Narodno blagostanje

Страна 536

пшенице, а државна каса терета за финансирање откупа нежељеног вишка и за сношење губитака. са којима је скопчано уновчење ових количина.

Да би се из житне политике отклонили утицаји политичких људи и интересената извршена је и реорганизација житног уреда на тај начин што је овоме придодат један државни одбор чија је компетенција да паралелно са одбором житног уреда врши процену приноса, преносних залиха и унутрашње потребе и да утврђује интервенциону цену. У случају да се између процена односно прздлога за цену одбора житног уреда и државног одбора тлојави разлика већа од 3%/0 коначну одлуку о свему доноси влада. НЕ |J prošlom broju pisali smo da engleski izveštaji s novčanog tržišta govore o pritisku па == i funtu sterlinga. Pritisak se

Pritisak na funtu sterlinga

produžio i pojačao, pa iako se.

to nije odrazilo na kursu, u Londonu su dosta zabrinuti za budućnost funte. Kurs se održao zahvaljujući intervenciji Egalizacionog fonda, ali pošto je on za розједпји godinu i po dana izgubio mnogo zlata, nisu njegove TezerVe velike, tako da ie morao da taktizira u intervenciji oko održavanja kursa funte, zadovoljavajući samo jedan deo tražnje zlata. Posledica toga bio je skok cena zlata za 2 pa i za 3 pensa iznad američke cene, uračunavši i troškove transporta.

Upravo pre godinu dana funta sterlinga bila je glavna tema privredne štampe, pa i sada, kao i tada, postavlja se pitanje koji su uzroci pritisku na funtu i ne prestoji li devalvacija. Prošle godine karakteristično je bilo lagano i periodično spuštanje njenog kursa, što je objašnjavano i kao роsledica pasivnog trgovinskog bilansa i kao težnja monetarnih vlasti da kurs obore na prirodni nivo od 4,5 dolara, i na kraju, kao posledica povlačenja lutajućih kapitala zbog političke krize u svetu. Energična odbrana funte pred kraj 1988, dotiranije Egalizacionog fonda zlatom Engleske banke, otežavanje izvoza kapitala i političko smirenje posle Minhena. ublažili su pritisak na funtu. Ali kad se njen položaji oceni po odlivu zlaia koji se produžio u prvoj polovini 1939, moglo bi se reći да је funta ostala pod pritiskom, iako joj je kurs bio stabilan. Istina, odliv zlata usledio je i zbog stvaranja rezervi u inostranstvu za plaćanja u slučaju rata. Sem toga teško je odraditi koliki je on uopšte. Od marta izvezeno је. 12 Епgleske 130 mil. funti šterlinga, ali jadan deo toga je svetsko zlato koje je samo prošlo kroz London. Računa se da je Egalizacioni fond od toga dao oko 50 mil., tako da njegove zalihe danas mogu da iznose oko 300 mil. funti.

Ne može se poricati da je pasiva trgovinskog bilansa jedan od uzroka pritiska na funtu. Ona se povećala mnogo u drugoi četvrti 1939 god., zbog povećanog naoružanja, i biće sledećih meseci još veća. Prema sadašnjim prilikama bilans plaćania mogao bi da završi ove godine s pasivom od 50 pa i do 100 mil. funti sterlinga.

Ovakva situacija platnog bilansa objašnjava trajni pritisak na funtu i odliv zlata. Kad se tome pridruže novi momenti, kao što je pogoršanje političke situacije, onda i budućnost funte izgleda kritičnija. Nama se čini, da se ovo ођјаŠnjenje pomoću političke situacije zloupotrebljava i šablonizira. Jer ako se misli na rat, onda je položaj Francuske sigurno gori nego Engleske, pa ipak, baš u ono vreme dok se situacija funte pogoršava i beži zlato, u Francusku se vraća i utoliko je položaj franka bolji. Lutajući svetski kapitali, koji najviše beže pred ratnom opasnosti, napustili su Englesku uglavnom već do kraja 1938. Zatim, pritisak na funtu osetio se jače pretprošle nedelje, dakle u momentu kad se mirnije prosuđivala politička situacija. Sve to pokazuje da problem

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 34

nije jednostavan. Potrebno je uzeti u obzir privrednu situaciju Engleske.

