Narodno blagostanje

27. август 1939

је подржавало наду да ће се тражња развити толико да ће нестати залиха које су остале нагомилане и притискале цене. По подацима Друштва Народа стокови су остали до половине 1938 на висини до које су се попели под крај 1987 и сада су за 50 изнад нивоа 1929. Америчка тражња није била довољно велика у другој половини 1938, а почетком 1939 попустила је коњунктура, тако да је на светском тр' жишту одлучивала само енглеска, а она није способна да сама изазове покрет цена на више. Према томе садашња ситуација енглеских цена повољна је и због стања америчке коњунктуре. Међутим, у последње време множг се знаци да би могло да дође до оживљења производње, а прва последица био би скок цена сировина.

За даљи развој енглеске привредне ситуације дакле, највећи значај има развој цена индустриских сировина и животних намирница и кретање надница. А од тог зависи много и ситуација фунте,

"Напустио нас је један од последњих и најсимпатичнијих из сјајне и славне старе гарде београдске чаршије. Наша дневна штампа одужила се са пуно топлоте успомени пск. Жике, пре рата главног лиферанта штампарске хартије. Ми се нећемо враћати на његову биографију која је мање више иста код свију старих гардиста београдске чаршије; али морамо да кажемо неколико речи о томе, да је у предратној Србији, кад се целокупна хартија увозила са стране, Жика био највећи трговац истом и тиме своју личност везао за културну историју Краљевине Србије. Својом либералном пословном политиком пружао је пок. Жика

ф Жика Јанковић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 537

највеће могућности издавачима новина. И људима без пара, кад су покретали новине давао је он кредит. Стотине хиљада динара пропале вересије отписао је Жика на овоме послу. Његов портфељ је био пун новинарских меница, а кад је обим премашао његове финансијске снаге, давао их је у реесконт банкама. Менице фирме Маричић и Јанковић биле су примане од београдских банака са највећим поверењем и уз најнижу есконтну стопу.

Сем потписанога, који је пре рата као директор банке имао интимне пословне везе са пок. Жиком, живи још један једини човек, који би могао много добра да искаже о пок. Жики као лиферанту новинарске хартије, то је чика- Диша.

Рекосмо да је пок. Жика један од најсимпатичнијих из београдске чаршије. То своје тврђење заснивамо на главним особинама његовог карактера. Пок. Жика је био целога века оптимиста; био је слободан сваке зависти, свакоме је желео добро, био је мирољубив (никад се није свађао) и слободан штреберства и претеране амбициозности. Радио је да заради као сваки трговац, али капитал му није био идол.

Своју је радњу умео тако да води, да је имао довољно времена да сарађује у другим трговачким и индустриским предузећима. Ту нарочито истичемо Прометну банку са којом је у блиским везама више деценија и у чијој се кући налази његова радња.

Кад је већ Усуд одредио да Жика крене с овога света, он је мирно могао да затвори очи, није никоме остао дужан, своју је фамилију неговао и извео на пути има коме да остави радњу. B. 5.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

РОГЈОРЕЈУВЕЕРА

— Nemačkhi Institut za izučavanje konjunkture ceni OVOgodišnji prinos pšenice zemalja jugoistočne Evrope na 11,5 mil. tona, za 9%o manje nego 1938. U Bugarsko. prinos se ceni na 1,7 mil. t prema 2,15 mil. 1938, u Jugoslaviji na 2,2 mil. t prema 3,03 mil., Rumuniji 4 mil. prema 4,82 mil. u Mađarskoi 2,94 mil. prema 2,6. U svim tim zemljama prinos je nešto manji zbog napovolinog vremena. To osobito vredi za Bugarsku, gde je pšenica postradala zbog rđe. Pošto su od lane ostale neprodane velike količine pšenice, višak za izvoz računa se na 3 mil. t, ti. dvaput više nego u prosečnoj rodnoj godini. Izgledi za unovčenje su različiti. Mađarska је obzzbedila prodaju 250.000 t Nemačkoj, 400.000 t Italiji i 100.000 t буајсагокој.

— Амерички министар пољопривреде је изјавио да влада не мисли да помаже извоз свињског сала субвенцијама. По његовом мишљењу постоје три могућности решења питања продаје: да се употреби за производњу сапуна, за исхрану сиромашних слојева становништва и да се остатак извезе помоћу извозних кредита Експортне банке,

INDUSTRIJA

— U Mladenovcu podiže fabriku šamota g-đa Kunei Ruše, vlasnica fabrike šamota iz Celja.

— Пошто број индустрија у Загребу стално пада, то је општина решила да опет успостави индустријски одбор, Он има да проучи које би олакшице општина могла дати индустрији да се може нормално развијати.

— Под именом „Сувобор" а. д. у Београду основано је ново техничко предузеће. Главница износи 500.000 дин,

_ — Текстилна фабрика „Југочешка“ у Крању повисила је главницу од 20 на 40 мил. дин.

— Иницијативом Господарске слоге, Градске електричне централе и електроинсталатера — покренута је велика акција за електрификацију Загребачке периферије. У Загребу има око 11.000 становника без електричног осветлења. Према плану од дана почетка акције Електрична централа ће за време од 14 дана да укине све своје пристојбе и снизиће трошкове прикључења, а електроинсталатери трошкове инсталирања. Акција има да почне 26 августа. — Грађевна делатност у Енглеској у јулу 1989 опала је у упоређењу с оном 1938 за 30,9/. Нарочито је опала градња кућа за становање, зграда за трговачке радње и канцеларије, а оних за фабрике је порасла за 115,4%/, Због тога је број незапослених у овој грани релативно знатан, особито квалификованих радника.

TRGOVINA

— Izvoz naših hemiskih artikala za šest meseci ove gOdine povolino se razvijao prema prošlogodišniem. Izvoz je dostigao 41,842 tona u vrednosti od 93,8 mil. din., prema 44,679 t. odnosno 86,3 mil. din. u istom periodu prošle godine, ti. smanjio se po količini za 2.837 t ili 6,34% a po vrzdnosti se povećao za 7,4 mil. din. ili 8,59%. Naibolju situaciju imao je hrastov ekstrakt, čije su cene skočile, tako da зе iZzVOZ DOvećao za 10 mil. po vrednosti a neznatno po količini.

— U cilju unapređenja izvoza svežeg grožđa u Nemačku »Prizad« će davati izvozne premije od 25 din. za 100 kg. grožđa. Za smedervku određena je cena od 20 a za razne rane vrste 92 marke za 100 kg.