Narodno blagostanje

19, август 1939, НАРОДНО цене за нову кампању. Речено је изричито да за нову кампању не треба рачунати са досадашњом високом ценом. Уместо држања минималне цене шшенице мисли се ча примену ширег програма помагања пољопривреде, који предвиђа преоријентацију на културе које, према садашњем стању, имају изгледа за дуже време да буду рентабилне,“као и на оне радно-интензивног карактера да би се искористило што више рада. Препоручују се: раж, јечам, кукуруз, уљано семење итд. Ширење ових култура замишља се системом премирања; уместо високе цене пшенице произвођачи би за напуштену површину под пшеницом и прелажење на нове културе добијали, за одређено време, извесну премију чија би се висина одредила према стању производних трошкова односне културе. За време за које би се исплаћивале премије цена пшенице била би постепено свођена на здравији ниво,

Пред истим проблемом стоји и Румунија; и она се спрема на бекство из пшенице. Рзлози су исти као и код Мађарске. Висока интервенциона цена учинила је пшеницу рентабилном пољопривредном културом услед чега се њена засејана површина, последњих година, повећала за више стотина хиљада хектара. Повећање површине под пшеницом ишло је углавном на рачун јечма, овса, ражи и кукуруза. М тако док су се јечам, овас и кукуруз могли да извозе по светским ценама, њихов извоз, у недостатку продукције, није могао да се повећа. Извоз пшенице за који су плаћане све веће диференције између светске и домаће цене нагло се повећавао. За држање цене пшенице домаћа потрошња пшеничног и раженог брашна оптерећена је са 90 леја за 100 кг. Приход од овога служи за исплату извозних премија. Поред тога железница даје снижене подвозне ставове за превоз пшенице. Али све то није довољно за покриће разлике између светске и домаће цене. Извор за покриће ове разлике нађен је у валутно-техничком експерименту. На име, код извоза пшенице један део извозничких девиза оглашава се слободним. То су такозване пшеничне девизе које се слободно продају на берзи. Прошле кампање са извозним вишком од 200.000 ваг. и ниском светском ценом слободна пшенична фунта догурала је на троструки износ званичног курса (660 леја). Помоћу овог валутно-техничког експеримента, који је практично значио девалвацију леја, трошкови држања високе цене пшенице пребачени су на увоз из девизних земаља.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 521 _

Иста ситуација продужила се и у овој економској години. Приликом дискусије у сенату о новом житном режиму министар пољопривреде истакао је да се безусловно мора приступити смањивању производње; уместо пшенице предлаже се прелажење на кукуруз!

Naša štampa ije pogrešno јаvila da Državna hipotekarna banka osniva filijalu u Njujorku. Tačno je to da ovih dana putuje u Nijuiork g. d-r Glomazić, upravnik DHB i d-r Barić, pretsednik PAB-a, da osnuju agenciju DHB. Ogromna je razlika između filijale i agencije. Filijala se bavi svim poslovima kojima i centrala, tu se radi o teritorijalnoi dekoncentraciji posla. Glavni posao DHB je hipotekarni i po tom besmisleno ie otvoriti filijalu u inostranstvu. Ali agencija obavlia samo izvesne poslove, a za DHB ona može da bude veoma korisna.

Pre svega, banka ie zainteresovana na američkom tržištu kapitala, gde se nalaze njezine založnice, a isto tako može da bude od koristi i državi čije obligacije takođe cirkuliraju na američkom tržištu.

Ali zbog tih hartija ne bi možda još bilo vredno da se osniva agencija. Mnogo je važniji razlog što na tai način treba da DHB dođe do svih novčanih pošiljki naših iselienika. S jedne strane biće im pružena najveća sigurnost kod transfera i obračunat najpovoljniji kurs, a s druge strane devize bi ušle u zemlju preko DHB.

Poznato je da se crna berza hrani devizama koje potiču od iselieničkih. pošiljaka. Kursevi na crnoj berzi su veoma visoki, do 380 dinara moglo se dobiti za funtu sterlinga, ali kurs koji je dobila familiia iselienika mnogo је niži. Trgovina ovim devizama bila je unosan posao Za posrednike.

Potreba za osnivanjem ovakve agencije oseća se od postanka Jugoslavije. Milijarde dinara poslane su od tada u zemlju i na milijarde su oštećeni pošiljaoci i njihova rodbina. Mi želimo da pokušaj osnivanja uspe, a to nije lako, zbog veoma strogih američkih propisa i kontrole bankarskog rada. Ako uspe da se osnuje agencija, ona će imati dosta truda da od razasutih naših iseljenika pokupi sve pošiljke, ili da koncentriše njihove uloge na štednju. Korist će biti ogromna, jer ćemo kontrolisati izvor deviza i popraviti devizni bilans, a interesenti će biti isplaćeni po пајбоцјет | kursu i sigurno.

Agencija DHB u Niuiorku

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Ministarstvo građevina zaključilo je kod Državne hipotekarne banke zajam od 25 miliona dinara koji će se upotrebiti za isušenje Nikšićkog Polja.

— Posle Rumunije i Bugarske i Jugoslavija je pristupila intenzivnije proizvodnji soje. Od 1936 do 1938 zasejana površina porasla ie sa 1.000 katastr. jutara na 12.000 kat. lutara. Celokupna proizvodnja soje izvozi se u Nemačku i tamo se prerađuje, pošto naše fabrike ulja nemaju za to Dostrojenja. — U Petrovgradu Ministarstvo poljoprivrede otvoriće pastuvsku stanicu sa 10—15 prvoklasnih pastuva. Zemljište od 830 kat. jutara za niu Ministarstvo će uzeti u zakup па 50 god. od Poljoprivredne zajednice. Stanicu će izdržavati Ministarstvo polioprivrede. U cilju unapređenja konjarstva u Banatu, otvoriće se još nekoliko pastuvskih stanica. | — Žaraza slinavke i šapa u Nemačkoj postepeno opada. Početkom avgusta 1939 bilo je još zaražene stoke u 345 gazdinstava prema 416 polovinom jula i 140.000 početkom

avgusta 1938. U bivšoj Austriji ima još bolesne stoke u 152 gazdinstva a u Češko-Moravskoj u 98.

— Površina zasejana lanom u Litvi povećana je O. g. na 88.200 ha prema 77.800 1938. Još uvek ona zaostaje za 25%0 prema površini ranijih godina. Vlada nastoji da shodnim merama poveća proizvodnju na nivo pre krize.

— Udruženje vinogradara u Bugarskoj traži od vlade da zavede monopol izvoza grcžđa. Trebao bi da bude organizovan poput žitnog. Dosadašnji izvoznici radiće kao agenti monopola. Izabran je komitet koji će vladi podneti plan rada tog monopola.

INDUSTRIJA

— Dok su proizvodnia i izvoz uglia u Engleskoi u prvom tromesečju ove godine bili znatno manji nego u odgovarajućem periodu prošle godine, dotle su u drugom tromesečiu toliko porasli da je proizvodnia za prvih šest meseci veća bila od prošlogodišnje za 192,7%, a izvoz za 22,6%-. Unutrašnja potrošnja povećala se zbog opšteg povećanja розгоуа, а 1202