Obzirom na zaposlenost ona je odlična. Ali upravo odatle treba baciti pogled na dalji razvoj. Cene su u Engleskoj ostale dosada niske, ali velika tražnja za životnim namirnicama od strane većeg broja zaposlenih i za sirovinama i gotovim fabrikatima od strane industrije mogla bi da dovede do skoka cena. Tu inflaciju cena Francuska je već preživela i u tom pogledu je velika razlika u odnosu prema Engleskoj. Skok cena mogao bi tako da bude razlog za devalvaciju funte. Drugi momenat je, da se potreba za kapitalom ceni za 200 mil. funti više nego Što se formira nov kapital. Jedna senzalska firma u Londonu, Robert Beuson &· Co, u svom izveštaju o situaciji izvodi iz toga zakliučak da bi trebalo ili dirigovati tržištem kapitala ili povisiti poreze, da bi se ograničila kupovna snaga potrošača i nabavila sredstva za finansiranje ratnih porudžbina. Ali kako ni iedna od tih mera nije u izgledu, preostaje ili da industrija obustavi otpise i obnovu produkcionog aparata, što se može podnositi kratko vreme, ili inflacija sredstava plaćanja. Pošto na vreme nije ništa preduzeto da se ograniči inflacija sada se, prema ovom izveštaju, radi još jedino o tom da ona bude što blaža. Mi smo citirali ovaj izveštai, jer potiče od jedne kuće koja je angažovana u Citiu, i zato je veran tumač onog što se sada dešava. U prilog tome govori i opticai novčanica koji je rekordan, iako se da objasniti donekle i obimom prometa.

U ovakvim prilikama jasno je što se pominje devalyacija funte. A i u tom pogledu Francuska stoji bolje, jer je ona izvršila devalvaciju do krajinih granica. Ponovo 52 govori u Citiu da funti odgovara kurs od 4,5 dolara i u vezi s dolaskom američkog ministra Morgentaua među ostale verzile ubačena ije i ona o devalvaciji funte.

По нашем мишљењу ситуаЦене сировина и курс ција фунте зависи не само од

фунте њене подлоге, трговинског биланса и политичке ситуације, него и од развоја енглеске привредне ситуације, специјално од дејства садашње запослености на цене и наднце. Последњи број „Економиста' доноси један чланак у коме је брађен тај проблем.

Опорављање привреде у Енглеској и Америци у току 1988 и 1939 није имало никаквог дејства на цене сировина и животних намирница. А то је разлог што ни цене готових производа нису порасле у Енглеској као што се обично дешава у полету. Непромењене цене у земљи и велики пад цена (за 12,8/2 од 1937) сировина од којих Енглеска увози све осим угља, то је важан разлог што је полет у Енглеској тако брзо узео ове размере кад је повећано наоружање. Јер како су у то време најјаче пале цене животним намирницама, повећала се куповна снага потрошача, тако да су се они окренули и артиклима луксуза. А с друге стране било је то веома повољно и по трговински биланс, јер би по ценама из 1937 за увоз у првој половини 1989 било плаћено 481 мил. фунти стерлинга место 420, а то значи уштеду од 120 мил. фунти за годину.

Повећање куповне снаге због пада цена увозних артикала имало је повољно дејство и на кретање наднаца. Оне су се пењале под крај 1937 до половине 1938, али од тада су остале непромењене.

Повећани енглески увоз сировина остао је досада без дејства на њихове цене. Разлог је што производња није смањена после 19837 у оном обиму у ком се смањила тражња, ни оних које се производе индустриски, ни у попољопривреди. Управо после 19837 продубила се „аграрна криза. Код оних који се производе индустриски наоружање

пора оса