Narodno blagostanje

5, август 1939.

док би свако смањење куповина погађало остале земље.

На питању утврђивања извозних квота избиле су такође велике несугласице. За израчунавање извозних квота (на основу процентуалног учешћа) Канада је предложила две базе, једну за прекоморске извозничке земље, а другу за остале, па и подунавске земље. За прекоморске земље проценат учешћа у светском извозу пшенице одређивао би се на бази просека њиховог учешћа у извозу за 16 година (1922-23/1937-38), а за остале земље на бази просека за последњих десет година (1928-29/1937-38). Предложена основа за расподелу извозних квота конкретно изгледала би овако: четири прекоморске земље добиле би 86,16% (на бази светског увоза од 1,500.000 вагона дакле 1,290.000 ваг.), а остале земље 13,85%о (према горњој бази око 200.000 вагона). Подунавске земље имале би следеће извозне квоте: Мађарска 52.000, Румунија 37.500, Југославија 22.400, Бугарска 11.000 вагона, односно укупно 124.000 ваг. (последње две економске године извоз ових земаља кретао се око 25.000 ваг,. Предложена база за израчунавање извозних квота обезбеђује првенство Канади. Иза ње, по величини учешћа у извозу у томе периоду, долази Аргентина, затим Аустралија и најзад С. А. Д. Са предлогом Канаде није се сложила ни једна прекоморска земља. Све би оне наиме добиле мање квоте од свога просечног извоза последњих година, нарочито Аустралија и Аргентина. С. А. Д. без обзира на предложени кључ за расподелу квота тражиле су квоту од 300.000 ваг. Подунавске земље заузеле су негативан став према предложеном кључу и за себе рекламирале далеко веће квоте.

U vezi sa proglašenjem ргоtektorata nad Češkom i Moravskom izmenio se ne samo državnopravni položai tih zemalia nego i privredni. Postepeno se vrši proces prilagođavania češko-moravske privrede onoj Rajha. On je već zahvatio i poljoprivredu. Skoro je mi-

Novi agrarni program u Češko-Moravskoj

==

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 489

nistar privrede Protektorata u jednom članku u »Sidost-Echo« 'izneo novi program vladin po kome će se razvijati poljoprivreda, na koji ćemo se ukratko osvrnuti.

Karakteristika dosadašnjeg programa je težnja za Ssamodovolinošću pri čemu se, svakako, vodilo računa da to ne bude na štetu razvoja industrije. Osim toga više pažnje obraćalo se proizvodima namenjenim izvozu, kao što su hmelj, ječam, zob itd.

Sadašnja situacija zahteva izvesnu preorijentaciju, DOšto je Protektorat čisto industrijska zemlja, dok je bivša ČSR bila poljoprivredno-industrijska. Osim toga mora se VOditi račna i o potrebama Rajha. Zbog toga novi program predviđa ne samo pojačanje proizvodnje po količini intenziVnijom obradom zemlje, nego i povećanje produkcije stoke, industrijskih biljki, voća i povrća na račun ostalih.

lako češko-moravska poljoprivreda spada među najrazvijenije u Evropi, vlada se nada da će prinos DO ha povećati shodnim merama koje će postaknuti proizvođače da pojačaju intenzitet produkcije po ugledu na one u Raihu. Tu u prvom redu spada obezbeđenje bolje cene i time veće rentabilnosti. Stoga ona namerava da zadrži dosadašnji žitni monopol i da produži važnost zakona, koja prestaje krajem jula 1940. Ali će njime biti obuhvaćeni još neki proizvodi. Važan problem pretstavlja regulisanie cene šećera,koji se u zemlji prodaje po većoj od izvozne, Šećerna industrija spada među najvažnije. Pravilno rešenje pitania cena šećera uticaće i na proizvodnju šećerne repe.

Та ргоуодепје novog programa potrebna je i nova staleška organizacila polioprivrednika. Ona će biti zasnovana па istim principima na kojima i »Reichsnšhrstand«.

Da bi imali jasnu sliku zadatka koji stoji pređ vladom Protektorata u vezi sa novim programom potrebno je istaknuti da od 717.889 gazdinstava 46,10%o5 jesu mala do 2 ha, 27,91%/i od 2—5 ha, 22,29% od 5—20 ha, 3,96% od 20—100 ha 1 0,340 preko 100 ha.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Banske uprave Drinske i Dravske banovine rešile su da daju pomoći za gradnju modernih sušnica. Drinska banovina je odobrila za to kredit od 324.000 din. U Dravskoi banovini sada se gradi 105 novih sušnica. Banska uprava daje pomoć od 1.500—2.000 din. za svaku sušnicu. Grade se 2 vrste. Velike, čija gradnja stoji 9.000 din. i male od 5.000 din.

— Naše Ministarstvo poljoprivrede propisalo je Pravilnik o vođenju matičnih knjiga za konje. Ove knjige treba da imaju sve konjarske i uopšte stočarske zadruge i konjarska udruženja.

— Američki ured za kontrolu poljoprivredne proizvodnje izveštava da je lane utrošio na pomoći farmerima i kontrolu obrađene površine 695,1 mil. dolara. Ove godine Kongres је za taj cilj odobrio 783 mil. dolara.

— Rumunska vlada odredila je kredit od 1 milijarde leja za kupovinu raznih poljoprivrednih mašina.

— U zlatarskom srezu (Savska banovina) otvoreni su ponovo svi saimovi stokom koji su bili zatvoreni zbog zaraze slinavke i šapa, pošto je zaraza prestala.

— Завршена је конференција о лову на китове у Лондону на којој су учествовале Јужноафричка Унија, САД, Канада, Ирска, Немачка, Велика Британија, Јапан и Норвешка. Расправљало се о уједначењу међународних одредаба о лову на китове и маркирању. Очекује се да ће

Јапан пре почетка нове сезоне приступити лондонском споразуму од 1987 и протоколу од 1938.

— Према извештају Државног статистичког уреда резерве хлебних жита у Немачкој ове године су за 2,5 мил. т. веће него лане, тако да ће бити довољне не само до жетве него ће један део бити пренет у нову годину. Поред тих видљивих постоје и знатне невидљиве резерве, што се да закључити по подацима о потрошњи. Док је она од јула 1937 до јуна 19838 износила 4,94 мил. т. пшенице и 6,26 мил. ражи, у истом периоду 1938/39 износила је 6,40 мил. односно 8,38 мил. т.

— U Novom Sadu je osnovana zemljoradnička žitarska i mlinarska zadruga kojoj su pristupili 22 mlinara iz Vojvodine. Ona će organizovati prodaju i transport proizvoda svojih članova, otvoriti prodavnice, graditi magacine i kupovati siTovine. — Ovogodišnji rod malina u ukolini Čačka je bio vrlo dobar. Cena se kretala između 4 i 8 din. Malinarska zadruga u Trnavi izvezla je 10 vagona.

— Rod voća u okolini Subotice bio je ove godine ·rekordan. Znatne količine su izvezene u inostranstvo. Trešanja je izvezeno 9 vagona, višanja 12 i kajsija oko 500. Cene trešania kretale su se od 3—6 din. po kg i višanja od 3—5 din.

— U broju 29 o. g. mi smo istakli potrebu da se skupe podatci o ishodu ovogodišnje žetve. Ovih dana Ministarstvo