој, Француској, Италији, Јапану, Шведској, Данској, Финској, Мађарској, Пољској и Сов. Русији. Извоз је такође опао, али мање него производња и био је за 2290 мањи него 1987.
— Средином јула о. г. америчка челична индустрија радила је са 56,59 свог капацитета, за 6,59 више него почетком месеца. Пораст је дошао због оживљења послова у аутомобилској индустрији, затим у грађевној, пошто су јавни радови досегли највишу тачку у јулу. Осим тога биле су знатне поруџбине машинске индустрије. Прво полугодиште 1939 дало је боље резултате од оног 1938. Производња у челичној индустрији износила је 17 мил. т., за 70%/ више него лане, а у аутомобилској за 50%•» (1,7 мил. комада). Очекује се даљи пораст производње челика због поруџбина железница које су веће од лањских. Извоз, осим грубог лима за Европу, био је за /5 мањи од прошлогодишњег, а увоз је порастао за 409.
— Fabrika »La Dalmatienne« u Šibeniku pustila je u pogon treću peć za proizvodnju feromangana.
— Kod Električnog društva »Vojvodina« a. d. iz Beograda uplaćena je druga tranša glavnice u iznosu od 3 mil. dinara.
— Шпанска електрична индустрија почела је да се опоравља од штете нанесене јој за време грађанскот рата.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 31
Местимице је потрошња већ достигла ниво пре рата. Велику сметњу бржем развоју чини оскудица у материјалу, коју домаћа индустрија не може да произведе у довољној количини, а нема девиза за увоз.
ТЕСОММА
— U Beogradu je osnovano Međunarodno privredno a. d. za trgovinu i industriju. Glavnica je 1 mil. din. Preuzimaće razna zastupstva, komisionarske poslove i baviće se trgovinom i eksploataciiom ruda. Osnivači su g. g.: Maksimović, industrijalac iz Beograda, J. M. Stamenković, trgovac, Dragan Milićević, sekretar Industriske komore, St. Bošković, general u penziji.
— Nedavno su Sjedinjene Američke Države otkazale trgovinski ugovor sa Japanom od 1911 godine. Od kakvog je to značaja za obe zemlje vidi se iz podataka o spolinoi trgovini njihovoj. Posle velike privredne krize uvoz Japana iz SAD ie stalno rastao zbog naoružanja. Od 19832 SAD imaju bez prekida aktivan bilans sa njim. Sada, za vreme rata sa Kinom, uvoz ratnog materijala i sirovina potrebnih ratnoj industriji iz SAD je sve veći. 1937 od 3.783 mil. jena celokupnog japanskog uvoza na SAD je otpalo 1.269 mil., a 1938 od 2.663 mil. celokupnog uvoza 918 mil. Izvoz Japana u SAD је lane opao na 4925 mil. prema 639 mil. 1937. Celokupan izvoz Japana iznosio je 1938 godine 2.690 mil. prema 3.175 mil. juna 1937. Navedene cifre pokazuju da SAD imaju velikog interesa u frgovini sa Japanom. Pošto one svoje proizvode prodaju Japanu za gotovo, 1937 priliv iapanskog zlata iznosio je 246 mil. dolara, a 1988 169 mil. dolara.
— Nemački komesar za cene naredio je da se u buduće ne sme kupovina jednog artikla učiniti zavisnom 0 Киpovini nekog drugog koji kupcu niije potreban (Koppelungsgeschšaft). Zabrana se odnosi ne samo na životne namirnice nego i na druge artikle i usluge. Tako na pr. garaže neće smeti da odbiju pranje kola, ako mušterija neće da kupi benzin „itd. U isto vreme rešio je da trgovci detaljisti mogu da prodaju robu u kojoj se oseća oskudica samo svojim stalnim mušterijama a ne i slučainim kupcima, ali za to ne smeju da traže od njih da kupe za određenu sumu drugih artikala.
— Između Rumunije i Nemačke postignut je sporazum 'o isporuci 1500 vagona vina. Veći deo tog vina Nemci će upotrebiti u industrijske svrhe. 10% će liferovati zadruge, 20% veletrgovine a ostalo razne druge organizacije proizvođača. U zamenu za vino Nemačka će isporučiti hemikalije za suzbijanje štetočina i mašine Za preradu Vina.
— Топионице у Олса — подручју приступиле Cy Ирегу. Досадашња пољска извозна квота повишена је од 210.000 т. на 320.000 т.
— Међународни комитет за каучук решио је да се извозна квота за четврто тромесечје 1939 повиси са 55 ga 60%.
— У Пољској је ступио на снагу нови закон о картелима. Њиме су обухваћени сви споразуми између 2 или више предузећа у циљу контроле производње, цена, продаје, услова размене итд. Споразум мора бити писмен и садржати циљ картела и средства за његово остварење, мора се регистрирати код надлежне власти. Предвиђен је картелни суд као виша инстанца по жалбама против решења министра трговине и индустрије.
—- Чешко-моравска влада забранила је свако повишење цена робе и услуга свих врста изнад стања од 20 јуна 1939. Највиша власт за контролу цена је овлашћена да у неким случајевима цене снизи. Стабилизација цена је потребна да би се спречило поскупљење живота, пошто су наднице већ стабилизиране уредбом која је ступила на снагу 30 јуна о. г. Осим тога ову меру је налагала и потреба одржавања извоза.